djeva bajna

Tipkam ovo ođe samo iz razloga šta sam se najela ko stoka i sad čekam dva sata prije nego što odem spavat. Jer tako kažu nutricionisti da treba. A ja slušam nutricioniste. Znaju ljudi šta pričaju. Završili su oni visoke škole.

I ja se trudim završit i posvršit jednu takvu visoku.

Mislim, nije baš jako visoka..ono..dva, možda tri kata, reć bi.. Nije visoka, al je široka.. Ko ja. Znam ja upisat faks koji meni paše..barem po konstituciji tela ako već po ničem drugom.

Nemam se sad vremena bavit svojom konstitucijom. Visim nad knjigom i sve sam svjesnija kako je neznanje jedno divno i blaženo stanje. Uopće se nisam živcirala oko nekih stvari dok ih nisam bila svjesna. Il bar ne u tolikoj mjeri.

Eo npr. ova pretvorba i privatizacija u prošloj dekadi što se zbila jadna ne bila. Upravo o njoj podrobnije učim. Čir sam dobila na želucu od toga. Čir veličine Čehoslovačke. Koja je baj d vej imala model vaučerske privatizacije. A mi rvati neko govno od modela u kojem ja ne kužim ko tu koga jebe. Ko pije, a ko plaća. Znam samo da sad mi plaćamo 40 miljona evra Hypo banci jer je pred des godina neko dobrano pio mukte.

Ja znam da ja nisam.

Onda se tak bezveze nasekiram. Bezveze jer ja tu kao jedinka i pojedinac nemrem napravit niš. A opet s druge strane, kolko tih jedinki mora bit da bi se napravila neka kritična masa i stvari se pokrenule na bolje? Di je onaj jebeni leptir čije pomicanje krila može potaknut cunami? Ima ta neka teorija kaj ne?

I onda dođemo do toga da sve te teorije prije il kasnije padaju u vodu, a ja se od osviještene društveno vonabi angažirane pokretačice svemira i Kumove slame pokušavam pretvorit u špic šmajsericu s des deka mozga i 3 kile šminke.

Kad smo kod toga, pofarbala sam se u crveno. Bakreno ekšli. Sve u nadi da ću i na taj način poboljšat svoj seksualni život. Jer zna se i opće je poznato da potentni bikovi vole crveno.

Zapravo, istina je da oni popizde na to šta im neki krele maše krpom pred očima, a ne šta je ta krpa eto crvena. No to bi onda moglo značit da bi ja trebala počet nosit suknje, a to je za mene ipak prevelika žrtva. Pa makar to uzrokovalo moju apstinenciju još neznam-kolko-strah-me-sad-reć-da-se-ne-ureknem-jel.

Ovo „bikovi“ nema inače nikakve veze sa horoskopskim znakom. Iako je bilo nekoliko odabranika srca mog koji su eto rođeni pod tom konstelacijom zvijezda. Kasnije su se ispostavili da su volovi. Karakterno.

Vol je isto šta i bik samo uškopljen. Nema muda jelte. Znam da to znate, samo kažem. Znam i ja. Gledam i ja Plodove zemlje. Moram.

U našoj obitelji se u to nedjeljno vrijeme svaka životna aktivnost svodi na minimum. To vrijedi i za disanje. I ispuštanje bilo kakvog zvuka. Svaki prijestup oštro se kažnjava strogim pogledom oca mog. Inače, fali nam Ivo Lončar, a Mladen Stubljar nam ide na živce. Pogotovo kad se javlja s mora. Tad ga moj stari redovito oponaša.

A kad smo kod bikova i volova, moram s vama podijelit jednu divnu forumsku raspravu o toj temi... Krvavo do koske! Upri ođe.

No vratimo se na moju seksualnu boju kose. Jebozovno sam se osjećala samo prva dva sata. Dok mi nije probio prvi jači znoj. Vajl sam plesala. Bio je narančast. Iznojavah cedevitu, reče moja draga komšinica.

Onda se ta boja počela ispirat. Sjebala sam si pola ručnika. Svi sad imaju narančaste fleke. Štaš. Sav taj trud uzalud. Seks lajf se nije pomaknuo s točke. Ne G točke. Možda zato šta zalazim u birc sa žoharima u kojem je vjerojatnost da će naić netko nov sleš potencijalan ravna nuli.

Al nema veze. Imam ja svog Andriju. Gospon Vibra. Ime dobio po mom žgoljavom asistentu iz statistike koji je bio sve samo ne seksualan. Al meni drag za popizdit. Iz Čakofca. Il odnekud di se jako kajka. I govori s prijeglasima.

Ćućek moj šmulavi, kak je on bil pametan, sve je znal pokazat i objasnit. I onda sam mu jebački zakasnila na kolokvij. Zabrijala sam da je u 12h. Bio je u 11h. U 11.40 sam zadihano i potreseno uletila u dvoranu i smrtno ozbiljno drhtavim glasom rekla da sam imala saobraćajku na staroj cesti Ka-Zg. Pustio me da ipak pristupim kolokviju makar se nešto kao nećko na početku, ono kolegice, puno kasnite, znate... Na kraju je kiflek slatki dobri ostao sa mnom još pol sata nakon svih da ja napišem test do kraja. Bronhač moj.

Ko zna di je on sad.

A jebate.. prošlo je evo već 40 minuta.. Još sat i dvajst moram bit budna. Jer kažu nutricionisti da zadnji obrok treba bit najmanje 2 sata prije spavanja, ko što već rekoh jelte.

Al kogajebe, idem spavat. Trebam bit sveža i lepa jer sutra idem probat šarmirat kog već treba šarmirat tamo di se opraštaju kazne za parkiranje. Ak mi tamo neki čiko stornira kaznu, obećajem da ću sljedeću sex igračku nazvat po njemu.

Aj promis.

I da, kom trebam platit da likvidira onog šizofreničnog tipa na Novoj Lovoj? Popit će mi živce! Baba mi to gleda svako jutro. Naravno da je nagluva i naravno da pojačava televiziju do boli. Ne znam više kom treba psihološka pomoć. Mojoj babi il tim čavkama šta vode to sranje!

Trebat će meni ak se sve ovo ovak nastavi. Bobe priper jorself. Znaš da ti to ide.

Opet počeh učit. Opet zapadoh u posebno stanje svijesti. Nesvjesti.

Svakodnevno šljapkam po svojim kaljužastim reminiscencijama.

Istovremeno pijem čaj za mršavljenje i jedem čokoladne kekse. Kontradiktornost iz maj midl nejm.

Psujem ovo bijelo govno šta opet počelo padat! OĆU PROLJEĆE! Nižetiću đe si kad te cijela nacija treba!

Jučer sam češljala svoj imenik u mobu. Brojala sam kolko je mošusastih momaka htjelo bit sa mnom, a ja s njima nisam. Nabrojala sam ih 12. Al to se u mom neuračunljivom biću poremećene svijesti ne broji. Broje se oni koje sam ja htjela, a oni kljusine mene nisu. Patetična povresita. Eto šta sam.

Nakon detaljne samoanalize, shvatih da sam možda ženi na razgovoru za džob ispala tuka. Entuzijastična, al tuka. I da od svega toga ne bu niš. I ok.

Vidjela sam svog trenera u teretani golog..ekšli samo u bijelim razvučenim gaćama. Vježbao je pred ogledalom poze za bodibildersko neko natjecanje. Bilo mi ga neugodno gledat. Moj dečko neće bit nabildan. A-a.

A kad smo kod forme..tolko sam u neformi da me 3-4 gutljaja domaće rakije udara u glavu. Njeno malo slatko crno kolenooo... Isto vrijedi i za pola pive. Apsolutno neprihvatljivo.

Zašto muški zaposlenici na benzinskoj vole, naslonjeni na pult, gledat kako žena vani toči benzin? U čemu je fora? Može bit da su to jedni od onih koji vole kad žena uzme stvar u svoje ruke. I stavi pravu stvar na pravo mjesto. Čini to često.

Jede mi se pomfrit iz crvenog kioska u Radićevoj kojeg nema zadnjih sto godina, a na kojeg me catcher podsjetio.. Nijedan kasnije nije bio ko taj. I topli sendvič sa majonezom iz Bulla kojeg isto tako više nema u toj crnoj Radićevoj.

Imam prišt na lijevoj strani, ispod oka. Zove se Stanko. Ne želi otić od mene tjedan i po dana.. Već smo se sprijateljili i sve. Kafenišemo svakodnevno i vodimo dubokoumne razgovore. Prilično je dobar sugovornik i aktivni slušač.

Ne znam šta mi je..osjećam se ko prekuhana blitva. Ko pregažena gusjenica koja je bila pred učahurenjem. Ko poštar bez adrese, pilot bez stjuardese..

O Bože mlatni me svojim olmajti batom po tintari!