djeva bajna

Prvo i prvo, da se osvrnem na vijest dana!

Vijest dana:
Ova multifunkcionalna ljepotica (kako me oh nazvaše) vinula se nebu pod oblake! Točnije zvijezdi danici i mjesecu kojeg zagoru tjera!

Da, da, ma daaa!

Oh vi, lišca zbunjena! Sigurno se pitate, što, o što pobogu djeva trkelja? Neki bi se zapitali i na kojim je to ona drogama? Nema takvih još u slobodnoj prodaji..moram vas razočarat!

Pa što je onda? Što, što, ŠTOOO???

Će vam kažem! Nije djeva pizda!

Otkrivena sam! Ko Amerika! Kolumbo jebem te znatiželjnog, što bi se reklo..

Osvanuh ovđe! Nu! Viđu! Klikni, šta se bojiš! Nema virusa! Ni bakterija!

Aha! Ste vidli? Sam vam rekla!

Ovom prilikom zahvalila bih se svom osobnom Kolumbu, pronalazaču mom, otkrivaču jedinom, menadžeru ljubljenom – ZZ topu.. Svom najdražem dubleru đeka nikolsona! Vlasniku najseksipilnijih zalisaka! Čovjeku sa najvišim čelom na prostorima bivše juge otkako je Slobo umro!

Maco znaš šta kažu za ćelave? I sam si to reko nebrojeno puta.. Troše manje šampona, naravno. I balzama. I struje uštede..dovoljno je protrljat ručnikom.. Ma u razdeljak te ljubim! Kad ga lociram!

Meraviljozni, meljavirozni, zavaljujem! Od srca! 2 pretklijetke i 2 klijetke kucaju samo za te! Kuc, kuc! Zvrc zvrc! Sssssex!

Ne, nismo spavali - za one koji traže nešto između redaka. Do ovog nisam, ponavljam NISAM došla preko kreveta! Nisam čak nikom ni popušila! Ne biste vjerovali! Znam.. ni ja!

Sad kad smo tako temeljito obradili vijest dana, možemo na ostale novice!

Već najavih da ove godine gospodnje Djeva prti riticu na avijon i piči za Pariz! Da ko snobica prve klase dočeka novu dve iljade i sedmu podno tornja ajfela! I dok će drugi turat jedni drugima jezike u čvalje u 00:00, ja ću pod rukom držat tetu svoju jedinu i njojzi zaželit, a šta drugo nego sreću.

Znaš šta vele, bolje bez one stvari nego bez sreće.. Ako je sreće, narašće nova!

Eto.

Realno i fizički još sam nespremljena, al mentalno, emocionalno, intelektualno i ostalo –alno – spremna! Ko spremnik!

Mojoj spremnosti najveći obol dala je moja komšinica koja mi je za žićbo poklonila Francuski jezik za putnika!

Zna da volim praktične poklone.. ljubim te..

Tjedan dana sam ga proučavala.. Učila sam učila, od srijede do petka, al se nisam maknula, dalje od početka.

Svi se pale na taj vrancuski ko štil motorka u rukama stasitog šumara, a ja...njaah..ja ko jugić u prokleto zimsko jutro.. Bi, ne bi, i da i ne.. Onako. Ma iskreno govoreći..ne loži me baš nešto posebno..gaće suve ko barut..štaš..meni milije dođe kad mi na uvo zareve po naški.. Milina!

Ali da se ufuram u frenč mood, u pozadini svira Edith Piaf. Francuski vrapčić. Baba od dvajs kila s krevetom, pandan našoj Josipi Lisac..sestre po pjevanju nosnom šupljinom.

Mislim da brije kak joj nije žal. Za niš. U stilu poslije jebanja nema kajanja. Mudra ta Edith bila, nema šta.

Ak sam u krivu i ako ima neki izvorni govornik u ovde ili bar površni poznavatelj dotičnog lengviđa, nek me ispravi.

Sklona sam inače svojim interpretacijama stranih izraza.. Eo, npr, prigodno.. ima u jednoj francuskoj pjesmi žena pjeva ž suj dezole.. ja do nedavno misla da pjeva kak je izgubljena.. A njoj ustvari ŽAO.. Svašta. Ja to povezala dezole – dezorjentirana.. Logično.

I tak... Svi vele da taj vrancuski pasji narod u biti ZNA strane jezke, al iz principa se prave mutavi.. Pogotovu ak ih pitaš jel parlaju ingleški..onda su svi blesave marice.. E pa sad sam opskrbljena The Vodičem sa svim doskočicama i tricama, pa da ih vidim!

Ako ništa, bar znam uzdisat, ko u onoj pjesmi..ž f z ž oohhh hhoo oooohhh..

A valjda će i sve one silne epizode Allo, allo-a bit od koristi.. Bar znam engleski sa francuskim naglaskom..



I tak.. Danas sam cijeli dan grgljala vodu ne bi li dobila taj jebežljivo-jebozovno-retardirani RRRRRRR... Nije bed, treba samo puno hračke. Oprezno s njom, voli izletiti anva kad se najžešće zalaufate u konverzaciji i jezičnim vratolomijama.

U početku sam pokušavala skužit sve te otvorene i zatvorene samoglasnike kako piše u The Vodiču, pa oralne, nazalne, analne.. Al onda sam na jednom mjestu pročitala da se otvoreni E izgovara kao kod nas u Zagorju..

AAAAAAA, ko f Zagörjü veliš? Pa kaj nisi odma rekel pajdašek!!!

To je bio moj heureka momenat.

Shvatila sam da su vrancuski i zagorski usko povezani i fantastično se isprepliću i nadopunjuju. Čak štoviše, vrnacuski je ekšli POTEKAO od zagorskog. Samo oni to još ne znaju. Al čekaj sam da se v Zagorju iskopa kakva piramida pa da potvrdi sličnost sa Louvreom i onim njegovim staklenim ulazom u obliku piramide. Da vidiš belaja! Odma će se na iskopinama snimat film sa ričardom girom. Il sa đekom nikolsonom. Ustvari onda nam ne treba đek, imamo zekoota (vidi na početku posta).

Holivud hir hi cums.

Kad to sve zbrojimo - još će ti vrancuzi K NAMA dolazit na doček nove i ljubit nam naše opanke! O da! Jest će sarmu tri put dnevno! Osveta je najslađa, hehehe..

Opaska – tema sarme – kasnije obrađena.

Gladna nebum. Znam reć bakalar (makar je njegvo vrijeme već prošlo), veli se le cabillaud, čitaj: kabijo. Ilan Kabiljo. Naš pevač iz 90-ih. Renomirani.

Dimljeni losos (le saumon fumé, po vuku: l somo füme) i gusja jetra (le foie gras de canard, kaže vuk: l foa gra d kanar).

Znam reć puževi (les escargots, čitaj: le zeskargo), a bogami znam reć i salata od gusjih želudaca ( la salade du gésiers, č: la salad d žezje)

Vidite da volim džigericu..

Sve sam to našla u vrancuskom The Vodiču za putnike, da, da..

Dobar je taj vodič, dobar! Svašta se u njemu nađe.. Od poziva upomoć do pristanka na sex.
Sve pet, samo... Samo.. Hm.. Nema kak se veli sarma! Mislim, ja oću na novu godinu sarmu jest! Ko je vidio novo leto započet bez sarme! Kad alkohol počne uzimat danak, a dušica čezne za nečim kiselim..

Ti francuzi niš ne znaju jebla ih ja s onim naherenim kapicama!

Ha šta sad, ništa, SSD, snađi se druže. Našla sam kak se veli kiselo zelje – la choucroute, č: la šukrut (skoro ko šekret s punim ustima, božemeprosti, to bum lako zapamtila), i našla sam faširano meso – haché de boeuf, č: aše d böf.

Ostatak ovisi o mojoj pantopipničarskoj, aj min pantomimičarskoj sposobnosti da uspijem rukama i nogama dočarat kako se u listove zelja stavlja mljeveno oliti faširano, lipo se zarola u paketić i kuva se par sati dok opojni miomirisi prožimaju zavjese u kuhinji, uvlače se pod kožu, nokte, iza očiju, svuda, svuda..

Kasnije 2 tjedna pjevaš - sve još miriše na nju, i dan, i jutro što će doooć.. A šta mislite od čega je parni valjak – parni? Od sarme, no.

Ako treba, ja spremna osobno davat imstrukcije i nadzirat šefa kuvnje dok nam sprema naše jelo. No frks, no paniks!

Al mislim da je najznačajnija rečenica koju naučih – püi ž avoar ün bjer – oliti mogul dobit kriglu pive! Em je piće, em je namirnica. Nisi gladan, nisi žedan i jebe ti se za rat u Iraku.

Al ak sve zaboravim, pomfrit se veli pom frit i majoneza – majonez! A i kotlet je kotlet i biftek je biftek. Janjetina ja anjo, al mislim da će skužit ak velim i jagnje i malo prigodno zabečim. A kad sve ode u tri ćoška – viski je i dalje viski. Nema zime za eskime.

No uzmimo u obzir već provjerenu činjenicu da naša braća srbi imaju mnoštvo svojih restaća tamo. Oni će valjda znat šta je sarma. A znat će i za lozu.

Uh, moram se primirit. Pa neiđem u vrancusku tugovat za domaćim špecijalitetima jebemu picassa na ajfelu!

Ima da se ugušim u puževima, siru i vinčini!

Ima da tamo na Montmartru neki slikar ostane bez daha pred mojom putenom lepotom balkanicus i poželi me naslikat motornim uljem na platnu u tri poteza četkom za kosu!

Oću pljunut sa tog jebenog tornja i mjerit kolko vremenski treba da se zalipi za tlo. Il nekom za kosu. Za vrat. Na cipelu. Di god.

I na istom tom tornju za moju Mehor Amigu vikat MI-HR-VA-TI! Za tebe mila skandirat ću i MALO VAS JE MALO VAS JE PI-ČKI-CE! Ima ih samo 10 miljona! Pih. Samo 250 puta više od vrsti riže. Riže ima 40 000 tisuća. Catcher reko. E pa onda, šta se kurče!

Oću nakupovat kroasana za cijelu 2007. Po jedan za svako jutro.

Oću išamarat sisice Mona Lize! Da vidim koji je njoj kitas da se tak zdrkano ceri? I da, istina je, baba te gleda iz kojeg god kuta ti zuriš u nju. Uverih se osobno pred par godina. Skeri bič!

A kad smo kod Mona Lize, moram s vama podijelit jednu pjesmicu iz djetinjstva koju me naučila moja granny Pink. A imala sam brat bratu oko 6 godina. U školu nijesam još išla, sunce malo. Ona je sipala rime, a ja sam za njom ponavljala. Ko papagaj. Papagajka. Ne kliješta papagajke. Ženka papagaja. Papagajka. (osjećam se glupo nakon šta naglas ponovih dotične riječi. Podsjećaju me na onog debelog pjevača Papagena. El se njega neko sjeća? Ja da.)

No da se vratim na biiit.

Tako smo, jel, baka i ja ispunjavale jutra dok su starci bili na poslu, a ona me čuvala.

Malo sam zaboravila dio, pa sam ju išla sad pitat. Kad sam joj došla s pitanjem, počela se luđački smijat.. Hilerijus.. I onaj jedan špičasto zašiljeni zub kojeg ima vibrirao je od smija i prijetio da mi ne otpizdi u čelo.. Al nije. Na vrijeme je zatvorila usta.

Ahhh vratila sam ju u mlade dane s tom pjesmicom..pa mi odma dala sto ćuna..da imam za Pariz(er).. I usput izrecitirala poemu.

Iđe vako:



Da, daa.. Takvu belosvecku književnost sam upijala sa svojih nježnih 6 godina..

Možete zamislit facu moje majke Đurđice kad je došla s posla, a ja joj s ponosom izrecitirala naučene rime.

A možete zamislit i moje razočarano lišce kad pjesmica nije polučila željeni učinak – ciku, vrisku i aplauz.

Ma kakav aplauz, jadna ne bila!

Dočekale me izbečene oči.

Pjesma Mate Miše Kovača Svoje Sreće koja kaže - najljepšee su očii, oči mooojee maaajkeee – tog trena izgubila je na smislu..

Da... Imala sam teško djetinjstvo. Traume se vraćaju malo po malo. Frojd bi imo posla sa mnom. Al ja imam svoju Bobe. Šta će mi frojd jebo ga njegov kauč.

Zaraubala se ja.. Sad skrenuh pogled s monitora (u biti s tipkovnice, pišem s dva prsta srednjaka gledajuć u tipkaraću, priznajem. Kil mi. Am Kenny. Ili Timmy. Kimmy onda.)

Skrenuh pogled i vidim da i dalje ništa nije spremno. Neće se samo da ga jebeš!

Ma nema panike, Bajna se spremi za po' ure. Šarene kapice, tople džempere i vunene rukavice! Da,da,da! Ajmo dečki, živo, živo! Ojojojoj ojda da ojda ojda ojda da.

Ak sam se uspjela spremit za Australiju na tri tjedna u kofer veličine ovećeg kinderbeta, onda mogu i za Pariz na četiri dana.

A ako i ne stignem (u šta čisto sumnjam) – noćas nema spavanja. Spavat ću kad umrem.

Ah da..kad smo kod umiranja..oću posjetit i vrancusko groblje.. Tamo mi izmeđ ostalih faca počiva i moj laving đimi iz riti mu se dimi morison i derpe oskar vajld – njega volim čisto zbog dorijana greja..nekad sam bila opčinjena tim likom..film sam gledala razjapljenih usta dok mi je salajva curkala od neverice.

Al sumnjam da ću to stić.

Meni bi trebalo mjesec dana tamo da ja posjetim sve šta oćem..Da se izgubim po tim uličicama, skompam s konobarima, da pecam na Seni (M), gađam golubove ispod ajfela sa zračnicom, isprobam sve parfeme, zaradim koji euro imitirrrrajuć Edith Piaf, da se nesretno zaljubim i sretno odljubim..ahhh..sou meni tingz, end sou litl tajm.

Osim svih tih znamenitih znamenitosti koje ću nanovo isposjećivat, rada bi išla i tudi tukaj. Al vidim da se treba rezervisat pa to otpada. A i upad je pedes evra. Upad i dve cuge. I lapdance. Not.

Ili barem ovo.

A i tu bi se rado našla. Ojda da!

Dobila sam i par savjeta.

Treba se čuvat džepara. Na forumu sam pročitala da su to pretežno mulati, idu u paru i nose sunčane đoze. Jel i po zimi? Onda opće nisu sumnjivi. Nisu, ne!

Jooo ti francuzi niš ne znaju..Nek se ugledaju na naše šta inkognito ordiniraju po tramvajima!

I vele da se treba čuvat francuza sa herpesom. Čujem da se vole ljubit.

Ako ima još neko kaki savjet, neka ga dadne brže bolje jerbo sutra ja već plešem na Plesu!

Zrakomlat će zaprkositi gravitaciji u 12:55 pa ako je netko u blizini neka se osjeti slobodnim ispratiti me..Puse, zagrljaje, suzu u oku i ostali accessoires ponesite sa sobom.

Crveni tepih i crvene ruže ostavite za povratak. 1.1. Oko 21h.

Željno ću vas iščekivat! Čim siđem s avijona možemo zajedno zapjevat hrvacka mati me rodila, hrvacka zemlja othranila, hrvat sam bio i hrvat ću biti, ŽIVJELA HRRRVACKAAA!!!

Živjela!

Bon ane! Ne, ne znači dobra Ana, nego - srečno novo leto!

Budući da mi moji obožavatelji daju opaske u komentarima da su mi postovi sou fakin dugački, eo ovaj će da bidne kratak, jebo ga patak!

Sjedim tu izvaljena, puna ko brod i blesasto se smijem.. nemrem si pomoć.. ic krismas..aaaaa..

Nadobivah se smsova, mejlova, poziva, i forvarduša i orginaluša i sve mi milo i drago i toplo i fnje..

Nemrem sad niš pametnog sročit..mislim mogu, ja to uvijek mogu jel, i sve šta sročim je izuzetno pametno naravno, al to ja sad kao glumim skromnu..

Sve bih vas sad tu izgnječila, izstiskala, izbalavila, raskuštrala, izgrickala, nacmakala i ištipala!

Zagrl, zagrl, pus, maz, maz, kis, gric, liz, puš..ups..sori..

Voli vas sve vaša djeva bajna!!!

Saga o lakoj zaradi iz prošle epizode nastavlja se! O da! Kako su se neki putevi Gospodnji za popunjavanje budžeta pokazali neučinkovitim, ovo bajno djevojče iznašlo je nove. Lezilebovićke puteve. Dakako.

Reko štaću kudaću, pare mi trebaju. Stipendija ko babine gaće – razvučena i nikakva, više ne radim ko demonstrator na svom velebnom vakultetu, praksa/poso-tu-bi se ne plaća u monetama i još uvijek nisam unovčila svoje sponzorsko dupence..

I onda mi je jedne nedjeljne večeri ispred našeg člana obitelji po imenu Televizija, sinula bajoslovna ideja!

Prijavit ću se na Milijunaša!

A šta da ne! Ako može svaka šuša, šta ne bi i ja!

Već sam se vidjela... Brzopotezno, ko iz pipice, rješavam igru brzi batrljak u 0,02 sekundi, i dok se drugi znoje i lupaju šakom o čelo jer se sjebaše, ja se pobjedonosno smješkam. „Ne može mi niko ništa, jača sam od sudbine“. Mitar Mirić.

U tom trenutku Tarik izgovara moje ime i nakon kratkog izraza lišca „ne možem da verujem, oh zar oh ja??“, odlazim do Tarika i zaljubljeno mu pružam svoju ženstvenu i krhku ručicu. Istog trena on ko pokošen pada na sjaj u mojim očima i blistav mi osmjeh. Doprati me do stolice, džentelmenski ju odmiče da ja dama sjednem i pritom me ovlaš i neprimjetno zašlata.

Vraća se na svoju stolicu, a meni mladoj, ustreptaloj i zarumenjenih obrašćića viri kita iz očiju. Kao i inače.

Simpatije su obostrane i očite. Sex miriši u zraku.

Slijedi početno upoznavanje ko sam, šta sam, oklen sam i pozdrav mojoj Mehor Amigi – pratnji u publici, koja ispriča 2-3 vica, pokaže sisu i zapjeva gangu. Da se ja malo opustim, jel. Usput mi kaže i da sam lipša od Lee i pametnija od Tanje.

Krećemo s pitanjima.

Prvo riješim s pol mozga.

Drugo riješim s drugom polovicom.

Na trećem spizdim đoker lapo-lapo. Ostalo mi je BAŠ ono oko čega sam se dvojila iako za nijedno nisam čula. Mučim se, patim se, pijem vodu, vidi Tarik da niš od tog, pa uskače i kroz kašalj mi diskretno govori odgovor. Huh, dobroje.

Na četvrtom zovem mamu. Nema je doma. Zovem susjedu. Ona ne zna. Koristim publiku, koja daje odgovor sa 98-postotnom sigurnošću. Riskiram jer ko riskira masturbira. Il ne, to nije ta poslovica. Nema veze.

Na petom kažem da to nije moje područje. Ide PP. Dok traje PP, Tarik opet uskače u pomoć i nakon PP-a ja kažem da mi je sinulo, dajem točan odgovor i osvajam – 1000 kuna!

Na šestom opsujem Lazu Golužu da koji kurac daje tak teška pitanja! I to samo meni!!

Is it because I'm black you son of a bitch?!?

Tad mi sine da nisam crna, al već je kasno, isključili su me iz emisije. Pljujem u oko izbacivačima, štiklama izgrebem pod studija dok me izvlače iz njega i promuknem od deranja i protestiranja ispred zgrade HTV-a.

Na parkingu se, pored Tarikovog Touarega odlučim primirit i čekat da mu završi radno vrijeme pa da zajedno odemo na viršle.

Tako i bude.

I njega sam zaintrigirala svojim šizoidnim i šizofrenim duhom i sljedećeg dana osvanemo na naslovnicama Storyja, Extre i Moje sudbine. A dobijemo i ponudu za snimanje reklame za novi prašak za veš.

Moja karijera krene uzlaznom putanjom, a ovaj blog završi na naslovnici blog.haera.

Sve ostalo je povijest.

...


Kad sam se vratila iz svoje vizije budućnosti, uzela sam telefon u ruke i okrenula 060 broj...hm..imam deja vu sa tim 060 brojevima..al ovo je čistam drukče..

Odgovorila ja na pitanje.. A neš ti pitanja – koje je srednje ime Diega Maradone.. Ja pa da to ne znam? Ja? Ja koja znam imat noge ko gorespomenuti? Mislim, tak dlakave, jel. Maca Maradona je Heidi Klum za mene..

I tako. Ja rekla Armando, ostavila svoje podatke i svoj dio obavila.

Kad...Drugi dan..usred ručka mi mog, zvoni telefon. Prikaz broja kaže netko iz Zagreba.. Ko sad? Kaže žena dobar dan, zovemo iz Milijunaša, trebamo gđicu djevubajnu..

Ohoho ti jarca! Luda ko tuljan na suvom rekoh - jaz sem, tudi tukaj, pri aparatu!

I tako dalje i tako bliže, razgovor ugodni se nastavio..broj osobne, JMBG, ko sam, šta sam, oklen sam, mogul na snimanje tad i tad i te šeme..I još samo na kraju pitanje procjene. Kaže imam 20 sekundi i ne smijem se ni sa kim dogovarat..

A šta da znam jezik za gluhe pa se na brzinu konzultiram sa nekim, a? Šta onda? Al dobro, ne znam ga pa nije ni bitno.

Ugl, pitanje je bilo koje je godine na sam Božić papa Leon 3. proglasio Karla Velikog za cara. Ejebenti! Znam da je franačka država u pitanju, znam da mu je ćaća bio Pipin Mali, znam čak i da je slika njega na konjotu u udžbeniku iz povijesti u donjem desnom uglu na desnoj strani (vizualni sam tip, jest), al koja godina upičkusad!

I ne bi se sjetila, dasibog!

Vrijeme je curkalo, a ja sam morala nešto blebnut. Ne znam iz kojeg sam šupka izvukla tu godinu, al rekla sam 1290.

Bravo Biserka. Fulala sam za 490 godina. Sitnica.

Dobro, rekla žena, zvat ćemo vas 11.1. ako je vaš odgovor među 10 najbližih.

Reko dobro. Đenja. Đenja.

Sad sve ovisi kakvi su sve retardosi zvali i kaka mi je komkuremcija... Među slijepima jednooki je kralj. Tako i ja čekam, puna nade. Nado kurvetino jedna!

Ako šta bude, vodim vas sve na kakvog odojčića, jagnjetinicu mladu mit luk oder etwas po vašem šmeku, meni paše sve. Ko što već rekoh jednom prilikom - ja sam easy going&user friendly.

Imam još par svojih crtica životnih za podijelit s vama pa ćem to vako u kratko.

Neki dan sam na praksi/poslu-tu-bi ostala zaključana u wc-u! Jebemti sreću i sve!

Nakon šta sam obavila najnormalnije funkcije, oprala ruke, nasmijala se u ogledalo i maknula špinat sa dvojke lijevo, krenula sam prema vratima.

Sjebana brava, sjeban ključ, povuci-potegni, okreni, ne ide, izvadi, utakni, nervozna, okreni, ne ide, jao, ponovi postupak, NE IDE! Štolj, štolj, udah, izdah, opet štolj, štolj, grašci znoja, i taman kad sam već mislila progutat ponos i skrušeno zazvat u pomoć, sam Bog s anđelima i arkanđelima i svi sveci božji pomogoše mi i izbaviše me iz zlog zahoda! Huh.

Nadalje.

Na pitanje „kamćeš za novu“ više ne mlatim glavom i ne govorim „makajaznam, ja to uvijek u zadnji tren, možda na trg, ovoono, il najbolje ostat doma uz filmove, ovoono“. A ne. Ne, ne. Nope. Sad i ja konja za trku imam!

Ja iđem ni više ni manje ni lijevo ni desno nego u - Pariz! Jep. Romantičan doček, ajfel, sena (m), grad svjetlosti, najbolje mode i najboljih pičaka.

Idemo ja i moja teta. Moja teta i ja. Ona vodi mene, ne ja nju. Ja ću nju kad pokosim milijončka kod Tarika. Teta, da. Pričah vam o njoj. Moja žena zmaj. Nema joj premca, pramca, a ni krme!

Idemo eroplenom, 29.12...vraćamo se 1.1. Izvještaj čitajte na ovim roza stranicama. Možda čak nađem kaku sajber kafanu pa se javim i iz same žiže zbivanja.

Jedina bojazan je kronično pomanjkanje testosterona. Ha ko zna, možda će kaki rastavljeni očka vodit svog potentnog, mladog, a opet zrelog sina sa sobom i možda će ić sa istom agencijom ka i mi..

Vot ar di čensis? 1:100000000000? Il više?

Bat ju never nou.

Možda ulete kakva 2 vrancuza, vule vu kuše avek moa i to.. A možda ulete i kakvi jugoslaveni a.k.a. braća srbi..ima ih tamo, ima..neka ih..znam, bijah (na maturalcu), vidjeh, ne probah. A možda..a možda..ovaj naš vodič bude k čemu...a možda..a možda ulete i kakvi teroristi. Inače se opako palim na arapski profil. Nema meni do prave muške kljuke.

Nado prokleta bila da bila!

Nadalje.

Zdebljala sam se. Agen. Gaće mi ulaze u krafnicu. Moram se stesat do Pariza. Il to il ću glumit putenu Balkanku velikog dupeta i oblih jedrih sisica. Biće ovo drugo, sve mi se čini.

Nadalje.

Nakon dugo vremena zavirih u google analytics.. Do djevebajne može se doći i preko upita: „kurac u ladnoj vodi“ i „razgaljena pizda“. Ou jes maco, to mi radi! Tu su još i „slike mesa kokošijeg“, „riječi pjesme ne slušaj me besni“, „što žene vole ćuti kod uleta“ i još tristačuda.

Nadalje.

Neki dan sam na Zabranjenoj ljubavi čula da se na sv.Luciju treba napisat na 13 papirića 13 dečkota i onda svaki dan do Božića šikaš nasumce jednog van. Na sam Božić ostaje ti The One.

Nisam pisala. Nemam ih 13 za izmislit. Trenutno nemam ni jednog za napisat.

Nema više nadaljeg.

Subota, 1 sat, saće plejbojeve večeri, jebanje u pupak i svršavanje od lizanja bedra.

Idem spavat.



****************
Natakareno kasnije
****************


Krvi žarene! Ope me krenulo! Ope danaske na loukal rejdio stejšn razjebah kviz sve u 16! Završijo ranije zbog mene..nisu više imali pitanja..

Ovo mi je prektis za 1 na 1 sa Tarikom, jes bona!

Rokala sam redom: sex,laži&videovrpce, lumbago, madonna, schiller i edo murtić! Pucaj jarane!

Dobih poklon paket (štogod da to bilo) i CD OD KOLONIJE!! Jesssss! Pržim po naručbi, sam se javite, tu ta trane, na emajl..

Još da je bar onaj Big Brother cd, to si želim.. Al nema veze, ja to ionako igram zbog slave i popularnosti.. Poslije se tjednima priča po Karlovcu o famoznoj meni, ljudi me zaustavljaju po cesti, žele me dotaknut, traže autogram i slikaju djecu sa mnom ne bili štogod te pameti prešlo na njih..

Ahh..

E..još nešto.. Jeste vi znali da je The Dane iz BB rođen na i-s-t-i dan ka i Ja?? Samo dvi godine prije.. E sad znate..

Csss, a? Ma to nešto govori! Sigurna sam!

Mene je sram. Nešto se dogodilo. Sramno. Stidno. Stidim se. Ko stidnica (by zleva). Puj, puj, puj! Nemrem se pogledat u ogledalo. Bojim se izaći iz kuće da ljudi ne primijete to na meni. Da mi u očima to ne vide. Da mi u pokretima to ne vide.

A šta? Šta?

Ma ne pitajte.

Evo reći ću to tu, pa makar više nitko sa mnom ne bude razgovarao. Ni komentara ostavio. Ni maila poslao. Ni kafu sa mnom popio.

Eo kako beše.

Znate i sami kako je odista vaša djevabajna zaista zaposlena u zadnje vrijeme.. Poso, kuća, birtija i to. Dani tutnje, radni tjedan se spizdi, a vikend dočekam kanda me pregazio mile s kombajnom u prvoj epizodi, štono bi se reklo, jelte.

Tako pregažena dočekam subotu i nedjelju ko ozebla sunca, a pojam subotnjeg i nedjeljnog jutra postao je nepoznanica. To prespavam. U meneka ide po onoj staroj – dobro jutro radni narode crne gore, točno je podne.

No jednog subotnjeg jutra neka viša sila učinila je da se probudim ranije no obično. Pomakla je moj unutarnji časovnik par sati unaprijed i ja otvorih svoje srneće oči oko neuobičajenih i iznimno i naglašeno ranojutarnjih 10 sati.

Tek 10? Ajd budem još malo.. Al ne. Nejde. Neće pa neće.

Dobro rekoh ja, kad sam se zadnji put izležavala i razvlačila i rastezala u krevetu? Nisam dugo. A najvolim to. Pa eo mi prilike. Majka radi noćnu pa nema ko lupat usisavačem u vrata moje sobe, tajka isto voli spavat ka i ja pa me ne dira, a baba je ionako u svom svijetu.

I...upalih ja televiziju.

Molim da se primi na znanje da upravo u tom trenutku počinje kobna sudbina tog subotnjeg jutra i uzrok poljuljane snage karaktera mi mog.

Prva slika koja se pojavila na ekranu za mene je bila nova. Radilo se dakle o novoj teve.

Još snena i naivna učinila sam prvu grešku – nisam ugasila kantu. Nisam čak ni preselila program. Nisam! Nastavila sam gledat. Votamistejkatumejka!

Na meniju je bila poslastica. Nova emisija nove teve. Imenom nova lova. Do krova. My ass.

Na lijevoj strani blještila su razbacana slova, a na desnoj strani pojavila se djevojčura iz klase „studiram-ekonomiju-a-u-slobodno-vrijeme-bavim-se-manekenstvom-i-želim-mir-u-svijetu“.

Naflajdrana sa osmehom oduvadouva mlatila je rukama, nešto trkeljala i zagonetno se smješkala. Malo sam pojačala ton da vidim kakvo to bogato znanje pred nas isipava iz rukava. A onda sam imala šta i čut. Mijenjala je ton glasa iz maznog seksifon fazona, zavodljivog i jebozovnog do autoritativnog-tresuvamsegaćejelde, pa onda kokošje iritantnog i tako u krug.

700 kuna!

700 kuna dajem za ovu riječ!

Tko vam još nudi ovakvu primamljivu ponudu? Tko? Nitko! Osim mene.

Sve što želim čuti je kako se zove ova riječ!

Uljepšajte si jutro!

Uskoro će Božić, treba vam novac za poklone ako imate više obitelji!

Nemojte da vaš susjed osvoji novac pa da vam u liftu kaže da je osvojio novac, a vama bude krivo!

Čujete li u pozadini ovu muziku? Koja je to pjesma? Hm, ne znam, ali dobro podiže atmosferu, zar ne?

Zovite me!!!

Zašto me nitko ne zove? Molim vas, zovite me!

Hajde, vrlo je jednostavno.

Pa zar nitko ne zna odgovor??

Pogodite riječ! Ide li riječ u ovom smjeru ili obrnuto? Ali zaista je jednostavno. Prvo slovo je J. Evo pomogla sam vam. Ide u ovom smjeru. Čitajte.

Dakle. Koja je to riječ?

Voće je u pitanju. Nije kruška, nije šljiva.. Što je? Evo imam je u ruci!

Ja čekam.

Evo da vam još olakšam, podižem početnu nagradu za 100 kuna. Ona sada iznosi 800 kuna! Dakle 800 kuna! *mlati novcima* Pogledajte, zar nije primamljivo?

Potrošite ih na što god želite, ja vas neću pitati!

800 kuna!!!

800!!!

Zovite me i ovaj će telefon zazvoniti!

Upravo se to i učinilo!!



- Dobar dan ovdje Marica iz Grubišnog polja! JABUKA, JABUKA!!!

- Dobar dan Marice, od kud ste rekli? Halo? Halo? Halo? Ohh, pukla veza! Pa kako, gospođo Marice jeste li još s nama? Hm, ništa izgleda. Idemo dalje. Imamo li još koga?

- Dobar dan, ovdje Jandra iz Špičkovine! Jel jabuka, jel je, jabuka, jabuka!

- Točno!!! Gospodine Jandra 800 kuna je vaših! Želite li na bonus nagradu od 10000 kuna?

- Oću, kaj ne!

- Što ste rekli? Da ili ne?

- Da, da!!

- Dobro, dakle, idemo na prvo pitanje, koji je glavni grad Hrvacke?

- Hmmm, aaaa, eee, huh, joj, pa kak sad to, ma ne znam.

- Žao mi je gospodine Jandra, ništa od 10000 kuna. Ali 800 kuna je vaših. Dobila sam svog pobjednika,idemo na novu igru,da....nova igra na Novoj Lovoj!

...
I tako.. Pojavila se nova riječ!

Opet ju nitko nije zvao!

Opet je pomagala, zapomagala, naricala, vabila, maltila novcima, pokazivala na telefon, mijesila sise i lizala prste. Dobro ovo zadnje dvoje nije, al skoro.

Ko tu koga jebe? Zašto ljudi ne zovu?? Pa šta ne vide da je u pitanju sport? Riječ se zove sport se zove zove se sport, sport, spoooooorttt!!!

Već tada bila sam dobrano hipnotizirana, pjena mi je išla na usta, disala sam površno, pojavila se sklonost ka samoozljeđivanju!

Nakon njene rečenice – muškarci se time bave, ali i ne samo muškarci, evo imamo i janicu kostelić.. to je i nogomet i rukomet.. dakle, što je? – moja ruka nesvjesno je uzela telefon u ruke.

U magli sam vidjela da poziv košta mizernih 3,66, čak je i pdv uključen! A šta je 3,66 naspram mogućih 700? Ništa! Vulvin dim, eto šta je!

060...i...ZVONI!!! Nemrem vjerovat! Ja spremna, adrenalin skočijo, 222 u volitma! I dok su mi ispred očiju jurile slike šta sve mogu kupit za 700 kuna, s druge strane javila se - sekretarica! Aupičkukajeovo!

Veli ona meni – „Izvrsno! Ovo je bilo toliko blizu da sam uvjerena da ćete ako nazovete još jednom, dobiti priliku!“

Tog trena ko da me neko dekno mokrom krpom posred labrnje! Došla sam k sebi! Um i razum povratio se u život, a IQ se podigo iz pepela!

Majku vam vašu obmanjivačku! Stoko!

Odmah sam ugasila tv i nadrkano se ustala!

Kasnije sam se informisala i saznala da osim moje rečenice gospođa autimatik mašin govori i - "Ovo je bilo blizu, vrlo blizu, nemojte da netko drugi osvoji nagradu, nazovite odmah ponovno!" i "Odličan pokušaj, Vaša sreća je na vrhu, nazovite ponovno!"

Oćukurac zvat ponovno!

Isto tako saznala sam i uvjete igre – nakon šta spičkaš ?00 kuna na pokušaje poziva, postoji mogućnost da se pozivom i registriraš, a onda postoji mogućnost da će te nasumičnim odabirom izvuć iz mora registriranih i pustit te da pokažeš svoje velebno znanje. A ima i fol da upadneš u igru ako nazoveš točno kad voditeljka dadne mig. Valjda, tako nešto. Uglavnom zovi samo zovi... 3,66*kolko treba. Bankrot.
A sjetih se da je nešto slično tome bilo i na satelitu.. I to na ovim đermanskim programima.. Tamo su se ženske i skidale i tako još više žarile atmosferu i mamile na pozive.. Ma Sodoma i Gomora! Ta će nas zahodna evropa satrat i uništit.

Eto..

Tako vam je bilo.

Nasanjkali me.

A snijega niotkud.

Smijte mi se.

Slobodno.

Zvala sam.

Kriva sam.

U svoju obranu mogu reć da prije nisam bila osuđivana, olakotna okolnost je ta šta je bilo rano jutro za moje pojmove, k tome, žena je bila sva očajna i van sebe šta ju nitko ne zove pa se automatski u meni probudio moj poriv za pomaganjem ljudima. Uz sve to ne zaboravimo da vlada opšta besparica, a ovo je zvučalo kao primamljiva prilika – nit orao, nit kopao.

A i zvala sam samo jednom.

Na vama je da odvagnete pro et contra i za me ubogu dignete palac gori ili doli.

Have mercy...

Daklem, elem. Ko šta sam i obećala, otvorit ću vam se ko slikovnica. Podijelit ću s vami najskrivenije, najdublje i najmračnije strane svoje ličnosti, osobnosti i personaliteta. Strane koje su utvrđene od strane službene, stručno vaspitovane, certifikovane i nepristrane individue.

Kao što znate, djevabajna podvrgla se psihološkom ispitivanju i trančiranju svoje ličnosti. Potrošila 2,5 sata ispunjavajuć neke testove i testiće, zaokruživala, zacrnjivala kružiće, dovršavala crteže, nastavljala započete nizove i svašta nješta.

Uglavnom, svim tim dalo se dakako i manipulovat, al rekoh ja šta sad bože mene, odgovarala sam 'nako iskreno iz dubine duše, pa šta bude.

Izdvojit ću neke interesantne crte iskričavog duha svog koje je uočila Teta Sajkologica.

Prva rečenica evo glasila je vako, khm,khm *fanfare u pozadini*:

Ti matr! A? Nije da se oću povalit s tim, al eto nek se nađe, JELTE! I samo da napomenem svim zlim jezicima, dakle, ovo je sad službeno, i nema ko da mi sere! I ako nekad i zaštekam to samo znači da jednostavno ne razumijete moj genijalni um.

Nadalje, uslijediše rezultati na testu osobnosti. Tu me popljuvala uzduž i poprijeko, al moj ženijalni um dokučijo je što je nju navelo da ona tako sruši drvlje i kamenje na mene bajnu. Očito je da njenom Centru ne iđe baš najbolje i vako je ona sebi htjela namamit još jednog pacijenta. Ljukava ljisica. Al zaboravila je ona da nisam ni ja čamac sisala! Ipak sam ja visoko iznadprosječno inteleđente. Hahaaa maco! Na krivu si se nameračila i natakarila!

Znam ja dovro kakva sam sura! Znam imat krizi, al sam uvijek za zajevansiju! Pozdrav Yameisi!

Dakle u kratkim srtama:



Žele reć da sam naivna, neiskusna i mlada. U blogovodama reklo bi se – francuska sobarica. Dobro nek im bude. Ne znaju oni mene kag ja znam i prepredena bit. A promućurna da i ne pričam. Evo npr. uvijek zaključavam auto. Nikad se ne zna. Nikom ja ne vjerujem. Aha, ste vidli.




Opet ja francuska sobarica, samo ovaj put živčana, kratkofitiljna i teške naravi. Ma moš mislit. Ja sam oličenje nirvane (ne baš i kurta cobaina, ajde). Zen is my middle name. I uvijek se trudim sagledat situaciju iz svih kuteva, uglova i ćoškova. Pogotovo kad su drugi u pitanju. Ok, malo rijeđe kad se ja nađem u žiži sukoba, al šta sad, šta, šta.. Jebiga kad mi ne šikne para na uši, nego krv počne sukljat.. Ključna riječ – r-a-d-i-m na tome.




Hm.. zdravoseljački rečeno tražim uzbuđenje. Senzaciju. O jebem te senzacionalnu. Ma koji kitas? Tražim ono šta mi pripada. Ja sam djevabajnasenzacionalna i tražim princabajnogsenzacionalnog. Kaj sere da sam možda drama queen?? Uimeocaisinaiduvasvetog! Oprosti joj Bože, ne zna šta priča.




Ajde prva pozitivna. Hm, ček, ček, nova iskustva.. šta ona oće reć da sam promiskuitetna?? Volim izazove..jel to ona meni da se ja sexam bez kondoma?? Otkud njoj pravo da po mojoj intimi kopa?! Ona je obična baba tračara!




Eo je opet. Opet ona o mom sexualnom ponašanju! Sadomazo, domina ovo ono! Đizs, fakat je bolesna.

I samo da se zna, znam ja bit umiljato jagnje! Tako umiljato da čoek odma poželi na ražnju ga okrenut i izist ga do koske. Sa lukom. Mladim. Beee.




U jebla sebe, kako zna? Al samo kad znam da sam u pravu. A najčešće jesam. U pravu. I to znam. Al radim na svom osobnom rastu i razvoju, razlikama u percepciji, postojanju nekoliko istina i prihvaćanju da ne mislimo svi isto. Ja ću ti samo argumentirano reć svoje mišljenje. I probat te uvjerit u to. Ti mene nemoj.

Ups, izgleda da još uvijek učim.




E tu su ga brale zajebali, al ono totalno! Istina, volim zadržat određenu dozu spontanosti, al zasraše se s ovim. Šta oće reć da sam dangubica? Zgubidankabananka? Muha bez glave? Kako pjeva Boris Novković – poštar bez adrese, pilot bez stjuardese.. Ma zajebi radnju. Znam ja dobro kamo iđem.




Ajd još srat po meni, ajde, ajde! Sadistička bič! To kaj ona ne razumije moj tok misli, njen problem! Nek se zapita! PI-AJ-EJDŽ = PIH!

Genijalci nikad nisu bili shvaćeni. Kaj bi Ajnštajnu rekla? Strpala bi ga u ludaru, eto kaj bi.




Ma i ovo je čisto sranje. Ja sam kraljica samokontrole. Samo šta nekad ocjenim da nema smisla suzdržavat se i gutat sranja pa još i čir na želucu dobit. Al u globalu sam staložena. Ko sly stallone.




Nakon svega ovog, ona meni to. Kao u govnima je do grla, al je sretna jer joj je toplo. Baš je draga.




A molim te u kome nisu. I ja to ne bih nazvala nesigurnošću već propitkivanjem svojih postupaka i modeliranim oprezom. Tako. Ljepše zvuči, ako niš drugo.




EEEEEEEEEEEE ako su ga negdje zaglibili onda je to u ovdje! Tamo gore sam drama queen, a ođe teško izražavam osjećaje. Šta su to po crtežima zaključili?? Po čemu? Če-mu? Bulšit.




E jebiga, ovo sa ciljevima pogodiše ko s prstom v rit. Al čuj visoko inteligentna – visoko postavlja ciljeve. Jebeš djevu koja se zadovoljava s malim i prosječnim. Bez sexualnih konotacija moliću. Fala.

Još samo da poradim na dosezanju istih. Radovi u tijeku.

I na suočavanju sa napetošću radim.. Na frižider je upravo stavljen lokot. Kada kola krenu nizbrdo, lokot se zaključava, a ključ baca u kanalizaciju. Po govnima mi se ne kopa. Tu je i blog kao ventil. A i da je sexa više ne bi se žalila. Ne bi bilo n od napetosti ni a od anksioznosti. Lako se psihologici zajebavat, sigurno ju ima ko jebavat. O sudbino prokleta, jebem te nepromjenjivu!




Oće reć da plačem nad sobom, pizdim i histeriziram. Samo prvih pet minuta. Onda se ispljuskam i krećem u boj u boj! A i ne pamtim kad sam zadnji put histerizirala. U zadnje vrijeme sam ladna ko špricer. Shvati čovjek da troši energiju na krive i glupe stvari. Efikasnost i učinkovitost prije svega.


I tako. Još je malo nezanimljivo srala, a onda lupila završni komentar zbog kojeg sam pala sa stolice i nabila kuk:




No krasno. Još sam i nezrela balava tinejdžerkuša. I kako majketi nije završen?! Cvajundcvancih jare alt! Čak se i prištići sve rjeđe javljaju.

A i znam ja ljude koji su ohoho stariji, veeej tu mač sjebaniji od mene i na razini adolescenta, a da toga nisu čak ni svjesni. Ja bar znam koje su mi mane, a koje vrle vrline. Prve namjeravam satrat i zatuć u crnu majčicu zemlju. Ili barem ublažit kolko se da. A druge ću tesat i oplemenjivat sa dodatnim sadržajima bajnim.

Jednog dana ću bit nekome mater i ne smim si dozvolit bit sjebana.

Dosta psihoanalize.

Život je wunderbar!