djeva bajna

Ljudi moji. Da samo znate šta se dogodilo in da minvajl. Rezultate ispita još uvijek čekam. ALI! Spomenimo samo uzgred da su na faxu dali bezuvjetan. Stoka sitnog zuba! Komunistička govna! Crveni skoti! Mogli su to i prije odlučit, a ne da ja počupam nokte, kosu i ostalo šta se da počupat sa sebe, a sve od nervoze i tjeskobe da ću gubit godinu, stipendiju i mir u kući. Jebo godinu, jebo stipendiju, al mir u kući je neprocjenjiva vrijednost, krhka poput mjehurića od sapunice koji se raspizdi i rasprsne dok trepneš. I onda ja iznova i iznova pušem te mjehuriće ko dite kad duva u onu pizdariju sa čarlijem i radi balončiće i uvijek se nada da će baš taj koji upravo radi bit najveći i potrajat dugo, dugo. I uvijek se sjebe. A dite naivno. Pa puše. A pušem i ja. Štaš.

Nego nisam sad mislila o tom. Nego o nečem drugom. A to drugo je jedna novost. Nova novcata. Ne, ne, nisam trudna. Neš drugo. Ja sam se eto i da minvajl – zaljubila, zaručila i nadomak sam udaje. A sve to virtualno. O da! I znate kaj još? Dotična osobica to još ne zna. Hihi! Dobro za ovo prvo bi već mogao neš naslutit. Proveli smo tri prekrasna dana i noći ploveći bespućima virtualnih mora, budeći se zajedno i odlazeći na počinak zajedno.. Ahhh...kad se samo sjetim. Zatitra mi lijevo oko od sreće. Dok sam bila u najvećim agonijama po pitanju ispita, on, da, da, baš ON me bodrio i tješio i tjerao na učenje i vjerovao u mene i zvao me k sebi i odvlačio mi pažnju i svlačio me..ups ne. To nije.

Uglavnom. Uputio me u tajanstveni svijet google talka i ne sluteći da ćem se ja djeva bajna navuć na taj mirkl (štob reko englez, švabo u top listi). Navukla se ja ko šta se navlači nešto za navlačenje nečeg na nešto, jel. Gugl tok je eto kumovao mojim prvim virtualnim uzdasima kad bi bio oflajn, virtualnim drhtajima kad bi se javio, virtualnim hladnim prstima i stopalima dok bih čekala da nešto natipka u prozorčičić. Virtualnoj ljubomori kad bi posvetio svoje dragocjene misli i vrijeme nekoj drugoj djevi pa makar to bila moja virtualna sestra i ujedno virtualna kuma. Virtualnim svađama i pomirenjima, samo bez virtualnog sexa. Virtualnim orgazmima kad bi uključio slušalice i brundao i njakao i roktao na svom narječju u moje filips zvučnike. Ahhh..evo dok samo pišem ovo, sva sam flažna. TO je muškarac. Sigurno koristi i Maliciju. A ne, to više nije in, stara reklama. Sad se fura Aks. Da, da, sigurno koristi Aks. Ma i da nosi Pino Silvestre ili Ralon il Pitralon il neku pizdariju, ništa ne može ubit i nadjebat te feromone koje odašilja putem telefonskih žica. Njegovi feromoni su toliko jaki da su na mojem telefonskom stupu svaku večer orgije. Sve ptice ševe i one druge dolaze ne stup i na žice i trljaju svoje perje i krilca i kljunca ne bi li upile što je moguće više tih božanstvenih feromona koje on i nesvjesno odašilja preko brda i planina, Male kapele i Gorskog kotara.

Kad smo kod zaruka, ha dobro, nije baš bilo kako to svaka djeva mašta, al ajde. I da, nema sad mile lale, jesamnisam ovoono, ponudio je svoje prezime (dobro, blogovsko, al i to se računa, bome da!), ja sam pristala i to je to. Gotova stvar. Točka. Nema povlačenja i uzmicanja. Zaruke su konzumirane. To bi čak i čika sudac Gajski na RTL-ovoj Sudnici potvrdio. I Melani Vukmirica na Novoj teve.

Čak smo se dogovorili da ja biram ime sinu, a on će kćeri. I da, samo da mu ovim putem kažem sorry, al kćer neće bit Sandra. Točka.

I tak. Svašta sam već. I zavodila i treptala i bila semafor i davala signale, jednostruke, dvostruke, trostruke, i pravila se hladna, i pravila se kučka pa opet umiljato jagnje i sve to tako, a sve u cilju da se ostvarim kao Žena. Sa velikim Ž.

A da, jučer sam bila u gradskoj knjižnici i slučajno dovatila neku knjižicu o kineskom horoskopu. Ja sam štakor – zemlja – yang. On je zmija – vatra – yin. Idealno zar ne? Valjda je. Ma sigurno je. Kužiš štakor i zmija, ono, ment tu bi tugedr. Zemlja + vatra, di ćeš bolje, pa vatra gori na zemlji! Hm, na.. pa može i pod. Ono, vulkani i to, kužiš. A za yin i yang, zar trebam išta govorit? Ic obvijus. Nadalje, štakorova boja (dakle moja) je žuta, zmijina (dakle njegova) je indigo plava. Prfikt meč aj vud sej. Moje piće po kineskom je pivo. Njegovo je sok. Dakle, odma vidimo ko će bit službeni vozač u našoj obitelji, pogotovo kad se budemo vraćali sa raznoraznih žurki. Ma opće neću dalje ništa navodit jer sve samo ukazuje na već rezimirano i apsolvirano.

A da, tamo još piše da upravo taj profil muškaraca voli ženstvene, elegantne, profinjene ženskinje koje onda on zavađa i zavađa, a ona se kao ne da, ne da i na kraju ipak popusti.

Tak. To mi je misija sad. Ma koliko teško će mi to bit, al postaću ženstvena i elegantna i profinjena. I neću se dat. Odma. Jel.

Uf. Teško će bit. Bat ic vort it!

Ako ima ko kakav savjet, neka ga! Deder daj de!

Zavaljujem.

Uzbuna! Alert! Achtung! Molim ne približavajte se mojoj kući! Shvatite ovo ozbiljno, ozbiljnije i najozbiljnije što se shvatiti može! Radi se o vašoj sigurnosti, a i o možebitnoj sigurnosti vaše buduće djece i djece njihove djece! Zato ponavljam, nije vrijeme za zajebanciju i olako svatanje problema! Poduzimamo sve šta je u našoj moći da saniramo situvaciju što prije, što kvalitetnije i sa što manje posljedica. Bit ćete o svemu na vrijeme obaviješteni. Hvala na pozornosti.

Za detaljnije izvješće, čitaj dalje.

Naime. U mojoj kući i okućnici vrši se DDD – dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija! Detaljno i pomno. Stanje je alarmantno, svi smo u žutim odjelima, sa gas maskama i u gumenim čizmama. Dajemo sve od sebe.

Uzrok? Posjeta. Koga, čega? Bakinog brata, tatinog ujaka, mog štaliveć. Da, da, došao je ON, najpitureskniji član moje obitelji, popularno zvan – Vujac.

Da vas upoznam. Vujac je jedan slikovit i nadasve zanimljiv čovo od svojih 70 godina. Vrlo aktivan i vitalan, upitne inteligencije i još upitnijih higijenskih navika. Dođe u posjet svojoj sestri (stanovitoj babi Pink) 3-4 puta godišnje, a ostavi takav utisak da ga mjesecima ne zaboravljamo. Ne možemo zaspat, a i kad zaspimo, bacamo se po krevetu od noćnih mora, sanjamo da ostaje živit s nama, budimo se u znoju sa pjenom na ustima..i onda sve ispočetka.

Živi u teškoj pripizdini i vukojebini. Sam. Njegov očka a.k.a. moj prađekan umro je pred tri godine, mjesec dana prije svog 101. rođendana. To odmah povlači zaključak o dugovječnosti gena i kakvih bi razmjera bila katastrofa da se Vujac preseli kod nas „do daljnjeg“. Do daljnjeg bi značilo još 50tak godina. Odmah mi pozli pri samoj primisli. Pozli mi kao pred 15 godina kad smo češće znali ić u tu vukojebinu.. Majko Isusova, šta sam mrzila ić tamo..čim sjednemo u auto – meni slabo. Svaki jebeni put bi dušu izrigala po nekoliko puta do tamo.

Elem. Svaki put kad dođe, Vujac iskoristi priliku da se dobro najede, napuni torbe i – okupa. Neka jede, nek napuni torbe, na stranu i to šta niti jednom ne pusti jebenu vodu u zahodu jer doma ima poljski pa ne kuži te moderne sisteme. Sve bi to još i preživila. Al onaj užas koji ostane nakon njegovog „kupanja“, to je ravno devetom krugu pakla. Jebomepas, ko da je neko šurio svinju u kadi! Blata, dlaka, kose, odumrle kože, kurjih očiju i još trista čuda!

Btw. ako netko jede dok čita ovo, a slabijeg je želuca, duboko se ispričavam.

Da ne pričam da zasmrdi cijelu fakin kuću toliko da još danima after nitko ne može jest, a tablete protiv glavobolje jedemo ko m&m bombone. Ili tic-tac. Il vau vau. Pez..

Kad ne uspijem izbjeć bliski susret tj. kad nas iznenadi posjetom tako da stara i ja ne uspijemo na vrijeme zginut iz kuće, ne preostaje mi ništa drugo nego zatvorit se u sobu i ne izlazit. No uza sav oprez, susret je često puta, nažalost, neminovan. A onda se naslušam pizdarija i pizdarija..

Vujac uvijek laže o godinama. Stao je na 58.oj i ne miče se od nje.

Nikad se nije ženio. Dok je bio mlad nijedna mu nije bila dovoljno dobra, on je imao svoj bajs i sviro je po zabavama. Mater njegova je godinama vikala na njega – OOOOO iruda ti tvoga!! Dok drugi stišću cure po ćoškima, ti stišćeš bajsicu, jebala te ona! Onda je pod stare dane (oko 58..) počeo tražit neku koja bi udovoljavala njegovim kriterijima – da ima oko 20.godina, da je nevina, i da oće čudaj delat na njivi, da on ne mora. Ne znam zašto, al takvu nije uspio nać. Sad više neće ni takvu jer se boji da bi ga koja mogla otrovat zbog zemlje. Tak se dogodilo i njegvom pajdašu, dugo je bil sam, onda se oženil za neku i 3 godine nakon - prdno na rosu, otegno papke! A žena sve naslijedila.. Sigurno ga je trovala. Pa ti vidi. To se njemu neće dogodit. A-a. Jok!

Non stop je na sudu i vodi neke sporove sa susjedima. I dalje svira, ima čak i bend – Kostenjare. Nisu oni kaj god, bili su čak i na televiziji..lokalnoj..TV 4 rijeke. Kamera ga voli! Tam mu se svidjela voditeljica, a i ona baš nije bila ravnodušna kak ga je lepo gledala (za one koji znaju – Sandra..) Još ćemo mi svi njega TRAŽIT da živi s nama kad postane popularan. A onda će nas sve glatko odjebat. Svi bi mi samo njegovu zemlju htjeli, zna on!

I mi slušamo, i slušamo, križamo se, ne vjerujemo ušima.. Kakva munjara!

Dokaz da obitelj – ni užu ni širu – ne biramo.

I tak. Upravo je otišo. Akcija je u tijeku. Proglašeni su izvanredni uvjeti. Normalan život je obustavljen do daljnjeg.

Ovo danas je bilo previše za mene.

Nakon teških dana bolesti zvane ispititis u kojima sam provodila vrijeme prikovana za stolicu, krevet, pod, luster i ostala mjesta u sobi držeći u ruci svoje salate od knjiga, slobodno mogu reć da sam na najboljem putu ka ozdravljenju i povratku normalnom životu. Nije bilo lako. Svakodnevna buncanja, bauljanje po kući, halucinacije, hiperventilacije i hipertenzije, anafilaktički šokovi uzrokovani alergijom na ekonomske znanosti i ostali zdravstveni problemi, bilo psihičke bilo fizičke naravi. Dijareja, krčenje u želucu i šum u ušima bili su rezervirani za dane neposredno prije ispita. PIS – predispitni sindrom. Pozitivna je stvar šta to sve nestaje onog trenutka kad ulazim u dvoranu na ispit. Nema panike, skuliraj se i jebiga šta sad, upri u se! Na ispit dolazim 5 minuta pred početak jer ne mogu obuzdat poriv da krvnički našamaram sve one uspaničene face koje te uvjeravaju da ovo nitko ne prolazi jer eto on ide već 66.ti put i opet će sto posto past, a i zna hrpu ljudi koji su u istim govnima ko i on i padaju svaki put, a di neću ja koja idem prvi put, šta si ja umišljam..

Patnje mlade mene i moj weltschmertz okončani su sa oba ispita položena. Veni, vidi, vici. Hihi. Di je sad onaj majmun da mu se u facu nasmijem jebemlimusunac! On naravno nije prošo ni taj 66.ti put.

To mi je bilo ko mamuza u dupe da krenem dalje i spizdim još preostala dva do uvjeta! 25. i 26. 9. A onda prvi vikend nakon toga, oborit ću nedavno postavljen hrvatski rekord alkohola u krvi! Čitah u 24sata, neki čiko iz Đurđevca il negdje near, imao 7,2‰ i preživio! Čik pijani! Zguto je litru vina v kleti svog pajdaša u tri sata (što ga i ne čini nekim bajom), al onda je svratio do obližnje gostione i skreso još 9 deci Amara u 10 minuta.. Veli - ne znam kaj mi je bilo, pio sam Amaro ko vodu.. Nakon toga se srušio i pao u komu..nije stigao otpjevat ni refren Vucine uspješnice - volim piti, volim piti, volim piti, i još piti.. U bolnici je odlučio da prestaje pit. E Siniša, Siniša..

Primijetila sam da me ovih dana Ovaj Gore čuva i pazi na me.. Pa tako kad zabunom uđem u vlak za Beograd, on pošalje tipa u kupe kojem sam baš eto simpatična i koji me između ostalog pita – a do kuda putuješ? Do Karlovca. Do kud?? Kar-lov-ca! Pa ovaj ti ide za Beograd! UMAJKUMU! VAN!! Izletila sam sekundu prije zviždaljke za polazak. Nisam se stigla ni pozdravit sa komšijom.. Eto još jednog dokaza da padam na te krkan tipove via Balkan..a ovaj me k tome i spasio od neplaniranog izleta preko Dunava. Nemoj, nemoj, nemoj Dunaveee ljubiti jednakooo obje strane tvoje obaleee..


Jučer je skoro moja Škoda Feličita imala poljubac sa nekim Slovencem.. srećom pa se tu našo moj SamoPrijatelj iza mene na motorinu koji je viko KAMĆEŠ, a kasnije mu jebo mater kranjsku..ahhh..hvala ti ljubavi.. Drugo da je to bio kakav istočni prijatelj, još bi ja namjerno po gasu stisnula, šta ima veze - malo sjebanog lima u usporedbi sa mogućom ljubavi života..al ovako niš, na Janeze ne trzam.

Kaj još ima novog.. A da, dobila sam telefona 600 kn šta je veej tu mač.. Jebiga, 4000 ovisničkih sati provedenih na netu (a NEMAM gospodina Maxa jerbo živim 4km od ćentra di ćite đe Max ne obitava). I pun kitas razgovora od 20-30-40 minuta kojih se ja UOPĆE ne sjećam! Majkemi! Možda i mene neko drogira! Možda nam HT nešto u vodu stavlja šta u nama izaziva reakciju i onda telefoniramo ko blesavi! A budući da moji ne piju čistu vodu, sumnja ostaje na meni.. I da, jebo ih taj ispis poziva da ih jebo! Svaki mjesec strepim!

I tak. Participiram u plaćanju računa.

Vot els.. ahh jaa schatzii, jedan lepi bloger mi poslo sliju..hvaaalaaa..

Opet sam krenula na aerobisanje. Juče bio tae bo, uff šta mi to dobro dođe da se ispucam! Direkt, kroše, aperkat, noga mac, druga mac, udri! A face zamišljenog protivnika se samo nižu i izmjenjuju.. Nakon toga – nirvana, blaženstvo, hevn.

Počela sam čak vježbat u prvim redovima, aha! Sad drugi jedu moju prašinu iza, ja više jok! Maherica, sve hvatam, znam sve te izraze, grejp fajn, mambo, čačača, šansE, tri koljena, step tač! Dritač sam pred ogledalom! Čak sam si sva sexy i hot dok mi tak obline lelujaju u ritmu muzike za ples, al za 10min mi dojadi moj lik u špiglu i počne me živcirat.. Onda se više ne gledam nego gledam u voditeljku treninga..i njeno dupe..jebote kakvo ta žena dupe ima! Boli glava! A ima prek 4 banke i dvoje dičice..e da mi je imat takvu prdu za dvajs godina.. Pa si sve mislim – ta mora da se dobro ševi..onda u špiglu gledam druge znojne djeve pa zamišljam koja kakve face stvara.. Sebe ne gledam, ne želim ni pomišljat kakve face ja stvaram.. To me dovodi do ideje iz Sirovih strasti i onog ogledala na stropu i kolko je to usrana ideja..

I tako hop, hop, ode sat telovežbe dok si reko sex.

Sad kad malo bolje pogledam, jebote koje ja misli i primisli imam.. Eo još jednog primjera; sinoć se moja madre požalila kako ju boli vrat, prikliještilo ju ovoono i ajde padre će ju malo izmasirat..počne on masirat, a ja IZVALIM – uzmi malo kreme bit će ti lakše, - ma dobro je i ovako veli stara, - ma ne, ozbiljno, uz kremu ti bolje klizi! Čim sam rekla, skužila sam kak je to zazvučalo, skužila je i stara i kroz smijeh rekla – Ozbiljno? Kaj bolje klizi?

AAAAAAAA!!!

Pokupila sam stvari i ošla u svoju sobu. Eto, ni starci nisu što su nekad bili.. Di su one konzerve od staraca koji se prave da ništa nisu čuli.. Zameo ih vjetar..

Niš, idem sad dalje učit. Danas sam npr. monetarno-kreditnu politiku učila tako da sam po sobi skupljala sve zaboravljene kovane nofčeke, onda sam otvorila kasicu prasicu i brojala kolko sve skupa imam. Našla sam čak i sitne evre, cente, šilinge, forinte i australske dolare..dakle i devizne transakcije su bile uključene u bilancu brojanja.

Eto.

Ko što bi nekad Lepa Brena zapevala:
Učenici, mučenici ljubim vam soj
Direktori, profesori niste moj broj,
Daj Bože zdravlja i radosti,
I koji dinar u mladosti, hajhaaaa, lajlalalaaaaj!


Ajde adio!

Jebo mene pas ak se moj život u zadnje vrijeme može nazvat životom. Kurac je to, a ne život. I tako to traje već zadnja 3 tjedna..

O čem se radi?

Spremam ispite. Gutam. Ne, ne u tom smislu. Gutam knjige. Zbrojeno i sumirano 475+431+209+200=1315 stranica čistog izdrkavanja. Dosadnog do Mitrovice i natrag! Žvačem ja ta sranja, mozak mi se ispire, proglupila sam za svakodnevne, obične stvari. Sve sam počela gledat kroz grafove i krivulje. Socijalni život mi je na nuli. Svojim zanosnim oblinama podarila sam dodatne 4 kile. Kosu sam napola počupala. --> Ovaj ljuk spada u daleku prošlost.

I ne, ne mogu više! Šta je previše, previše.

Koncentracija mi je na razini amebe, pažnju mi može odvuć i muha koja slučajno uleti kroz prozor i onda sa zanimanjem pratim njezino kretanje i gledam ju kak jurca po sobi sve dok mi se ne zavrti u glavi. Onda opet počnem čitat, pa vidim da mi je nokat neravan. Pa sredim nokte. Onda pomislim kako bi bilo zgodno nešto pojest. Napravim sendulu, jedem, vratim se. Pročitam stranicu. Pa si idem skuhat kavu. Opet stranica. Pa obavit nuždu nabr van. Dok perem ruke uočim u ogledalu 2-3 nepočupane obrve. To sredim. Ajmo dosta, vratim se knjizi. Red-dva, hm, sad bi mogla i nambr tu. Odem. Vratim se..hm, nisam bila na netu dugo..pa se zadržim sat-dva. Onda opet ogladnim. Pa ožednim. Pa bi neš slatko. Pa skužim da od tog žderanja ode moja karijera najavljivačice vremenske prognoze pa idem napravit par trbušnjaka. Pa razmišljam kak bi mogla sobu preuredit (zleva zovem te kad bu trebalo krečit)..

Onda tražim smisao života, bit svojega bitka.. S kim bi se trenutno najrađe mijenjala.. Pa planiram, pa smišljam imena svoje djece koja bi se trebala rodit tamo negdje 2012.. Pa se potpisujem sa raznim prezimenima (OK, SMIJTE SE!!!) i zaključujem da mi ime s nijednim ne paše.. A ni imena moje dičice.

Onda počne neka serija. Mućke, Meš.. Prije su bile Gilmourice, pa Sutkinja Ejmi, tu i tamo naiđe Oprah (si čarape), a i volim si pogledat one mačo madafakaz na rtl-u u 13h..jebački se palim na Adana..liči na jednu moju rak-ranu. Samo šta moja rak-rana nije imala problema ko Adan..jadničak mali još je nevin, a nije da nema podosta godina..ćaća ga je sa 13 godina nježnih za rođendan odveo kod prostitutke da se dečko jel malo poigra, a on se, sunce malo, smrzno od užasa i od tada zblokiran nemere ništa. Ni-šta. Zašteka. Kurcšlus. A je ga sjebo ćale, majkumu. I tako ja iz epizode u epizodu nadam se da će se odštekat i obljubit svoju djevu bajnu kak bog zapoveda, a on ni da bi. I dok ona jadna vene i noći vjerojatno provodi sa ručicom u gaćicama, dotle oko nje obigrava njegov brat, inače potentni konjina. A njoj muka, štaće, kakoće.

I tak. Jel neko gleda to?

A jel neko gledo Ženku iz snova na Novoj te-fau? O jadna ne bila da bila jadna bila ne bila! Nova humoristična serija! Stand up komedi! I više! A ljudi se žale kak nema humora na televiziji.. Jedva čekam ponedjeljak i novi nastavak jerbo ne pamtim kad se zadnji put tako nasmijah. Jebo trbušnjake, ovo stvara keramičke pločice na stomaku sam tak! Još k tome gledam to sa svojom junik bakom Rozom a.k.a. Pink..

Pojačamo si telku jerbo smo obadvije šumaste kanda nam je slon prdno u uvo, gledamo i smijemo se, a ona lupa svoje komentare..pa ja više ne znam jel se više smijem njoj il ovoj žešćoj šaci jada u emisiji. Prikažu oni onog bucu šta ima jednu obrvu, iz Rijeke je i ima agenciju za spajanje ljudi,a inače je kamionĐija.. Zeko zna jel ga znaš? De reci, kruva ti! Uglavnom, prikažu oni njega kak ko vepar trči u džakuzi u tangama (il su tange il mu ošlo sve u honduras) i veli Pink: uhuhuuu jebate, al se utegnul..vraga pojil gle ga kakaf je, brzo ž njim pod vodu da ga ne gledamo! Ja vrištim! A onda mu onaj ercegovac Ivan Eustahije Nešto (siguran u sebe kod žena jer se bavi tim već godinama..tako reče) kaže debeli đes ti kreno, de pogledaj na šta ličiš.. AAAAA ja gotova! Glancam pod leđima!

Uglavnom, MORAM napomenut. Momčić koji je dotičnoj san-ženi poklonijo ono srce, privjesak štolijetovećbilo, je iz mog rodnog grada. DAPAČE poznajem ga. DAPAČE nekad sam ja, da, da, baš JA bila njegova san-djeva..i da, i meni je poklonijo privjesak. Zlatni. Pločicu. I ugraviso moje ime. Oh da! Čista romantika. Kavalir. Saborski maniri. Privjesak sam vratila, a njega odjebala kako samo trinaestogodišnjakinje znaju odjebat. Uvijek sam imala smisao za to što jes, jes. I sad nakon 9 godina šta mi se dogodi?? On će postat slavan, a ja? Ja se požderi! Već sam mogla imat nakita i nakita da sam tad povukla prave poteze. A ja se sam bahati, bahati, evo mi ga na. Nikad ja nisam bila sposobna vidit potencijal. NI-KA-DA. Moje simpatije iz ranog djetinjstva su sada redom: kuhar, liječeni ovisnik/jebivjetar/danguba – u kompletu, još jedan kuhar, stolar, milicajac, gastarbajter u dojčlandu, oženjeni bankar koji vara svoju ženu, propali student, mister turizma Zg županije, fordov supermodel Ka županije, SamoPrijatelj.. Šareno društvance. Dobro ovaj zadnji se ne uklapa u to sve, al ajde nek se nađe tu. Jebiga, i na njega sam se palila sa 13.

No da se mi vratimo na dotičnog Privjeskomana.. Ne zanemarimo činjenicu da smo kršteni istog dana, u istoj crkvi, u isto vrijeme. I zajedno smo obavili prvu pričest i krizmu i sve.. Još samo fali vjenčanje..i njegova mama bi bila i više nego sretna da sam joj snaha..al šta ću ja jadna sad? Ko da će me htjet sad kad postane popularan i slavan.. A mogla sam.. Ali nisam.. Smetale su mi gluposti tipa – to šta si daje minival i oker braon tanke pramenove, to šta je znao jebački denfat znoj na znoj na znoj, nosio je odjela u osnovnu školu, njegovi saborski maniri, prepotencija.. Pih, svašta, bolje prepotentan nego impotentan.

OOOOO glavo moja luda! Sad mi evo.

Jedino šta mi preostaje je prijavit se kad bude verzija muškarac iz snova. Da, to ću. I sjebat ću sve kuje koje se tam prijave. Poklonit ću i ja privjesak! Postat ću i ja popularna! A onda ćemo si pružit još jednu šamsu. Hihi, kaki plan, a? Manga od plana!

Jedino kaj me jebe je...čini mi se da mi ime ni uz njegovo prezime neće pasat.. U biti nisam ni probala napisat.. strah me da ne izazovem sudbinu..

A da ja promijenim ime?

Bit će da je to solušn. U tom grmu leži zec. I plače za potočićem.

Uglavnom, bit će najbolje da ja sad odem lijepo spavat jerbo je sutra novi dan, treba u nove pobjede.. Još puno stranica je ostalo za sažvakat i progutat. Morat ću to gutanje malo bolje istrenirat ako želim bit prava učenica..to jest studentica.

Da.

Zdrao.

Postoje tri trendi stvari zbog kojih bih ja više nego rado prošla ispod duge..i paf – više nisam djevabajna nego vitezbajni.

Obrnutim abecednim redom to su: tange, štikle i depilacija.

Tange – fejs it, ta pizdarija žulja i točka. Špaga na šupku ne spada u moj omiljeni aksesoris da ga jebeš. Šta je sljedeće, bodljikava žica oko bradavica? Još k tome se i sva isprehladim. A i ne zaboravimo da se i dupe jače trombulja. Lakše je onda obuć babine čvrste gaće nego se patit u teretani.. A ja najvolim ić linijom manjeg otpora kad je to u pitanju. Stoga dakle i zato, bez obzira na njihov kontracepcijski učinak, granny's panties – thumbs up.

Ili ne nosit ništa. Ko voli slobodu doli.

Štikle – ok, noga izgleda duža/tanja, guzica se proprčasti (alert! nova riječ), jezik ti se ne vuče po podu, tjera te da prilagodiš hod, a ne da krampaš ko kvazimodo, al brate mili dopizdi mi to hoduckanje. Za svima kasnim i kaskam ko mlado ždrijebe, a i noge kasnije otkidaju i ne pomažu ni dip relif ni ajs gelovi ni oblozi od kamilice. Da ne govorim o kurjim očima koje progledaju i namiguju od tog silnog silovanja stopala. Dok s druge strane, u niskim petama fino možeš i potrčat, igrat gumi gumi, preskočit kakvu ogradu, bacat kladivo i ostale praktične stvari.

I najzad moja najomiljenija neomiljena ženska pizdarija – njeno visočanstvo Depilacija. Pod tim mislim na odstranjivanje prirodnog pokrova sa južnog mjesta gdje sjevera nema. I dok prve dvije stvari s popisa pokušavam zaobilazit, ovu treću veselu aktivnost ipak upražnjavam. Da li zbog mazohističkih poriva, mode ili jednostavno zbog dobrog feelinga after. Bit će da je ovo posljednje.

Jutros sam bila.. pa sam pod dojmom. Trenutno pokušavam radit što manje pokreta kako bih kontakte X područja sa andrverom svela na minimalac jer svaki iole žustriji pokret izaziva limun izraz lica i bujicu psovki iz mojih ustašca.

K tome sam još i u peemesu..sise, inače tamanke, osjećam kao da su teške kategorije, bole za popizdit, bradavicama mi se ne približuj – rafalno pucam, sve šta kažeš krivo će se protumačit i ja ću se: naljutit/rasplakat/ražalostit/ispičkarat te.

Sve u svemu - krivi dan za odlazak kod kozmetičarke.

Kozmetičarka. Koza koja mi odere pol kože, a onda me odere i po novčaniku. Danas me je nešto ekstranenormalno nervirala. I inače nemam baš volje za sve te retard small talkove, tračeve i ostale pizdarije kod kozmetičara, frizera, pedikera, era, ra, a; miki pusti muziku, obavi poso u tišini i bok. Al to je nemoguća misija. I ko za napast danas se baš opako nije gasila, jebem ju lajavu! Zagrijala je čokoladni vosak koji KAO manje boli..kurac manje, samo je skuplji! Al bar fino miriši što jes, jes.. Veli ona evo odma poslije možeš kod dečka jel, hihi.. da, mogu ak ima volju stavljat mi obloge i puvat na nju..za bilo šta drugo sam kripl. I dok sam se ja duboko koncentrirala na nadolazeću bol i pokušavala duhom izać iz svog tijela, ona zagrabila taj shit, pa se zalajala, pa ga namazala, pa se zalajala, zakeljila traku na vosak, pa se OPET zalajala..i nikako povuć taj kitas! A ja namjestila osmjeh br.5, kimam, a u sebi kreštim – kokoš začepi gubicu i čupaj to sranje s mene jebemti!!!! Al jebe se njoj, ona melje i njoj je supač!

Povuče ona jednom, dvaput, triput, i veli – joj malo ti krv ide.. al to mora tako.. O majke ti ga mile!

Masakrira ona mene dalje, ja držim te jebene papirnate tange kao orjentir do kud treba, grizem čubu i uz povremeni AUCH, FAK, ISSE i GROARGH, gledam u plafon – ko kad ideš vadit krv pa nećeš gledat da ti ne dođe slabo.. A onda kad sam konačno pogledala dolje, prva misao je bila – pa ti radiš budalu iz moje Mene!

Ne znam jel oćoravila u međuvremenu ili se jednostavno ZAPRIČALA pa nije skužila da je moja Ja asimetrična!! Naherena! Škilji na jedno oko. Izgleda ko škrbava baba bez gornjeg gebisa! E jebemu, a ma nemere to tako! Pa sam joj rekla da koji joj je kurac, šta je debilna il ćorava pa ne vidi! Dobro ne baš tim riječima, to sam u sebi mislila; njoj sam uz smješak nambr 6 napomenula - joj, joj, pa dajte mi malo još s ove strane, da se izjednače.. Pa je ona malo s te povukla. Pa je povukla previše. Onda je još malo s druge pa se preračunala. Na kraju sam joj rekla, neka, dobro, u redu je..ionako će uskoro narast nova četa..

Sad da snimam porno film, morala bi si crnom olovkom crtat i izjednačavat polovice, inače bi mi se cijela porno industrija smijala.

Sva sreća pa se ne bavim tako estetski zahtjevnim poslom.

Sve u svemu, kvadratić je tu. Autentični čak. Već smo se sprijateljili. Ionako ću ga najviše ja gledat, moramo se skompat.

Ruka ruku mije, kvadratić obadvije.