djeva bajna

U posljednje vrijeme život je moj proveden u tapkanju u mraku, sprintanju u mjestu, hodanju u krug, guranju proklete kamenčuge a la Sizif himself. No sve mi se nekako čini da taj period lagano dolazi kraju. Sve se bojim reć da je „iza mene“ da se ne ureknem, sjebem se, pa sve opet ode u tri mile materine..

Neke stvari počele su dobivati na smislu, sreća više nije strani pojam, fakin kockice su se počele tako slagat da ni sama ne znam ko to tako dobro povlači konce. Ko god da ih povlači, dobro barata njima, svaka mu dala. Neka samo tako i nastavi jerbo brate mili mjesta za progres ima itekako!

A sad moram vako stavit sve na jedno mjesto da se podsjetim šta imam kada kola krenu nizbrdo.

Imam divnog očeta koji super kuha, koji me toj istoj tajnoj vještini i uči pa tako znam kad luk mora postaklenit, a kad blago porumenit i s kojim mogu lamentirat do 3 ujutro o smislu života i šire. Nekad me udavi sa četverotaktnim otto motorima i kolanju vode kroz sustav centralnog grijanja, al bogme nekad i ja zadušim njega sa erupcijom lave o prokletom muškom rodu. Na šta on samo slegne ramenima. A šta će drugo, niš drugo ni ne smije, bio bi sukob interesa.

Imam mamičko sa najlepšim imenom na svetu – Đurđica. Ona je moj Real Madrid. Real Sociedad. Real Betis. Real u svakom slučaju. Kad otpizdim glavom pod oblake ili počnem plakat nad svojom gorkom sudbom kletom ona je ta koja će me na ovaj ili onaj način, grublje ili nježnije spustit na zemlju. Ona je moj stup na kojeg se oslonim uvijek kad trebam bilo odmor, predah ili potporanj.. I razjebe me nekad da poželim taj stup maznut, gurnut od sebe, opandrčit nogom il nešto, al stup ko stup ostaje tu stajat i ne mrda. Fala Bogu.

Imam najdražu tetu Šteficu. Duo Đica i Fica – najjače i najsposobnije žene u mom životu. Neudana je. Živi sama. Žena zmaj koja ni u pustinji neće ostat žedna. Ni ona ni nitko njezin. Ujedno i jedna od najduhovitijih individua moja femili. Od nje sam pokupila sklonost da sam u stanju izvadit sve iz ormara, zaključit da nemam šta za obuć i onda to sve ostavit po krevetu, stolicama, stolu i policama.. od nje sam pokupila i strast za hranom u svim oblicima, a to onda povlači zajedničko izmišljanje kojekakvih dijeta, režima i (ne)pridržavanja istima. I nema većeg gušta nego u ljetno predvečerje sjest s njom na terasu, otvorit si pivicu i razglabat kamo ide taj muški svijet.

Imam i smiješnu babu Rozu. Jučer je nekog zvala na telefon i očito je imala krivi broj, al ne, ona uporna; nakon šta joj je žena po treći put rekla da je opet POGRIJEŠILA BROJ, ona se zderala u slušalicu NISAM JA NIŠ POGREŠILA, A TI AK NE RAZUMIŠ, JEBI SE! Tup. Pička ti materina! Mene si našla zajebavat! I kaj da joj čovjek veli.. I ima fix ideje, mojoj Đici je obećala kožni kostim, a meni naušnice kakve samo Vlatka Pokos ima.. Još uvijek čekamo. Šta reć o ženi koja je pred 50 godina, kad je to bilo nepojmljivo, otkazala zaruke i dogovoreno vjenčanje jerbo je upoznala mog đekana, zatreskala se i odjebala ovog dogovorenog bez pardona. Dec d spirit. Ta se nikad nije dala zajebavat.

Imam svoju malu puzzlicu koja savršeno paše u pejsaž, a nekad i apstraktnu umjetnost mog života, moja soulmate, moja Mehor Amiga. Volim te tuko! Požuri s tim faxom, ja oćem konačno bit raskalašena kuma na tvojoj svajki! Moja misija - prijetit hladnim pogledom, a onda i hladnim oružjem ak treba, svakom ko se samo usudi krivo prdnut na taj dan. A onda nakon toga odma izrodi tu dičicu! Ko će im kupit prve ampindekle (?), dude, pizdarije za razmazit ih ako neću ja! Ko će im pokazivat matematiku u osnovnoj ako neću ja! Kom će doć pripiti kucat na vrata usred noći jer se boje doć doma i mame aždaje ako neće meni! Kog će pitat za savjete oko muško-ženskih peripetija ako neće mene. Hm. Dobro sad, ovo zadnje nek se slobodno obrate nekom drugom, pametnijem i kompetentnijem. Ja mogu samo s njom pojest kilu utješnog sladoleda il s njim popit koju utješnu pivicu.

Imam i Amigu koja stoji rame uz rame Mehor Amigi i čini s nas dvi trolist djeteline s četiri lista. Četvrti list je, naime, naš zajednički prijatelj Apetit koji nas prati, uveseljava, smiruje, tješi i sve ostalo šta rade pravi frendovi. S tobom se već vidim kak pod stare dane sjedimo na terasi, grijemo stare kosti, gebisi su pored nas u čašicama, a mi kartamo belu. I to sa onim kartama žir, hrast, bukva, lampaš, nešto.. Valjda ćemo do tad naučit s tima..

Bavim se hobijima koji me vesele, ispunjavaju i to sa ljudima koje volim i cijenim. Dođem nadrkana na probu, nakon 2 sata odrkana. Boli glava, više ne boli. Baterije prazne, odma se napune.

Ujedno taj hobi mi omogućuje i da putujem. Opet s ljudima s kojima bih mogla i do Kine u trokolici. Ili u onim Flinstones prometalima. Nema frke.

Postoje šanse da radim u firmi kakvu sam zamišljala kad bih davala mašti krila. Nakon prakse, zapošljavaju dvoje..a nas petero..Hm.. Al djevo think positive. Jedino kaj mi je šef Slovenec.. Ali muj simpatiko, ne bi čovjek vjerovo. Prvi dan nas je pitao jel znamo slovenski, a meni na vrh jezika : a jaaa, tovariš stari, pa kak ne, daj me zeru tudi tukaj po ščegetavčeku, še enkrat, pokliči me in me napiči zdaj, štiri ena petindvajset, tristo kosmatih hudičev, kurba prekleta... Iiiiii da, to bi bilo to. Al ipak sam odustala da mu otvorim svoju prebogatu škrinjicu znanja slovenščine. Ampak on je rekau da smo mi smetana od smetane. I to sam skužila, aha. Drugi nisu, aha. Eto kaj znači kad volite fino jest, kupujete v Merkatorju (pozdrav SamoPrijatelju) i čitate upute na pakiranju.

Okružena sam ljudima iz kojih mogu crpst neviđenu energiju, pozitivu i izgrađivat sebe u smjerovima za koje ni sama nisam znala da postoje.

Na kraju svega, tu ste i vi.. Virtualni, a opet stvarni. I za nasmijat se, i za naučit nešto i za inspirirat i za zamislit se i za sve..

Sad kad pogledam, baš neki fnje post.

Fnje = kopirajt by bobe, frifol&co.

Valjda ta čudnovata jesen na me tako utjecala.

Dear God, it is I, Ivy, sorry to bother you in the middle of the night... (ko skonta otkud je ovo..bravo)

P.S. šta znači kad ti persona opozitnog spola kaže da intrigiraš. Jel to dobro ili loše?

Pro-ljeće, a u me ni ne mir, odsreće bih za-grliosvemir, pro-ljeće i mi riše tra-va, srce kaže ti si ona pra-vaa...lala la laala..hihi..hmm..a kad tamo nit proljeće nit miriše trava..al meni ipak dođe na mahove da bih zagrlila svemir..

Ima još nešto vezano za tu pjesmicu..hihi..ne znam dal smijem reć..hmmm.. Neku večer me Netko nazvao u 00:20 i najvjerojatnije pod utjecajima raznoraznih supstanci dernjančio se milozvučnim glasićem uprav tu pesen. Mislim da ga je čula i moja baba Roza u sobi do.. i njoj se svidjelo.. Ahh...

I tak. Ima još novih stvari. O da. Opće ne znam koje riječi upotrijebit ni kako počet, ni na koji način dočarat čar čarnu. Nakon šta sam konačno vidjela svog fiancéa to be, došlo vrijeme i da izljubim i izgrlim i svoju kumu to be.. Koja je ujedno i moja virtuališe sestra as you all know it.. 2u1. Head&shoulders. Sretan susret zbio se jučer. Pod željeznim mudima čike na konjotu u belomzagrebgradu.

Evo radim i više proreda, slušam tvoj savjet sejo.. I usput ti se ispričavam što kasnim sa izvješćem..

Joooo..ta mala ženica..bombonček mali, slatki..mišić pišić moj..je takkk da bi ju čovjek najrađe malo pocuclao, zamotao u papirić i nosio sa sobom u džepu. Ne u džepu od traperica il kaputa il tak nekom tvrdom džepu.. Ne, ne. U nekom mekanom džepu, može onaj od košulje di je džepičić kod srca.. Onda opet kad bi je se poželio, sa osmjehom na lišcu pažljivo bi razmotao papirić, pocuclao i opet vratio da je ne pojede prebrzo. I tak bi se čovjek guštao u njoj. Svaki dan.

Prored.

Il znaš kaj bi još? Stavila bi ju onako na televiziju, na tabletić štikani. Ili na policu pored kreveta. Il u prozor. Da ju svi susedi vide. Kupila bi si i torbicu, samo za nju. Roznu nekakvu. Na točkice. Može si ju i ona izabrat. Pa bi ju tak nosila sa sobom di god idem.

Prored.

Pojele smo si muf-fin. Nikad nije bio slađi. Muf. Fin. Mmmh.. I sendvič smo pojele. Pa onda opet muf. Koji je naravno bio fin.

Prored.

Pa je došao još jedan dečec sa bloga. Onda više nismo jele muf. Zakasnio je.

I tak. Prebrzo mi je to sve prošlo. Morat ćemo to ponovit. Da.

Prored.

Sve skupa to sad čini 5 blogera koje su moje oči vidjele.

Tog petog sam upoznala prošli petak. O njemu neću puno pisat. Zašto? Zato šta mi je reko da imam divlju frizuru, oštre brkove i mlitavo dupe. DOH?!?

Još frizura ajde, užas je moja furka, al ovo drugo??? Neoprostivo. Em sam se friško obrijala (čak imam i novi after shave), em nije ni dotaknuo moje Dupe da se uvjeri u neosnovanost dane tvrdnje! K tome, na dupetu u zadnje vrijeme marljivo radim. Evo baš večeras idem na body pump.. Dupe će mi bit ko Velebit! Ne tak veliko, tak tvrdo! Kameno čak!

Da SamoPrijatelj hoće ostavit komentar, sigurno bi to potvrdio. Ako za ništ, a onda barem za brkove.

No da. Taj isti bloger se kasnije pokušao izvuć govoreći kako mu je unatoč tome bilo lijepo sa mnom, al nije se izvukao. Previše je zaglibio. Sad mu treba vučna služba da ga izvuče.

Kaj još. A da. Jučer sam bila i na svom prvom selekcijskom intervjuu. Uu. U. Nije za posao. Za praksu je. Al je princip isti ko za poso.

Poslah svoj velebni CV, uz njega priložih motivacijsko-ljubavno pisamce u kojem sam između ostalog uzduž i poprijeko nahvalila sebe ili se kao jednu proaktivnu, dosljednu, fleksibilnu i odgovornu osobu, koja zna važnost timskog rada i komunikacije. Onda sam joj lijepo rekla kako smatram da bi mi obavljanje prakse u Njihovoj tvrtci omogućilo daljnje proširivanje horizonta i konkretnu realizaciju svojih interesa. I na kraju kako se nadam da tim svojim karakteristikama i neizmjernom željom za rad i daljnjim učenjem mogu doprinijeti radu Njihovog poduzeća na obostrano zadovoljstvo.

Jebate. A? Al ga se nasrah. Sve stoji osim onog o timskom radu. Mislim sve je to u redu, mi lajk it, al samo kad u timu nisi sa komplitli nesposobnim i nezainteresiranim igračima. Onda popizdim.

Sve to urodilo je plodom i moja malenkost pozvana je na razgovor. Razgovor u kojem moram uvjerit gospu bajnu u genijalnost svoga uma i iskričavost duha svoga.

To je bilo jučer. Izvlačenje sretnih dobitnika bit će krajem tjedna.

Dva dana sam čitala o Europskoj uniji i pristupnim fondovima (jer o tom se radi jelte), zamišljala njeno lice, pitanja koja će postavljat, kombinirala šta ću obuć, razmišljala dal da si speglam kosu pa dođem ko prava biznis vumn il da ostavim svoju divlju frizuru jer ako već po ničem drugom, po tom će me zapamtit. Odlučila sam se za divlju frizuru. I to je marketing. Diferencijacija.

Od onog Nekog s početka sam dobila i savjet da na pitanje di se vidim za 5 godina nikako ne kažem sa hrpom dičurlije. Puno dičurlije=puno porodiljnog. Rađe da kažem da sam lezba.

Sve je to utjecalo na mene. Pa sam noć prije razgovora sanjala Leu iz Big brothera. Kak se ljubimo. Ja sa svojim mićim usnicama i ona sa onim svojim velkim čubelama. Lepo nam je išlo, moram priznat.

Ne znam kaj je to značilo. Možda sam očekivala neku rasnu plavušu tamo.

Uglavnom, na razgovor sam došla ćuku vremena ranije. Pa sam 45 min čekala na obližnjoj klupici, čitala o slovenskom slučaju sa predpristupnim fondovima i smrzla se ko piii..ngvin.

Sam razgovor je prošao poprilično ugodno. Osim jednog dijela. Mislim ni on nije bio neugodan, samo..jedno sam mislila, a drugo morala govorit. Jer ovo kaj sam mislila nije bilo appropriate.

Naime. Intervjuijdžijica mi je dala na papiru ove riječi:

I rekla mi je da ih poredam sebi po važnosti.

Čim sam ih vidjela, jao, prva pomisao. Hihi. Hmm.. ovaaaaj, khm, da.

Pa čujte, u ovom slučaju važnost je vrlo relativna stvar. Ugoda uvijek na prvom mjestu. Zbog ugode sve i krene, kaj ne? I zbog uzbuđenja naravno. To ide jedno s drugim. Neodvojivo. Sve to skupa kad pogledaš je uspjeh. A sigurnost najčešće dođe na prvo mjesto kad je prekasno. Onda se sve to može pretvorit u neuspjeh. A i ugoda nestane i uzbuđenje splasne. Kao što vidimo sve ovisi od situacije do situacije i od čovjeka do čovjeka.

Ne znam šta bi bilo da sam joj to tak objasnila. Bolje da nisam niš rekla, samo sam napisala brojeve. A i za njih više nisam bila sigurna jesam si ih dobro poredala. I kad ne mislim na sex, opet ne mogu sa sigurnošću reć šta mi je važnije od čega. Sve mi je podjednako važno.

Kak bi ih vi poredali? Aj da vidim..

I tak. Oduljio se ovaj post. A još imam svašta za reć..

Mogla bih vam pričat kako sam na jednom krasnom kolegiju pod imenom ekspertni sustavi naučila da su svi ljudi međusobno povezani preko maximalno 8 osoba. Evo npr. vi ste povezani sa Bushom preko 4 osobe. Znate mene, ja imam profesora koji je bio u društvu sa drugim koji je bio kod Kraljice Majke, a ona je bila u doticaju sa samim Mr. Presidentom. Ste vidli kak je svet mali?

Mušice mu tuste..

Mogla bih vam pričat o tome kak se prošlu subotu oženio jedan od mojih bivših s kojim sam nešto kao..neodređeno..mogu reć navlačila se..4 godine..sex excluded. On je htio sex pa ćemo vidit. Ja sam htjela da prvo vidimo pa onda sex. I tak.

Da mi je netko pred 6 godina reko da će se oženit jedne subote, svadbena kolona će trubit pored moje kuće dok ću ja vani vješat veš, rezala bih si žile. Sad sam se samo nasmijala i nastavila vješat netom oprane gaćice.

Život je breskvast. Life is peachy. Ne znam ko je to reko, al neko je. Ne znam šta je mislio s tim, al nešto valjda je.




AAAAPDEEEJTTT!!!

Večeras ga dobih! O da! Kako ga samo primih! Uuuuuuu... Dobar je bio, mmmha, do-barr!

Srce mi je ubrzano kucalo, krv mi je šiknula u obraze, čelo mi se lagano orosilo..bradavice su se vinule u nebesa..sva sam treperila od slatkog iščekivanja..

..dok sam čekala da mi se otvori mejl sa već poznate adrese..

..otvara, otvara..

..prva rečenica: drago mi je obavijestiti vas da ste primljeni u naš team za praksu i ovim putem vam želim čestitati i zaželjeti dobrodošlicu.

AAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA!!! ou jeaaaaa!!!

ahh, prvi kom sam javila bio je ovaj gore Netko i sad vi..

sad idem dalje budit mamu, očka i baku..

a onda ću stavit noge na stol i zapalit pljugu..iako više ne pušim..pljuge jel..

btw. od hrpetine prijavljenih primili nas četvero..3 cure i jedan ubogi dečec.. Petar mu ime.. Pero.. Moj đekan je bio Pero..ajooo..

Ja sam stvarno sretno dijete, jer ja sam stvarno sretno dijete..stvarno stvarno sretno dijete..lalala...

Dobro sad, dijete baš i nisam, kak se zeme, al sretna jesam.

Zašto?

Joooj, zbog zato, svačeg nečeg i tak ovog onog..

Prošli vikend imala sam priliku upoznat, dotaknut, zagrebat i pomirišat jednog od mas grande Faca u ovom blogsvetu! Jedinog koji ZNA!

A sve je započelo jednim javljanjem u svezi glede mojih oglašenih usluga tu lijevo od ovog šta čitate sad upravo tu s desne strane tog, jel.

And one thing lead to another što bi rekli naši stari, i nakon svih peripetija opisanih u prošlom postu, Faca je zapičio preko Male kapele i Gorskog kotra, Korduna i Tuhobić tunela do mog malog gradića. Došao je spojit ugodno s korisnim. Biznis vit pležr. Biznis se sastojao od uslikavanja najljepših dijelova mog cityja (i Zagreba ajde) zbog poradi jedne krasne stranice (sad promidžbene poruke) www.aroundcroatia.com, a pležr se sastojao naravno od vremena provedenog sa mnom, afkors seveda natirlih.

Prvo nisam povjerovala, pa onda ipak jesam, pa sam postala euforična, pa sam postala sumnjičava. Pa sam sazvala babinjak na mošt i kestene da analiziramo situvaciju. Jedna baba je bila go,go džoni go, a druga je bila suspišs Poirot. S njom sam se i posvađala jer opće je poznato da ljudi vole slušat samo ono šta im se sviđa. A njezina sumnjičavost mi se nije sviđala. Pa ju nisam volila ni slušat. Zakrvile smo se fest jerbo njoj su svi na netu sick bastardz, a ja sam joj pilala da sick bastardza ima di god se okreneš i u ril lajfu. Njen protuargument je bio da u ril lajfu vidiš čovjeku na faci jel sajko, a ja sam brže bolje cinično rekla da ak je tak zašto onda ima nasilja u vezama, brakovima ak se odma zna ko je sajko, a ko nije. Ja njoj - da ko joj garantira da se neko neće pretvorit u sajka, ona meni - da ko mi garantira da ovi s neta nisu sajkoti već sad. Uglavnom, nitko nikom niš ne garantira. To je bio zaključak.

Tu smo stale. Jer poznajuć mene zna da ću na kraju opet napravit po svom ma koliko mi šutjeli o tome.

Tako je bilo i sa likom sa chata kojeg je prvo, naravno, zanimalo šta imam na sebi i jel volim kad mi svrše po faci, a onda je uočio kako ja nisam kao ostale, pa je otvorio dušu, poželio me upoznat i opisao se kao „drugi mu kažu da liči na thompsona, a on je sebi više na đulijana“! E to sam morala vidit. Momak bijaše vojno lice, sa stalnim zaposlenjem u Zagrebu. Inače iz Slunja. Dogovor je bio da na povratku sa posla stane kod gimnazije, a ja ću izać sa sata. Poirot me nije pustila samu pa smo zajedno izašle ispred škole. Kad su se pojavila crna opaka kola iz kojih je virila i u nas zurila ogromna glavurdina sa natakarenim crnim očalima (onakvim kakve ima Sevin Ante u spotu), jeza nam spustila niz kralježnicu. Imam osjećaj da smo u tom trenutku čak vidjele kako mu kapa slina sa donje usne, a u glavi nam se već vrtio film kako tip sigurno sad i drka u autu. Dok se on parkirao na obližnjem parkingu, Poirot je rekla U JEBOTE BJEŽ! a ja sam već bila u niskom startu na putu do učionice. U crtiću bi to izgledalo ko oblak okrugle prašine pod našim nogama dok trčkaramo na mjestu i uzimamo zalet, a onda klis! Kasnije je poslao poruku da zašto sam pobjegla, i veli on:„znao sam, šta bi djevojka iz velikog karlovca sa dečkom iz malog slunja“.. Mislim WTF?

Uglavnom on ispo sajko, ja nezrela pizda. End ov d stori.

Tako je prošlo moje prvo i jedino pretvaranje virtualnog život u ril van kako to moj SamoPrijatelj voli reć.

No da se mi vratimo iz te moje daleke prošlosti u sadašnju žižu zbivanja. Dakle dogovor je pao. Petak je bio dan D. Blog+google talk+mobitel otklanjali su najveći dio sumnje u sajkoidnost dotičnog čove, ali paranoična Poirot je ostavila traga u mojoj podsvjesti i ja sam u torbu stavila selfdifens sprej. To sam dobila od sestrične kad sam prvi put u Zagrebu išla van. Teta Paranoja hara i zarazna je. Ko ptičja gripa! Jest da je spreju isteko rok trajanja prije 3 godine, al šta je tu je. Njemačko čudo. Neki CS KO GAS.. mit 80 mg Reizstoff CS kojeg moraš aus 1-1,5m u Gesicht iliti lice špricn. Taj štarker rajcštof CS rajca augen, haut i atmungswege, po naški oči, usta i dišne puteve. Vele ako se slučajno zabuniš pa umjesto silovatelju dekneš to sebi u facu (ili ako ideš to isprobavat na bližnjima da vidiš kak funkcioniren) samo treba oči mit wasser isprat, kožu mit wasser i sapun i izać na friše luft.

Meni se nekak uz sve to najfunkcionalnijim čini prstom u oko i nogom u jaja. Al dobro. Valjda Njemci znaju bolje.

Otuširala se ja, našminkala un poco, stavila Pepermint za dah koji se pamti i naoružana do zuba čekala da zazvoni mob. To se dogodilo oko 4 popodne. Mjesto sudara – benzinska Tifon, tamo me svi znaju kao svoju šajbnperačicu pa reko imam osiguranje. Sokol Marić.

No, ljudi moji, kad sam ja došla, i vidjela baju od 2m, i kad sam mu prišla, i kad smo se rukovali, i kad se baja sagnuo da me kisuje u obraščić rumeno beli, ma joooooooo, kakvi sprejevi kakvi bakrači! Pa to je 2m ambalaže sa najdobroćudnijim i najduhovitijim sadržajem koji se puni i pakira samo na prostorima Fiume.

Btw. kasnije sam saznala da baja po njihovom znači kanta za smeće/kontejner. Nama je baja faca, bećar, manga. Dobro da nisam trisku iza uva dobila..

Popodne je prošlo dok si reko sex. Ne, ne, sexa nije bilo, samo da napomenem. Tek nonšalantni dodir njegove nadlaktice po mojoj natkoljenici dok je posezao za bočicom vode koja bijaše ispod suvozačevog sjedala.

I par puta je pogledo kakšne joške mam. Il sam imala fleku na majici. Može bit i to.

Na trenutke mi je palo na pamet da ipak iskoristim taj svoj sprej u torbi, al ne kako bih se obranila već kako bih ga na kratko onesposobila i obljubila. Onda bi bila korak bliže ka tituli gđa. Djeva Bajna Zna! Al ipak na kraju nisam. Ko zna kak taj GAS djeluje. Još bi ga i na Švarču na hitnu morala vozit. Pizdarije. Bolje ne.

Na kraju je oko 8 zapičio za Zagreb na to blog okupljanje, a ja nisam ostvarila ni pola svojih planova.. Prekršeni su i prvi i drugi postulati mog zavjeta:

Sve u svemu. Na ovom nemere ostat da ga jebeš! Uskoro ja pičim za Rieku! Onda ću podastrat i dublji dekolte! Ak to ne upali, uzet ću toljagu, a ne CS KO GAS. Za toljagu bar znam kak djeluje.

Forza Fiume!