Jebo mene pas ak se moj život u zadnje vrijeme može nazvat životom. Kurac je to, a ne život. I tako to traje već zadnja 3 tjedna..
O čem se radi?
Spremam ispite. Gutam. Ne, ne u tom smislu. Gutam knjige. Zbrojeno i sumirano 475+431+209+200=1315 stranica čistog izdrkavanja. Dosadnog do Mitrovice i natrag! Žvačem ja ta sranja, mozak mi se ispire, proglupila sam za svakodnevne, obične stvari. Sve sam počela gledat kroz grafove i krivulje. Socijalni život mi je na nuli. Svojim zanosnim oblinama podarila sam dodatne 4 kile. Kosu sam napola počupala. 
--> Ovaj ljuk spada u daleku prošlost.
I ne, ne mogu više! Šta je previše, previše.
Koncentracija mi je na razini amebe, pažnju mi može odvuć i muha koja slučajno uleti kroz prozor i onda sa zanimanjem pratim njezino kretanje i gledam ju kak jurca po sobi sve dok mi se ne zavrti u glavi. Onda opet počnem čitat, pa vidim da mi je nokat neravan. Pa sredim nokte. Onda pomislim kako bi bilo zgodno nešto pojest. Napravim sendulu, jedem, vratim se. Pročitam stranicu. Pa si idem skuhat kavu. Opet stranica. Pa obavit nuždu nabr van. Dok perem ruke uočim u ogledalu 2-3 nepočupane obrve. To sredim. Ajmo dosta, vratim se knjizi. Red-dva, hm, sad bi mogla i nambr tu. Odem. Vratim se..hm, nisam bila na netu dugo..pa se zadržim sat-dva. Onda opet ogladnim. Pa ožednim. Pa bi neš slatko. Pa skužim da od tog žderanja ode moja karijera najavljivačice vremenske prognoze pa idem napravit par trbušnjaka. Pa razmišljam kak bi mogla sobu preuredit (zleva zovem te kad bu trebalo krečit)..
Onda tražim smisao života, bit svojega bitka.. S kim bi se trenutno najrađe mijenjala.. Pa planiram, pa smišljam imena svoje djece koja bi se trebala rodit tamo negdje 2012.. Pa se potpisujem sa raznim prezimenima (OK, SMIJTE SE!!!) i zaključujem da mi ime s nijednim ne paše.. A ni imena moje dičice.
Onda počne neka serija. Mućke, Meš.. Prije su bile Gilmourice, pa Sutkinja Ejmi, tu i tamo naiđe Oprah (si čarape), a i volim si pogledat one mačo madafakaz na rtl-u u 13h..jebački se palim na Adana..liči na jednu moju rak-ranu. Samo šta moja rak-rana nije imala problema ko Adan..jadničak mali još je nevin, a nije da nema podosta godina..ćaća ga je sa 13 godina nježnih za rođendan odveo kod prostitutke da se dečko jel malo poigra, a on se, sunce malo, smrzno od užasa i od tada zblokiran nemere ništa. Ni-šta. Zašteka. Kurcšlus. A je ga sjebo ćale, majkumu. I tako ja iz epizode u epizodu nadam se da će se odštekat i obljubit svoju djevu bajnu kak bog zapoveda, a on ni da bi. I dok ona jadna vene i noći vjerojatno provodi sa ručicom u gaćicama, dotle oko nje obigrava njegov brat, inače potentni konjina. A njoj muka, štaće, kakoće.
I tak. Jel neko gleda to?
A jel neko gledo Ženku iz snova na Novoj te-fau? O jadna ne bila da bila jadna bila ne bila! Nova humoristična serija! Stand up komedi! I više! A ljudi se žale kak nema humora na televiziji.. Jedva čekam ponedjeljak i novi nastavak jerbo ne pamtim kad se zadnji put tako nasmijah. Jebo trbušnjake, ovo stvara keramičke pločice na stomaku sam tak! Još k tome gledam to sa svojom junik bakom Rozom a.k.a. Pink..
Pojačamo si telku jerbo smo obadvije šumaste kanda nam je slon prdno u uvo, gledamo i smijemo se, a ona lupa svoje komentare..pa ja više ne znam jel se više smijem njoj il ovoj žešćoj šaci jada u emisiji. Prikažu oni onog bucu šta ima jednu obrvu, iz Rijeke je i ima agenciju za spajanje ljudi,a inače je kamionĐija.. Zeko zna jel ga znaš? De reci, kruva ti! Uglavnom, prikažu oni njega kak ko vepar trči u džakuzi u tangama (il su tange il mu ošlo sve u honduras) i veli Pink: uhuhuuu jebate, al se utegnul..vraga pojil gle ga kakaf je, brzo ž njim pod vodu da ga ne gledamo! Ja vrištim! A onda mu onaj ercegovac Ivan Eustahije Nešto (siguran u sebe kod žena jer se bavi tim već godinama..tako reče) kaže debeli đes ti kreno, de pogledaj na šta ličiš.. AAAAA ja gotova! Glancam pod leđima!
Uglavnom, MORAM napomenut. Momčić koji je dotičnoj san-ženi poklonijo ono srce, privjesak štolijetovećbilo, je iz mog rodnog grada. DAPAČE poznajem ga. DAPAČE nekad sam ja, da, da, baš JA bila njegova san-djeva..i da, i meni je poklonijo privjesak. Zlatni. Pločicu. I ugraviso moje ime. Oh da! Čista romantika. Kavalir. Saborski maniri. Privjesak sam vratila, a njega odjebala kako samo trinaestogodišnjakinje znaju odjebat. Uvijek sam imala smisao za to što jes, jes. I sad nakon 9 godina šta mi se dogodi?? On će postat slavan, a ja? Ja se požderi! Već sam mogla imat nakita i nakita da sam tad povukla prave poteze. A ja se sam bahati, bahati, evo mi ga na. Nikad ja nisam bila sposobna vidit potencijal. NI-KA-DA. Moje simpatije iz ranog djetinjstva su sada redom: kuhar, liječeni ovisnik/jebivjetar/danguba – u kompletu, još jedan kuhar, stolar, milicajac, gastarbajter u dojčlandu, oženjeni bankar koji vara svoju ženu, propali student, mister turizma Zg županije, fordov supermodel Ka županije, SamoPrijatelj.. Šareno društvance. Dobro ovaj zadnji se ne uklapa u to sve, al ajde nek se nađe tu. Jebiga, i na njega sam se palila sa 13.
No da se mi vratimo na dotičnog Privjeskomana.. Ne zanemarimo činjenicu da smo kršteni istog dana, u istoj crkvi, u isto vrijeme. I zajedno smo obavili prvu pričest i krizmu i sve.. Još samo fali vjenčanje..i njegova mama bi bila i više nego sretna da sam joj snaha..al šta ću ja jadna sad? Ko da će me htjet sad kad postane popularan i slavan.. A mogla sam.. Ali nisam.. Smetale su mi gluposti tipa – to šta si daje minival i oker braon tanke pramenove, to šta je znao jebački denfat znoj na znoj na znoj, nosio je odjela u osnovnu školu, njegovi saborski maniri, prepotencija.. Pih, svašta, bolje prepotentan nego impotentan.
OOOOO glavo moja luda! Sad mi evo. 
Jedino šta mi preostaje je prijavit se kad bude verzija muškarac iz snova. Da, to ću. I sjebat ću sve kuje koje se tam prijave. Poklonit ću i ja privjesak! Postat ću i ja popularna! A onda ćemo si pružit još jednu šamsu. Hihi, kaki plan, a? Manga od plana!
Jedino kaj me jebe je...čini mi se da mi ime ni uz njegovo prezime neće pasat.. U biti nisam ni probala napisat.. strah me da ne izazovem sudbinu..
A da ja promijenim ime?
Bit će da je to solušn. U tom grmu leži zec. I plače za potočićem.
Uglavnom, bit će najbolje da ja sad odem lijepo spavat jerbo je sutra novi dan, treba u nove pobjede.. Još puno stranica je ostalo za sažvakat i progutat. Morat ću to gutanje malo bolje istrenirat ako želim bit prava učenica..to jest studentica.
Da.
Zdrao.