djeva bajna

Akhm.

Od svih tih djevojaka u ljetnim aljinama, kruva i paštete i ostalih opjevanih plodova ljeta, najdraži plodovi tog godišnjeg doba osobno meni personalno su mi dakako turisti, stranci, pohoditelji moje zemlje i ambasadori svoje.

Volim ih u svim bojama i oblicima, bez obzira na zemlju iz koje su došli u ovde i način na koji su došli u ovde. Glavno je da se možemo zajedno zapit. Nema boljeg nego kad se zapiješ sa strancima.. Pričaš sve jezike svijeta tečno i gramatički točno slažeš i najopakije prosto proširene rečenice sa subjektom (ja, ti), predikatom (svašta raditi), atributima (mojim i tvojim) i svim priložnim oznakama (ovdje i sad).

Tako se igrom slučaja, sudbine, čegaveć i meni nedavno dogodio bliski susret sa strendžerom. Jebeš ljeto ak nisi mixovala salajvu sa strancem.

I sve ono šta bi mi inače kod uleta i barenja bilo prozirno i smiješno, u ljetnim „avanturama“ kriteriji se čejnđaju i sve to postane u najmanju ruku simpatično. Barem je bilo do sad. A sad? Do neke granice. Recimo. Relativno. Kak se uzme. Serem ga sad.

Hoću reć - sve je to super osim ako nisi:

- popila 3 đus votke (da ok, nemam konde, sa dvajs kuna sam pod stolom..jeftina treba štaš)
- konzumirala ljekovite biljke
- ošla u šetnju sa strendžerom makar se uvjerila da ti i nije napet ko šta je bio na prvi pogled, prtlja engleski, dosadnjikav i tako to. Izvuko se kad sam mu rekla da mora plesat za mene, udrila pljeskat ritam, a on, u nadi valjda da mu to osigurava jeb, počeo plesat, nasred ceste. Reko ajde.

...rukica, zidić, ovoono, i počne on balavit mi i brljavit po vratu. Inače sam dead kad mi neko samo dune za vrat, al ovo me ostavljalo fakin ravnodušnom. I tamankec kad se približavao mojim mednim usnama ja skužila na drugom katu u nasuprotnoj zgradi tipa. Nalaktio se on na prozor, zapalio pljugu i gleda. Gleda, mamu mu! Bleji! Čeka rasplet radnje. Perver bolesni! Jebeni voajer! Onda mi je došo pun kitas i njega i strendžera i baljakanja. Idemo nazad. Veli strendžer vi ken go samver els, reko ne bi ne maco. Niš od ovog. Ima mene ko jebavat. Fala. To sam mu i rekla. Na hrvackom. Ne znam jel skužio.

Uglavnom. Vratismo se na feštu, rekla mu idem ja svojoj ekipi, uvatila se SamoPrijatelja i njemu se nakalemila (lepo sam mogla s njim bit ol d tajm), a ovaj se stvaro đe god se ja okrenula. Ja van, on van, ja nutra, on nutra.

Tada mi se od svega smučilo i đus votke su poželjele lansiranje.

Na wc-u sam valjda provela pun kitas vremena. Znam samo da kad nikog nije bilo ja bila fajn, čim je lansiranje bilo na vidiku odma se stvorio red za pišanje. Pa jebem ti sreću.

U tri navrata sam lansirala tri puta. Znači devet puta sam prala zube, grgljala vodu i trpala orbit bombone. Sve sam ja to sama. Što tiše i neprimjetnije. Nema mi goreg nego kad neko nadamnom stoji, trkelja, drži mi kosu, briše i to. Ak sam mogla ulit sama, mogu i izlit sama.

Kad sam zaključila da je emisija za poljoprivrednike gotova, vratila se ja na feštu. Vidla strendžera i nazad u zahod. Da mi se sralo, rekla bih da je imao laksativni učinak, ovak ne znam koju bih riječ upotrijebila. Rigopoticajni učinak? Čika Klaić help.

Uglavnom. Sve je dobro šta se dobro svrši. Svršio nije niko, al je strendžer ošo. Fala Bogu. Više nisam imala poriv za lansiranjem.

A sad par detalja.

Sljedeći dan sam saznala da dečec ima nježnih 16. Sweetfakin sixteen. A meni je srao da ima dvajst. Dvajst maj es. Eh da sam bila trijezna, ne bi on mene vozo. I da, još jedan detalj nisam rekla - nosi aparatić za zube. Sljedeći dan sam i povezala dvaidva i skužila šta je pričo..oće bit zubar. Jebo ga izgovor i naglasak da ga jebo. Dantest. Pa ti znaj.

Ah da, nisam rekla otkud je. Khm, iz Turske. Burak mu ime. Zapamtila sam po bureku. Muslim. Ziher obrezani. Mogla sam i to konačno vidit, al nisam. Jebiga, smučilo mi se. Od svega. Sad ću živit u neznanju kak to izgleda.

Ni sad se baš ne osjećam najbolje kad se sjetim. Kad se sjetim, suza krene, zamirišu uspomene..

Zaključak. Ne pijem i ne pušim do daljnjeg. I držim se podalje od stranaca. Rvati su mi ipak najdraža vrsta i bliske susrete ubuduće oćem samo s njima. Točka.

Ovaj debakl od večeri je bio i više nego dovoljan.

I za kraj, za moju bobe: ...imam četiri loše strane, moglo bi se reći da su mane..pijem, pušim paralelno, zajebem se tri put dnevno..četrta je loša strana ni mi dobro ovih dana, ima još koja da ti ne lažem, ali ove četiri su mi najgoreeee.. opa,ajmooo!

Vrijeme radnje: noćas oko 1.30h

Mjesto radnje: cesta i na cesti auto – Škoda Felicia (u daljnjem tekstu Feličita), LX nešto, nojn jare alt, prvi vlasnik. Malo gužena, malo vožena, malo trknuta (sve troje poput vlasnice). Darkersko plave barve. Bez spojlera. Često korištena truba. Unutrašnjost ugodna, borić sa mirisom kokosa (al još se osjeti pino silvestre šta ga je stari greškom kupio), vozila je i do 9 osoba u jednoj turi, pretrpila brojna drpanja što na prednjim, što na zadnjim sjedalima, više na prednjim (dok ti je mjenjač u bubrezima, volan na dupetu, ekstemiteti svaki kroz jedan prozor, glavu bi gurnula kroz šiber da ga ima,al nema), velikodušno je primala uboge ljubavnike pod svoje okrilje. Trpila je pokušaje učenja vožnje jedinog ženskog čeljadeta u obitelji. Nikad se nije bunila kad bih u njoj pjevala, lupala po volanu u ritmu i dernjančila se iz sveg glasa bilo dok pripita u 5 ujutro idem doma ili sam samo dobre volje. Bila je srectvo raznoraznih pothvata na nivou kamikaza, ljubila se s drugim autima, a onda bježala sa mjesta randevua, vozila je po prašini i divljini, šumom i drumom, nekoliko puta poput vlaka zaglibila u snijegu, ali NIKAD, NIKAD, ponavljam nikad i nek uđe u zapisnik, nikad me nije iznevjerila, ostavila na cjedilu, zabila nož u leđa i ostale poslovice. Do noćas.

Glavni likovi: djeva bajna komada 1
njena frendica takođe komada 1
blažen među ženama nosilac XY kromosoma, ope komada 1

Sporedni likovi: bit će sporadično navedeni


Loše, loše se osjećam. Jako loše. Ja sam doma, a moja ljubimica nije. Ostavila sam ju. Teško mi je, al jebiga, neke se stvari moraju znat! Nemreš me tak iznevjerit i očekivat da ću se ja ponašat ko da je sve u redu. Nikad to ne bi od nje očekivala. Tolike godine smo bile zajedno, svašta proživile kao što je već gore navedeno, njegovale pravo nježno special friendship, a ona meni ovako! I to mi je fala, za svaki pogled moj, za saku dobru reč kaj reći sam joj znala! Skrhana sam. Ko kad pianac skrha praznu čašu na čelenki.

No kaj se zdogojdile? Mam povedam.

Noć je bila kao i svaka druga - stvorena za grijeh. I kako svaki grijeh počinje sa bar malo alkohola, a alkohola nam je ponestalo, a nama se griješilo i dalje, one thing lead to another, po logici slijeda događaja za očekivat je bilo da netko treba otić na benzinsku. Ne po benzin. Po alkohol. Jedina koja je bila sa karom je ovdjeprisutna djevabajna i grešna kakva i inače jest po cijelom tijelu, pokleknula je pred pritiskom društva, a i pred svojim niskim strastima TE (kopirajt baj zleva) zapičila na bemzimsku u društvu gorenavedenih očevidaca i sudionika.

Nakon vrlo uspješne kupnje dotičnih supstanci, sve je obećavalo na dobrano ogrešivanje. NO, vraga! Brus (Li)! Kitas! Obećanje ludom radovanje. Urotiše se sile nebeske protiv mladih mladića i djevojaka i baciše zlu kob na nas.

Prilazeći semaforu (na kojem je baj d vej bilo crveno), djevabajna a.k.a. jutta kleinschmidt usporavala je ne bi li se zaustavila i ispoštovala prometni propis. NO, njezina Feličita iznenada je odlučila bit prgava, neposlušna i buntovna tinejdžerica i 200 metara pred crvenžutzelenstupom odjedared i odjednom CRKLA. Krepala. Odapela. Otegnula papke. Prdnula na rosu. Ugasila se sama od sebeka i poput tromog međeda dovukla se još tih jebenih 200 metara i onda ko ukopana stala. Ni trc. Ni prc. Tri para mutnih očiju u sekundi se razbistrilo i međusobno blijedo pogledalo. Jutta je progutala knedlu i probala zaverglat, al Feličita ni da bi. Nit vergla, nit diše, nit joj srce kuca. Klinički mrtva. Uto se upalilo zeleno, al mi nikud. Ni naprej, ni nazaj.
Nakon toga malo smo sjedili u Feličiti, pa izašli van, pa razmišljali šta sad, kuda ćemo i kako ćemo. Na semaforu se izmijenilo zeleno,pa opet crveno, pa opet zeleno.. XY kromosom si je u međuvremenu otvorio i pivu da može bolje razmišljat i ispričao dva vica.

Nakon opakog brainstorminga, zaključili smo ono što se inače zaključuje kod npr. poroda ili kod gužvi u tramvaju. Dakle – treba gurat.

Kad me XY kromosom pitao jel znam upalit auto kad mi ga se gura, a ja mu rekla dabome da znam, snage smo podijelili na dva gurača i jednog palitelja. Ja palitelj seveda.

Na semaforu je opet došlo crveno, al mi smo se baš zaraubali, pa nas to nije baš previše jebalo. Prošli smo krozanj.

Tada je naišla neka zlatna mladež u opakoj crnoj opel vektruši, lagano usporila nebili zadovoljila svoju pohotnu radoznalost i možda vidjela nekog mrtvaca u našem gepeku ili tako nešt uzbudljivo, a onda su zaključili da nam je samo crko auto i da nam samo treba pomoć pa su nastavili dalje svojim putem.

Nakon 400 metara guranja XY kromosom je zaključio da će ju on znat bolje napalit i zapalit od mene pa sam mu prepustila mjesto palitelja i ošla u gurače. E sad, kako dvije punokrvne stasite i stamene pičoke koje guraju auto ne mogu proć nezapaženo, tako smo dobile i mnoštvo pametnih komentara od rijetkih, al opet prisutnih prolaznika.. Neki su polako išli iza nas sa rukama u džepovima i komentarisali nam dupeta (i vjerojatno bacali džepni biljar), neki su pitali jel se mogu popeljat, neki stari čiča nam se čudio ko pura dreku, a komšinica njemu: no pa kaj se čudite, odite nam rađe pomoć, i čiča ni pet ni šest, a bogme ni sedam i uvatio se i on guranja. Al nakon tri koraka zaključio je da je ipak prestar da bi nekom guro i ošo svojim putem. Od sve te muke tantalove nije nam preostalo niš drugo nego se svemu tome smijat. A onda više od smijeha nismo mogle gurat. U tom časovitom času stigla je pomoć u vidu još dva nositelja XY kromosoma. Frendovi. Oni su zaključili da bi trebalo otvorit haubu i pogledat pod nju. Pa smo ju otvorili. Pa se sva trojca zagledala u enđinu sa zabrinuto-udubljeno-bolno razmišljam pogledom i na kraju zaključili da je previše mračno pa se niš ne vidi. E jebiga kad Feličita ne bira ni mjesto ni vrijeme.

Na kraju smo nas 4 guratelja dogurali Feličitu i palitelja do najbližeg parkinga. Sve skupa gurasmo ju oko 800 metara.. Ovisno o tome jeste li palitelj/palioc/palič ili guratelj/guraoc/gurač i jel vam čaša napola puna il napola prazna, 800m činit će vam se ko pičkindim ili pak kao teški manualno-nožni rad.

Kako u svakom zlu ima nešta dobra i u svakom žitu ima makova (bobe jel dobra poslovica? ja ju izmislila!), tako i mi zaključismo da nam je ovo dobro došlo kao malo kondicijske vježbe i razgibavanje svojih zanosnih butina. A i moglo je bit i gore, mogla je bit zima, a kako nam se sjebo akumulator, alnaser i ostale riječi na a, ne bi si mogle ni grijanje zadnjeg stakla upalit.. Kak bi tek onda gurale.

No dakle, na tom parkinđu sam se s njom izljubila i ispozdravila i obećala joj da ću doć po nju sutra ujutro i da će joj noć brzo proći. Jadnica, nikad ju nisam ovak bolesnu ostavljala među nepoznatima.. Još dugo nakon što smo odmakli mogla sam čuti njezine bolne jecaje koji su mi parali srce. Ne krivim ju više, nisam ljuta na nju, ha nitko nije kriv za svoju bolest.

Drugi dan sam ju odvela doktoru, dijagnoza je postavljena, operacijski zahvat nužan, terapija propisana. Ostala je u bolnici. Na meni je sad samo da uplatim koju misu za nju i pomolim se, odem joj u posjet, donesem cvijeća, kekasa i kokakole i tako to šta se i inače radi sa teškim bolesnicima.

Bez brige, prenijet ću joj vaše pozdrave i molitve za njeno ozdravljenje, bit će joj drago.

Hvala.

Tužna i usamljena db.

O jebemti i život i sudbinu i njeno izazivanje, i vraga i njegovo izazivanje!


Šta je bilo, đe je zapelo? Ehh..da, hm, fani, sort of.

Vi koji ste tu od mojih vrlih početaka i koji vjerno pratite kako se Ovaj Gore sprda sa mnom i s mojim životom, sigurno se sjećate mog Prekida Programa. Kad naučim stavit link, staviću. Uglavnom prvi koitus i postkoitalno nejavljanje; za detalje poglečte u arkivu.

Znači riganje vatre, sijevanje iz očiju, frktanje gubicom, nakostriješena dlaka, slina koja se slijeva niz naoštrene očnjake, tanki šiljati jezik koji siktavo paluca..sve to oltugedr zajedno cuzamn, pa još potencirano na n-tu. Eto šta jedan primjerak muškog roda radi jednoj zdravoj, relativno bistroj, al nadasve bajnoj djevi. Cjepivo protiv tog bjesnila bilo je u vidu ovog bloga, blažene analize (koliko mrzim tu tetu Analizu, toliko ju i volim), par cigareta, dva-tri pelina i spoznaje nad spoznajama da je tak trebalo bit.

Nakon toga, par dana after, Ovaj Gore je baš bio zagrijan za partiju ping ponga i baš mu se zgodnim učinilo opandrčit svojim reketom vo ritku mene i vrlog gospodina jedno prema drugom. Na tom randevuu dogodilo se ono o čem sam pričala u prošlom postu..promjena parametara, teorija pala u vodu, trend ponašanja qurca mi nije vrijedio. Izgladili dotični gospodin i ja stvari, potpisali dejtonski sporazum i zaključili da ćmo „vidit“. Umjesto rukovanja, sporazum smo zapečatili kisom. Lepim kisom. Ok, rekoh, vidićemo.

Zatim je uslijedio period malo se javi, malo ne, malo mi se učini da sam mu draga, malo je patološki idiot, malo me raznježi, malo izazove u meni „ma šta si on misli ko je“ sindrom.. Uglavnom šuć muć pa prolij. Na kraju mi kaže ono što svaka djevojka voli čut i o čem od malena sanja – „ti si fantastična osoba, ali ja nisam zaljubljen u tebe“. No pa krasno. Nisam ni ja u tebe hani, al sam open minded, al dobro, nek ti bude. Onda smo frendovi. Let it be. Frendovska zajebancija se nastavila da bi sve kuluminiralo na već opisanoj turneji na Siciliji gdje ga djelomično upoznaste pod nadimkom SamoPrijatelj.

E pa taj moj dragi SamoPrijatelj tamo je pobio svaku moju izjavu koju sam širila poput brkate feministkinje kako su muškarci govna. Jest da je prvog dana u kontekstu razgovora „o nama“ nanovo, ponovno i iznova izjavio še enkrat kak „u mene nije zaljubljen“. Jedino šta ga je tad izvulo da ne ostane bez obiju glava ili barem doživotno osakaćen, je izjava da sam posebna(!) i tako svašta nešta, kad sam ja u svojoj pametnoj glavici zaključila ou what the hell djevo, uživaj sad tu, nije ni vrijeme ni mjesto za sekiranje, uljepšaj si ovih par dana, a kad se vratimo, bit će po starom.

Tako i bijaše. To je bila dobra odluka. Odluka koja mi je donijela nekog ko će pazit na tebe, nosit vrećice iz dućana, nosit kofere..sad ispada da sam htjela tegljača, al čekaj ima još.. Nekog ko neće štedit ćube kad ti se ljubi. A on se fakat lepo ljubi. Ko će rađe s tobom spavat u krevetu za jednog bez obzira šta mu ne bih zamjerila ako bi se čovjek htio pošteno naspavat u svom krevetu jer znam bit poprilično nezgodan suspavač – bacam se, škripim zubima, pričam u snu, zabijam noge u bubrege suspavača, odvlačim pokrivač, ajd bar ne piškim u krevet, to bi stvarno bilo previše. Nekog ko će ti reć da imaš nježnu kožu (a kad bi znao da ja mrzim pikice po njoj i ne smatram ju uopće lijepom, postao bi svjestan kolko mi je to bilo milo za čut..). Ko će ti reć da bi bio ljubomoran kad bi sad bila s nekim drugim (a još kad bi znao da sam ja bila i više nego spremna počupat onoj maloj kuji kosu i natjerat ju da ju pojede. Ona će tebe tražit da joj daš dim cigarete „da ga samo malo osjeti“! Mrš pizda ti materina!) Ko će mislit isto kao i ti kad počnu jurcanja i ko će reć ajmo mi na kavu. Nekog ko će s tobom plesat u bazenu. Uz kog ćeš osjetit da nas sad napadnu teroristi, bilo bi ok jer bi on bio tamo. Reći ti da si lijepa, a ti naflajdrana u jebenoj narodnoj nošnji, k tome i nervozna jer kasniš. I naravno, ko će bit madrac, jastuk, neumorno češkalo i vicomat sve u jednom dok se vozite 38 jebenih sati u busu.

Treba dobit ideju da bi u tunelima trebalo naslikat sličice na zidove da gledaš fino film dok voziš krozanj. I to porno film bi bilo zgodno. Jedno bi vozač mogo najebat. I treba dobit ideju kako izdržat Zlatne dukate u busu..i ko će sad našeg vranca šorom jahati..kad se ćaća drogira.. i te se noći nikom od nas nije spavalo..svi na partyju navukli se speedera.. Boleština. Al bar ti nije dosadno.

A ti? Ti imaš nekog za kog ćeš brinut da ne dehidrisuje na tim jebačkim vrućinama dok razgledavate Rim, Palermo i sl, nekog kom ćeš ispeglat šulju za nastup (i naživcirat se jerbo je pelga u kurcu), kog ćeš smirivat kad popizdi, nać mu jastuk kad mu padne u busu iza sjedala, brinut se da ne izgori i pizdit na njega jer se ne maže, radit sendviče i nutkat ga istima jer su mu sjebani senzori za glad, prestrašit se kad mu pozli poslije nastupa, napizdit ga nekim izjavama, ali i izgladit stvar za 2 min. I tak. Jebote ovo zvuči ko da sam mu bila mama! Da maknem taj dojam moram onda napomenut eto i da imaš nekog ko ti golica ego jer ga možeš napalit u sobi, u bazenu, u busu, na plaži..a s druge strane, nekog uz koga možeš svršit da kasnije vidiš zvukove, a čuješ boje.

Uglavnom. Po povratku u grubu nam stvarnost i zbilju, bez obzira na sve ove lipe stvari, ja sam bila na čistu sama sa sobom i sa SamoPrijateljem. Bila sam spremna okrenut i zalizat list te sicilijanske štorije. Bila je stvorena da bude konzumirana poput otvorenog svježeg mlijeka. Par dana. Je, je, spremna ja, da Ovaj Gore opet nije dobio poriv da se malo nasprda i našali sa malom djevombajnom i opet poremeti njenu teoriju i namjeravani trend ponašanja. SamoPrijatelj je istog dana povratka zaključio i poslao sporočilo kako bi mu turneja bila bez veze da mene nije bilo i da zato odgodim sve svoje planove za vikend jer me vodi na more. Zgodno. Provedimo vikend zajedno..ko u Azrinoj pjesmi.. Na moru, u praznom stanu njegve tete.

TO je meni dalo krila i ja sam pomislila kako bih mu zaista mogla postati draga. Malo više. Khm, da. No sudbina je na to spala da odluči pismo glava.. O tom vikendu bi se dalo svašta nešta napisat. Od njegovog usranog držanja cijelim putem, tamo, ni b od baljikanja sve do prve žene ivičine po imenu marica. Od planova da vidimo i buje, i poreč, i grožnjan, i motovun od kojih ne bijaše ništa jerbo iz stana nijesmo izlazili. Samo smo pušili, prežderavali se i sexali.

Jedini problem: premalo nježnosti, ljubavi nula bodova, nula bodova dragosti, ništa razgovora (npr. O NAMA), vej tu mač razgovora o njegovim bivšim djevama. Sve ga je asociralo na njih. Pranje suđa, sex, smijalica nakon žiže..I kako je on s njom ovo, i kako je on s njom ono. Mislim si NE ZANIMA ME! Malo mi je falilo da ga ne kastriram. Al ja to ne bi znala stručno, pa bi krvario, pa završio u bolnici pa ko bi me onda doma dovezao.. Pizdarija. I tako.. avione slomićuti krila.. I meni su bila.

U svakom slučaju, rekla sam sama sebi ko ga jebe, kae tue. Doći ćeš doma i vratit se u svoju staru kolotečinu kozmo i džirlo devojke, a on nek odjebe u skokovima. Tak se sa mnom neće ponašat. Ja zaslužujem više. Mor. Mač mor.

Po povratku tako i bijaše. Ajde bar se tu i tamo znao javit. Ipak nije toliko govno od čovjeka.

Prošli četvrtak. Uslijedila je kava. Prijateljska. Prošli petak. Poziv za gledanje filmova. Prijateljski. Ja došla, donijela palačinke, razgovor ugodni, film, a onda su uslijedili pokreti. Ne baš nužno prijateljski. Ispizdila. Reko, ajmo mi pokerašu moj, karte na sto. Izbljuvala ja svu svoju silnu teoriju, sve misli koje imam, popljuvala ga, zaključila da on još trza na tu svoju bivšu i ne da si da mu se itko drugi svidi i još sto i jedan zaključak. Neke je potvrdio, za neke je reko da su glupi. A kad je reko da mi je napomenuo nek se ne zaljubim u njega, malo mi je falilo da ga ne pošaljem u kurac. Il u pizdu materinu. Može birat. Ma šta može birat, ne može, šaljem ga i sim i tam! Ko da bi se i mogla zaljubit u takvog šupka! Pa nisam mazohist!

A onda je moja pametna glavica opet zaključila da nema smisla sekirat se. Tak valjda treba bit. Jel ima smisla živcirat se za neš šta ne možeš promijenit? Nema. Jel ima smisla bacat sjenu na sve lijepo šta je bilo? Nema.

A i di ćeš nas kao para. Pa on ne zna niš o metraži drva. Voli šoping više od mene. Ima hrpu znamenki i bradavičkica po sebi, a rekla meni moja baka da to nije dobar znak, vradžbine i to.

Smirila se ja. A onda je uslijedila dobra stara Zajebancija i potvrda činjenice kolko me taj čovjek može dobro nasmijat. I kako je dobra stara Žuži (moj guru) rekla da put do muškog srce vodi kroz želudac (zato sam ja i spekla palačinke), ja pak kažem da put do ženskog srca (i ne samo srca) vodi kroz seansu smijeha. Najveći uspjeh je to da smo se počeli sprdat na svoj račun. Mic po mic stigli mi do prc po prc. Prijateljskog. And again. And again. And again. Doma sam došla u 6 ujutro. Krepana. Prazne glave, bez tereta, đast fajn.

Prepone su me otkidale cijeli dan, a drugi dan i svi ostali mišići. Rješenje je bilo il andol, il klin se klinom.. Popila sam andol jerbo klina nisam imala.

Zaključak dana je bio – neka. Tak je trebalo bit.

I? Zašto ono jebem ti život i sve na početku, pitate se?

E pa zato šta je danas došla poruka: Stara kaj ima? Moram ti vratit tuperwear:) Palačinke su bile mrak. Tak ih samo može ispeć djeva bajna:))

ISUSE!!!! JEBOTE!!!! Bijaše moja prva reakcija. Tak mi i treba kad sam se išla izlajat da pišem blog. Joj sad kad pročita stare postove pa mi zamjeri. Ha ko ga jebe, to sam ja. Kaj je koji kitas išo tražit taj blog, jebem ga radoznalog! Kak je našao? Utipkao je u guglonju sicilija+blog. Mudro, nema šta. Pa si mislim sad neću moć napisat ništ o njemu kao SamoPrijatelju! A moram reć šta se dogodilo. Ma kaj ne bi mogla napisat! Stoijedna misao mi je palila sijeno u glavi..

Uglavnom. Vjerojatno će i ovo pročitat.. ak se naljuti, šta ću mu ja, ak se nasmije, bit će mi drago. Napisat sam morala. Jel da da sam opet pametno zaključila? Ah, znam!

Pozdrav njemu (i hrvatskim braniteljima) , ma gdje god bio!

I da, dragi, piše se tupperware..

Ko je pročito do kraja ovu trakavicu, častim kavom/konjakom/pivom. Može i sve zajedno, al ne preporučam. Pozdrav!

Moja novootkrivena i novopronađena seja a.k.a. Zlevana pitala me el me ko oto/oteo. Nije mene ne. Nitko. Ma di ćeš, neće grom u koprive. The thing is da sam se malo zapetljala u mrežu koja bi i za žuži i magdu - udružene bio izazov and a half.

Naravno da se radi o vječnoj temi – muškarci i upute za rukovanje s dotičnima. Očito Taj Gore kad je radio svoje prve gadgetarije nije imao na umu da su to dvije različite serije i da bi bilo više nego poželjno napraviti neki algoritam, petlju akodaondaovoinačeono, dio neki koji bi služio za dešifriranje postupaka, lakše rukovanje i baratanje sa drugim gadgetom. Ali ne. To bi bilo prejednostavno. Nestali bi svi oni krasni simptomi koji čine naš život piktoresknijim..brojne bolne analize u tanane, analize pokreta, analize pogleda, analize razgovora, analize poruka (to mi je omiljena), analize poljupca, analize sexa, analize aftersexa, analize samih analiza i tako tome slično.

Onda te sve analize i statističke podatke fino obradiš, izračunaš kvantile, percentile, koeficijente, varijance i kovarijance, testiraš hipoteze o pretpostavljenim teorijama (preporučam hi-kvadrat test), obaviš regresijsku i korelacijsku analizu, postaviš model na noge, napraviš inferencijalno-statističku analizu tog modela, prognoziraš trend ponašanja i prema tome formiraš svoje ponašanje i onda kad dođe do empirijske primjene sav trud i računanje odu u tripizdematerine jer On sad mijenja osnovne parametre na kojima ti počiva čitava teorija i sve pada u vodu. Pa sad ti budi pametna.

I lijepa. I privlačna. I zabavna. I tolerantna i zanimljiva i nenaporna i prilagodljiva i dobra, al opet ne previše već i pomalo zločesta jer to je zanimljivo. Hard to get, igra mačke i miša, al ni to previše jer će mu dopizdit - oš/neš. Bit dostupna, al treba znat i kad bit nedostupna, da te se zaželi. Ne gnjavit ga svojim problemima, al opet uključit ga malo u svoj život. Najbolje se držat uvijek laganih tema, al treba i o nečem ozbiljnom popričat da te ne smatra plitkom. Ne pilit ga pitanjima o njegovom životu, al opet pokazat interes za isti i bit mu podrška, al opet dati svoje mišljenje, lijepo zapakirano u celofanu, da to ne shvati kao kritiku već samo kao tvoje mišljenje. Jako pazit na tajming kad šta možeš/smiješ reć, a da se on, lane malo, ne preplaši neke obveze il tome slično. Nikad ništa ne očekivat, Očekivanje je najgora i najzajebanija stvar. U rangu sa Obvezom šta u tandemu dovodi do Odbijanja. To su sve te neke riječi ne O. A kad smo kod riječi na O, to me Odmah asocira na Orgazam, naravno. I tu treba bit Oprezna. Bit uvijek spremna, ne srat o isfucanim glavoboljama, pa neće me u glavu. Bit razigrana, živahna, darežljiva, opuštena, bez obzira koliko to sad tebi trenutno ne odgovara i tebi se jednostavno mazi, ljubi, škaklja, šapuće i ostale ljigave pizdarije koje nama ženama padaju na pamet. To će ga samo Opteretit, a to nikako ne želimo. Onda bit sređena, poželjna, da se ponosi s tobom i da i drugi bace oko na tebe, al opet bit oprezna kako ćeš reagirat na to. A da, bilo bi poželjno i kad bi se pokazala kao dobra kuharica (makar nikad nećeš bit kao Mama) i tak sposobna ženska, al opet znat napravit balans, da te ne uzima zdravo za gotovo, a s druge strane, ne bit baš tolko sposobna da on ima osjećaj potrebitosti i dojam zaštitnika.

I tak. Mogla bi ovako srat u nedogled, al ne bih vas htjela Opterećivat il možda Odagnat s ovih stranica. Mogu samo zaključiti da me Ovaj Gore grdno zajebo i neka izvoli poslat neki priručnik za samopomoć! The Igra i kako ju igrat – priručnik za neznalice. 100 najčešćih pitanja o muškarcima. Dešifrirajte i njegovu najmanju izjavu. Novo izdanje statističkih metoda uključujući i paket s programskom potporom (za informatički pismene). Kako bit dobra u krevetu. Kako bit dobra u kuhinji. Kako bit dobra di god se pojaviš. U jebote! Pa mi već više manje imamo svu tu literaturu! Knjižare imaju cijeli zid sa policama punih knjiga o samopomoći! Knjižnice su posvetile dio tim knjigama na odjelu psihologije i sociologije! Novine, revije, časopisi, sve je to puno tih nedokučivih i nikad iscrpljenih tema! Đizs!

A ja i dalje glupa. Tudum. Kaj da vam velim.. Sve je to sranje osim pišanja. A i pišanje je sranje ako se piša u vjetar.

Idem sad napravit harimataharikiri. Sutra sam bila naručena na lobotomiju, već sam i plavu kuvertu spremila, i odojka..al vidim da je ona zmija poskok, uskok, kako li joj već ime, počela harat pa sam otkazala. Bojim se zmija.

Jučer je majka moja zelenooka došla iz dućana sa osmehom oduvadouva! Pozvala me da vidim šta je kupila,a onda nestrpljivo počela vadit stvari dok nije došla do THE Stvari! Kupila je neskaficu od po kilota i uz nju dobila ČAŠU za nes frapE (naglasak na zadnjem E, moliću)! Na stranu šta čaša izgleda ko jeftina verzija neke opako bijesne epruvete ala erlenmayerova tikvica koja je pobjegla iz laboratorija za ispitivanje vanzemaljaca. Reko majko, kakva investicija! Još mi sam fali bazen di ću srk srk taj frapE i di ćeš boljeg života.

Rekla majka da je vidla na dobrojutrohrvacka kako tam neka ženska svako jutro šejka take frapejiće pred kamerama, svima pred očima, znači nije da folira pa ispod pulta izvadi već napravljeni, ne, ne, ona to pred svjedocima radi, mućka, toči i onda oni pijeju. I uvijek joj tak fini ispadne. Mislim fino izgleda i svi ga piju za izrazom lica gostiju u Kruškama i jabukama, mmmmm, hfuper je, stisnutih ćuba i skvrčenog jezika mmm..i onda prvom prilikom kad se kamera odmakne od njihove oduševljene face - ispljuv u rukav. Il kuharu u kapu. Il u cvijeće. Il di već.

Rekla nadalje majka, ak može ona, možemo i mi. A što da ne. Nismo ni mi neki brđani.

Nekad davno kupila je ona u tapveru (tupperwareu) i šejker (shaker), samo šta ga nikad nismo upotrebljavali. Tako je svaki njegov dio od ukupno 3 komada završio na drugom mjestu, na potezu garaža-špajza-tavan. I kad sam ja već odustala od potrage, moj osobni detektiv nik praskaton a.k.a. majka moja još uvijek nije gubila nadu i zubima je trgala sve što joj se našlo na putu jerbo kad si ona neš zacrta nema te sile koja će ju omest. I bingo! Našla ona sva tri dijela i s ponosom mi ih došla u sobu pokazat. Bravo Đica moja, nisam ni sumnjala.

Da bi ja danas, ne budi lijena, išla to sve i isprobat. Stavila žličicu neskafice, žličicu šećera (smeđeg, kao zdraviji je), dvije kockice leda i 2dcl hladnog mlijeka. Zatvorila šejker i udrila maltit tim čudom po zraku. Pa vako, pa nako, ko oni barmeni šta mućkaju koktele iza jednog uva pa iza drugog uva. Samo šta su meni u jeku tog drmusanja više mlatile sise nego šejker. Valjda zato i ima malo žena mućkašica koktela.

Kad su me zabolile ruke, zaključila sam da bi bilo dosta, fino sam odložila šejker, pokupila sise sa poda i natočila si u novu čašu svježespravljeno pićence. Jest da je bilo 90procentna pjena jerbo sam ga prećerala (zanijele me sise), al nije bilo loše.

No, to me dovelo do ideje da bi bilo baš zgodno napravit si topli kapućino sa puno pjene ko u kafiću kad dobiješ. A za to bi mi idealno poslužio moj febjls šejkač.

I zagrijem tako ja ope 2 deca mlekeca. Zagrijem ja to fest, već se počelo dizat (ko i sve u mojim rukama), reko opa bato, miči s vatre.

Sve je to sa strane sa zanimanjem pratio moj očka (ma konjička dva), muž majke moje, jedinorođeni sin bake Pink. Imenjak mi moj.

Ushićeno sam ulila tog vrućeg vraga u šejkač, zatvorila ga i u tom trenutku očka moj je digao obje ruke u obrambeni stav (ko kad te neko ide tuć po glavi) istovremeno kad sam ja zamahnula htijući zamlatit šejkerom po zraku. Jedan zamah je bio dovoljan i šejker je PRASSSSSS - egzplodiro. Tj. poklopac je otfitiljio u pizdumaterinu, a vruće mlijeko je prsnulo u promjeru 2 metra. Fest mi je sfurilo ruku i malo desnu sisu. Kuhinja je bila sva zarigana.

Ukipljeno sam stajala sa šejkerom u ruci, sva polijana, u šoku i nevjerici, kad sam pogledala starog, a on mi se otkino smijat. I to ti je otac, staratelj i odgajatelj!

Brzo sam sredila kuhinju dok stara nije došla, al očite dokaze u vidu spečene ruke nisam mogla sakrit. Dan sam provela držeć ubogu ručicu u ladnoj vodi.

I sad vi meni recite zašto je to eksplouded?? I bil eksploud da je bilo samo mlako/toplo mlijeko? I dal se uopće može napravit ona pjenica kod kuće il sam ja samo utopist?

Il je to sve jedna velika zavjera novog svjetskog poretka? I mog tate? Mislim da me prate. Ozbiljno. Prisluškuju moje misli. Najozbiljnije. Isuse i sad su iz mene, kaj da im velim? Čujem glasove u glavi! Svađaju se! AAAAAAAA!!!!

A JA SAM SAMO HTJELA PJENICU!!!

Dakle dragi naši gledatelji, moje ime je kao što već sigurno znate Zlatka Otkos, od starog Otkosa ćer, a još starijeg Radekončarljaka ženka. Na sebi nosim jedinstvenu kreaciju Đanija Maršana Versaćija i prije mene ju je nosio samo Elton Poderan Mu Đon. No dosta o meni. Što sam ono htjela reć..ah da, izuzetna mi je čast i zadovoljstvo naći se u ovako svečanim i dirljivim trenuTcima pred vama u tolikom broju iščekujući zajedno skupa s vama i s mnom nastavak našeg velikog spektakla o voljama i nevoljama naše djevebajne nacijonale.

Uzdah.. Znam, znam, svi smo nestrpljivi, atmosfera je došla do usijanja i meni osobno i lično se eto kao što vidite žbuka cijedi niz facu, al neka, to nije ništa naspram činjeničnog stanja da sam dio ovog projekta što za mene znači više nego cijeli set za savršeno oblikovanje bradavica ispod ljetnih majaca i vesata da fino štrše krozanj.

Opet sam se malo pogubila, hihi, joj, a da. Molimo našu ekipu u studiju da puste isječke od prošle epizode kako bismo se fino atmosferično uklopili u nastavak putešestvije.

Oh? Molim? Pardon dragi gledatelji čini se da imamo tehničkih poteškoća pa nećemo biti u mogućnosti napraviti rezime nego ćemo se ovako avanturistički kakvi i inače jesmo po cijelom tijelu baciti u grotlo i žrvanj pa šta bude.

Iz studija se izravno uključujemo na Siciliju. Tamo nas čeka naša dbnacijonale, db lijepi pozdraf, prelijepa si večeras, lijepo si namjestila bradavice na sisama.

Pozdrav i tebi Zlatka, hvala ti najljepša, sve pohvale i tvojim, malo ti je desna ko ćevap, al ne skuži se jako. Ima ko luka?

No da se ne zadržavamo na hrani kad smo ionako svi na dijeti, možemo krenut.

...

Ispred nas je osvanuo jebački hotel kanda ga ja šeherezada za sebe pravla. Četiri zvezde danice ćeraju meseca. Prvo smo mislili da nas je neko sjebo i da ovo nije naš hotel il da ćemo bit smješteni u konjušnice, il podrum, il špajzu, al kad ono vid vraga, smjestili nas u sobe. Prave. Sa klimom, mini barom, telkom, finim šekretom i kupalnicom. Dali nam dva kreveta+pomoćni što šatro čini drajbett cimer. Taj tretji je najtvrđi i najmanji pa smo ga prija i ja predodredile tretjoj priji koja će ionako noći provodit kod mužjaka joj u sobi do.

Divile se mi, divile, a onda sam ja osjetila poziv duboko u dubini duše i pohitala prema našoj novoj kupalnici, ozarena lica sa drhtajem na usnama.. Al onda je odozgor došla zapovjed da svi iz ovih stopa ajmo pravac, crta, šnel, šnel, extra rapido, prema restoranu, imamo ručak! U strahu da ne ostanem bez ručka, poziv sam zatomila.

Ručak se sastojao od hladnog predjela – neki čudnjikavi semići, toplog predjela – riže sa nečim neidetifikovanim i pasta al dente također + nlo, zatim glavno jelo neka ribetna po imenu golub i onda desert. S obzirom da je između svakog dijela tog veličanstvenog obroka bio razmak od koji pola sata, razumljivo je i lako za shvatit da desert nisam uspjela dočekat jerbo je poziv bio sve glasniji, glasniji i SVE GLASNIJI!! Situacija je bila alarmantna, a rasplet očekivan, al orgazmičan! Crijeva su mi nakon toga cijeli dan veselo cvrkutala..

Sad mogu mejk long stori šort pa ćem vako u natuknicama natukavat što se natuknuti dade:

1. Kako započesmo tako i nastavismo. Odabir hrane nije odveć varirao, svaki, al svaki ubogi dan na repertojaru bijaše riža&pasta duo pegla. Istać neloše spravljeno, al pobogu šaraj malo!

2. Konobari su bili ko da su ispali iz A je to, one češke pizdarije. Svaki obrok je bio avantura iščekivanja kad će ti nešto završit u krilu il za vratom. Posebice nas se dojmio jedan buco bucasti s kojeg je znoj liptio kanda u polju usred kolovoza balira sijeno. A tu je i nezaobilazni pederasti šef sale, Sale, sa mašala glavom i sićušnim gipkim tjelešcem u femi gibanju salom sa desnom rukom savinutom u laktu.

3. Napomena: kad je švedski stol u pitanju ne isplati se glumit pristojnost jerbo onda ostaneš bez svega..nego lijepo izoštriš svoje balkanske nagone za preživljavanjem i udri mujo. Nema ti druge. Biraj - pristojan i gladan il balkanac i sit.

4. Bazenče je bio bajoslovan, samo su nas jebali svakodnevno da moramo kupit kapice za 2,5 evra i brez njih ni čut u bazen. Uzimajući u obzir da je tamo bilo još grupa i da nitko nije imao fakin crvene kapice, rekli smo im zajebi! No tutti, eee! Zadnji dan su se prijetili policijom, al mi smo već napola pičili za kroejšu i mogli su nam stavit soli na rep.

5. Sicilija je strašno prljava, zmazana i šporka zemlja. Posebice taj njihov famozni Palermo. Majketi govana i smeća po podu da te bog oslobodi! Dvije glavne misije – pazi kud staješ i stišći torbu ako treba i u šupak.

6. Kad bolje pogledaš cijela Italija je ubitačno zmazana.. A i ti Talijani su crnomanjasti bog zna od čega.. Glasni, nametljivi i zmazani. I kamikaze su na cesti. Ajmo nervozni purgeri, da vas vidim tamo! Svi od svuda idu svugdje, kaos nad kaosima. I uopće nije bed ako kod izlaska sa parkinga trkneš koji auto, samo ćeraj dalje..na sljedećem će netko tebe, sou vot.

7. Ako pijete kavu negdje potrudite se imat dovoljno sitnog jer vas ne bi trebalo začuditi ako vam čiča izvrati krivotvorene evre s kojim kasnije možete rit obrisat. Il ih uvalit na benzinskoj. Mi smo ovo drugo.

8. Isto tako neka vas ne začudi ako navečer do vas dotrči i doskače nadroksana žena sa nadroksanom skupinom raznoraznih obješenjaka i uz ciku, vrisku i skakanje počne diktirat široki spektar i dijapazon ponude droge..biraj što ti srce poželi. Fala lepa.

9. Ah da, klimu su nam popravili zadnji dan. Popravili su oni nju odmah, začepili rupicu, napunili plinom i vraćajući ju nazaj na njezino mjesto, opa miki, kres, kresnuli ju i napravili dodatne dvije rupetine.. Tako da se vozasmo na sve izlete i večernje nastupe kupajući se u znoju lica i tijela svog.. Živčani i nervozni, u obrambenom položaju „ne dotiči me ako boga znaš!!!“.. Strahovali smo da ju neće uspjet uopće popravit i već predviđali natpise u novinama – osakaćeni doputovali sa Sicilije; kanibalizam na vidiku; čovjek je čovjeku vuk..i sl. Al eto sve je dobro što se dobro svrši.

10. Svake večeri bili smo svjedoci raznih svadaba, pravih kao iz serije Čarolija, ono fakat če-če, sve fino, uglađeno, near the pool, pa malo u vrtu, ovoono, čak su imali i neke falšave karaoke..a onda smo se pred kraj mi spustili do bazena, napravili svoju žurku i na kraju su pogledi bili uprti u nas, a ne više u mladence.. Plesali smo u bazenu na njihovu muziku, pjevali svoje, glupirali se, a sve je to zabeleženo i službenom kamerom. Kamerman si je malo i popio pa je nudio svim parovima 500kn popusta i scenarij svadbe – ja vani u bijelom bikiniju sa ogromnim tilom oko sebe, on u crnim gaćicama i crnom leptir mašnom već u bazenu, čeka sa matičarem/svećenikom votevr. Ja skačem u bazen, til ostaje za mnom na površini, a ja ronim/plivam i izranjam točno ispred njega.. Svatovi su vani, al nakon našeg poljupca svi obučeni skaču u bazen i igranka se nastavlja. Ja sam dodala da se poslužuje janjetina i luk uz bazen na kanape sendvičima, a ostala klopa je striktno po našim običajima.

11. Otkrili smo i sistem za donijet si kavu u sobu (što je ferboten). Kažeš da ju nosiš na bazen, izađeš na glavni ulaz, a uđeš na sporedni i dritač u sobičko. Kak smo i zajebali,a?

12. I da, Talijani imaju najbolju kafu tojest kafaćino u ovde.


Tak. Ima toga jošte, al brate mozak mi šteka.. iz raznoraznih razloga.. A da, nosila sam ja i svoju kamericu za snimit pokoji porno uradak pa stavit na blog, al sudba je htjela da mi kazeticu, po povratku u RH, kamera zgnječi i zgužva, a moja živčana ručica ju dokrajči i potrga. Možda će se dat sredit selotejpom, al nekak sumnjam u to. Jebiga.

Obećala sam i pičkerze i pričicu o SamoPrijatelju, al to iđe u sledećem nastavku..

Riječ prepuštam našoj Zlatki, Zlatka? Zlatka? Da li se čujemo? Zlatka? ZLATKA jebla sebe đe si?? Oh dragi gledatelji, čini se da je našoj Zlatki upala trepavica u oko..il gaće u guzicu pa ću ja očito i izgleda morat odjavit. Dakle, odjavljujem.

Toplo preporučujem da se skinete sa lajne (i ostalih droga) i čitate ovi moj poduži izvještaj off. Uštedit ćete novac, kad već nećete vrijeme. Fala.
Možemo? Možemo. Ide! Klap, prvi put!

Cccciiiiaooooo, kome staiiiii, ragaci eeeeee!!

Evo sjedoh ja finalmente za ovi svoj kompjuta, pišem pismo tinta mi se proli. Stavih si malo talijanske musike, eros ovoono, da se malo ufuramente u atmocvera, si.. Reko ic a haj tajm da podelim ove tri misli koje bruje po mom vakumu u glavici sa vama odi.

Vratija se šime, di je bija, di je bija.. E bija je u pizdi strininoj.. Ljudi moji jel vi opće pojmite pojam pojmovog pojma di je ta madafakin sicilija.. Aiiiiiiii.. Sami samcijati špic papak te fensi šmensi talijanske čizmetne, majkujoj!

Ko što vas obavestih, krenusmo u pondiljak prošli, okol sedme ure. Potrpali stvari, popičkerali se za ljuk before & after, prozivkom ispitali jesmol svim u ovde prizočni i nazočni i zaključili da možemo krenut. Vozači su sa par nepar bim bam bus i sik sak suk odlučili koji će prvi da zasedne za voljan i tako mi zapičismo.

Odmah je počelo sa ispijanjem apnenormalnih količina tekućine, jerbo svi dobro znamo koliko je opasno dehidrirat na toj vrućini, pa se tako pio ABC višnja+votka, ledeni čaj+votka, voćko+votka, voda+votka, votka+votka, votka, votka...etc. Već na prvom stajanju neki su se suočili sa činjenicom da loše podnose putovanje. Trebali su prije mislit pa si stavit one trake na ruke, čepić u guzu, vatu u uho, povez na oči il neki kitas (u usta) pa bi bolje podnijeli siknes. Meni je bilo dobro, fala na pitanju. Bus se pretvorio u avion, tak da mi je brže prošlo vrijeme jer zna se da avion vozi brže od busa. Malo je bilo turbulencija, al sve je prošlo fajni fajn.

Upoznali smo sve veće benzinske pumpe i vježbali moždane vijuge upoznavajući se sa njihovim sistemima puštanja vode u veceu, puštanja vode u lavabou i tiskanja tekućeg sapuna. Na svakoj sam oprala zube. Na svakoj drugoj pazuha i dezodorirala se. Na svakoj trećoj ćuću i promijenila dnevni. Kakala nisam na nijednoj. Nisam bila te sreće.

Malo filma, malo kartanja i pade noćica.

Noć sam provela u svim živopisnim pozama koje možete zamislit. Ne, ne tim pozama. Aseksualnim pozama. Najbolja verzija bila je ipak ona na podu, bez obzira šta su iznad vas nečija dupeta i noge, a do vas sa svih strana raznorazna obuvala, dok klima pokazuje znakove onemoćalosti pa grije pod. Tu sam provela puna 3 sata spavanja. Onda sam zakuvala pa sam se preselila na sedalo, a mjesto na podu je naslijedio sljedeći sretnik. Onda sam malo zujala, kopala nos, brojila ovce i opet zaspala. Nakon pol sata opet buđenje. Pa opet ispočetka, zuj, kop, broj, ćorka. I tako po njekoliko puta.

Đast for d rekord, u 2:38 ušli smo u Itali.

Jutro smo dočekali na, pogađate, benzinskoj. Jutranja igijena, fruštik, ovo ono, i žemo dalje. Kakala opet nisam. Dotad većina već je. Ja ne.

Oko 11h sletili smo našim busom zeljene barve u Rim. Drajvali se okol naokol, a onda smo se istrpali i iz relativno klimatiziranog prometala izašli u samo središte pakla, 9. krug jebomepas. Vrućina kaka je bila keanu rivzu u njegvim gaćicama u filmu Vrućina, The Heat, jel.

Tu smo jebeno proveli jebenih 8,5 sati jer ko što rekoh bus mora otpočinut siestu. Sve smo vidli, posjetili, poslikali, švercali se u javnom prijevozu, izgubili se, posvađali se, izmirili i sve ostalo. Talijani kurca ne znaju di im koji bus vozi, pa čak ni njihovi drajveri. Fantastik. A da ne pričam da ne znaju kurca ni engleskog. Bož sačuvaj nekog drugog jezika im stranog. Znaju vatikanski. Ja sam htjela pomoć sa svojim znanjem talijanskog, al su me odgovorili. Ne znam zašto. Srećom pa smo imali sa sobom jednu uspješnu studenticu talijanistike koja im jebala majku na njihovom materinjem.

Ja kupila prekrasnu, naglašavam prekrasnu pikčresknu maramu jerbo sam bila nedolično obučena i nisam mogla uć u crkvu sv.Petra. Bodigard je zaključio da je majica iz top shopa bez rukava odviše kurvinjska i da ja takova nemerem noter. Ne, ne i ne. Moj seksipil je prštao iz svake pore mog jebozovnog tijela i kao takva sam bila nemoralna i nepogodna za ulazak. Bojali su se da se pločice na podu ne počnu dizat. Reko ha šta ću. Jebiga. Taku me mater napravla. Onda se neko sjetio donijet mi majicu curke koja je već ušla i prošverat me, al smo ubrzo bili otkriveni i ja opet šuz u guz završila napolju. Nakon toga sam jedno vrijeme čamila na vratima, a onda zaključila da je onaj šta je nudio marame na ulazu jedan jako dobar ekonomist koji je prepoznao potražnju, kupio u gradu marame za 2 evra i prodavao ih na ulazu u crkvu po 5 evra. Bjesomučno sam ga tražila pogledom i on me u onoj gužvi tako razgolićenu uočio i prepoznao moj očajnički pogled i vapaj na usnama te došao do mene. Jebo sliku svoju, reko nemam mi druge, daj to vamo, krvi ti se napijem. Nakon šta sam se zaogrnula svoja seksi ramena i bodigardu uputila jedan evil evotigana pogled, pobjedonosno sam ušla. Vodička (koju smo platili 150 evra baj d vej. Baba smotana ko sajla.) je već 90% izverglala, tag da sam ja došla na kraj. Al neka, bar sam ušla.

Neki su dobili poriv popet se na glavni oltar gdje jedino papa drži misu i slikat se tamo, al zaključili su da bi globa možda mogla bit jebačka, pa su odustali.

Nakon šta smo se dobro nahodali, iznojili, popili kavu od 4,20 evra, frendica i ja u istom tom kafiću u veceju metar sa metar obavile osnovnu higijenu koja je uključivala pranje zubi, nogu i ostalih ekstremiteta u lavabou, zaputili se mi prema busu i oko pol 8 krenuli na nastavak rouda tu hel.

Umorni ko psi, konji i ostale umorne životinje, živčani i nervozni, znojni, keljavi i smrdljivi sjeli smo u naš zeleni bus i siktali do prve benzinske. Tamo smo se otuširali, presvukli, najeli i opet ko bebice zadovoljno gugutali.

Opet noć. Opet ista spika. Ovaj put nisam bila na podu jer je vonj bio malo jači i pod je još više dero vrućinu. Sad sam se valjala, raskrečivala i vješala po svom SamoPrijatelju. O njemu će još bit govora, sam polako.

Na trajekt smo stigli drugi dan oko 10h. Vozili se nekih dvajs minuta i za to pljunuli 160 evra. A tada smo stigli u geto. Jedan veliki geto.

Mislite da smo ZAISTA stigli? O ne, ne, samo kažem da smo na ĆIĆILIJU stigli. No ne i na naše odredište. Pred nama je bilo još 5h vožnje do Marsale, gradića na istoku gorenavedene. A upravo na tom potezu dogodio se i debakl. OOO da. Hoćete pogađat? Ajd, tri puta. Ne znate? E pa POKVARILA NAM SE KLIMA! A jedan od nas je dobio i proljev. Prekrašno. Stali smo mu nekoliko puta, pa se onda i meni i još nekima pripišalo, pa smo se olakšali usred ničega iza jedinog drveta čekajuć da me neki kitas ćopi za ritku. Dobro da je pravi kitas, ne bi se žalila, al ništa nije upućivalo da bi iza drveta se mogo nać kakav dobar sa dobrim namjerama.

Već smo bili ludi od svega, počelo nam se priviđat, počeli smo buncat, fataimujomorgana ovo ono.. Već smo i pjesme počeli slagat.. Preveli smo maslina je neobrana na talijanski. L'oliva non e cogliata (koljata), nima koga da je kolje.. I u tom bunilu netko je od naprijed uzviknuo STIGLI SMO!!! Sereš?! Ne!

I zaista usred ničega, pred nama je izniknulo brethtejking, basnoslovno, epohalno i nadasve kolosalno zdanje. Isssssu miki!

Kat!! Rez! Klap!

Dame i gospodo, kraj prvog dela.


U sledećem nastavku koji će biti brzo ubrzo pogledajte epizodu djevabajna u raljama života. Bit će i pičkerza, o da!
Zato ostanite s nama i nakon reklama!