Pregled posta

Obećani post o SamoPrijatelju koji je doživio tragikomičnu sudbinu. Post, ne SamoPrijatelj.

O jebemti i život i sudbinu i njeno izazivanje, i vraga i njegovo izazivanje!


Šta je bilo, đe je zapelo? Ehh..da, hm, fani, sort of.

Vi koji ste tu od mojih vrlih početaka i koji vjerno pratite kako se Ovaj Gore sprda sa mnom i s mojim životom, sigurno se sjećate mog Prekida Programa. Kad naučim stavit link, staviću. Uglavnom prvi koitus i postkoitalno nejavljanje; za detalje poglečte u arkivu.

Znači riganje vatre, sijevanje iz očiju, frktanje gubicom, nakostriješena dlaka, slina koja se slijeva niz naoštrene očnjake, tanki šiljati jezik koji siktavo paluca..sve to oltugedr zajedno cuzamn, pa još potencirano na n-tu. Eto šta jedan primjerak muškog roda radi jednoj zdravoj, relativno bistroj, al nadasve bajnoj djevi. Cjepivo protiv tog bjesnila bilo je u vidu ovog bloga, blažene analize (koliko mrzim tu tetu Analizu, toliko ju i volim), par cigareta, dva-tri pelina i spoznaje nad spoznajama da je tak trebalo bit.

Nakon toga, par dana after, Ovaj Gore je baš bio zagrijan za partiju ping ponga i baš mu se zgodnim učinilo opandrčit svojim reketom vo ritku mene i vrlog gospodina jedno prema drugom. Na tom randevuu dogodilo se ono o čem sam pričala u prošlom postu..promjena parametara, teorija pala u vodu, trend ponašanja qurca mi nije vrijedio. Izgladili dotični gospodin i ja stvari, potpisali dejtonski sporazum i zaključili da ćmo „vidit“. Umjesto rukovanja, sporazum smo zapečatili kisom. Lepim kisom. Ok, rekoh, vidićemo.

Zatim je uslijedio period malo se javi, malo ne, malo mi se učini da sam mu draga, malo je patološki idiot, malo me raznježi, malo izazove u meni „ma šta si on misli ko je“ sindrom.. Uglavnom šuć muć pa prolij. Na kraju mi kaže ono što svaka djevojka voli čut i o čem od malena sanja – „ti si fantastična osoba, ali ja nisam zaljubljen u tebe“. No pa krasno. Nisam ni ja u tebe hani, al sam open minded, al dobro, nek ti bude. Onda smo frendovi. Let it be. Frendovska zajebancija se nastavila da bi sve kuluminiralo na već opisanoj turneji na Siciliji gdje ga djelomično upoznaste pod nadimkom SamoPrijatelj.

E pa taj moj dragi SamoPrijatelj tamo je pobio svaku moju izjavu koju sam širila poput brkate feministkinje kako su muškarci govna. Jest da je prvog dana u kontekstu razgovora „o nama“ nanovo, ponovno i iznova izjavio še enkrat kak „u mene nije zaljubljen“. Jedino šta ga je tad izvulo da ne ostane bez obiju glava ili barem doživotno osakaćen, je izjava da sam posebna(!) i tako svašta nešta, kad sam ja u svojoj pametnoj glavici zaključila ou what the hell djevo, uživaj sad tu, nije ni vrijeme ni mjesto za sekiranje, uljepšaj si ovih par dana, a kad se vratimo, bit će po starom.

Tako i bijaše. To je bila dobra odluka. Odluka koja mi je donijela nekog ko će pazit na tebe, nosit vrećice iz dućana, nosit kofere..sad ispada da sam htjela tegljača, al čekaj ima još.. Nekog ko neće štedit ćube kad ti se ljubi. A on se fakat lepo ljubi. Ko će rađe s tobom spavat u krevetu za jednog bez obzira šta mu ne bih zamjerila ako bi se čovjek htio pošteno naspavat u svom krevetu jer znam bit poprilično nezgodan suspavač – bacam se, škripim zubima, pričam u snu, zabijam noge u bubrege suspavača, odvlačim pokrivač, ajd bar ne piškim u krevet, to bi stvarno bilo previše. Nekog ko će ti reć da imaš nježnu kožu (a kad bi znao da ja mrzim pikice po njoj i ne smatram ju uopće lijepom, postao bi svjestan kolko mi je to bilo milo za čut..). Ko će ti reć da bi bio ljubomoran kad bi sad bila s nekim drugim (a još kad bi znao da sam ja bila i više nego spremna počupat onoj maloj kuji kosu i natjerat ju da ju pojede. Ona će tebe tražit da joj daš dim cigarete „da ga samo malo osjeti“! Mrš pizda ti materina!) Ko će mislit isto kao i ti kad počnu jurcanja i ko će reć ajmo mi na kavu. Nekog ko će s tobom plesat u bazenu. Uz kog ćeš osjetit da nas sad napadnu teroristi, bilo bi ok jer bi on bio tamo. Reći ti da si lijepa, a ti naflajdrana u jebenoj narodnoj nošnji, k tome i nervozna jer kasniš. I naravno, ko će bit madrac, jastuk, neumorno češkalo i vicomat sve u jednom dok se vozite 38 jebenih sati u busu.

Treba dobit ideju da bi u tunelima trebalo naslikat sličice na zidove da gledaš fino film dok voziš krozanj. I to porno film bi bilo zgodno. Jedno bi vozač mogo najebat. I treba dobit ideju kako izdržat Zlatne dukate u busu..i ko će sad našeg vranca šorom jahati..kad se ćaća drogira.. i te se noći nikom od nas nije spavalo..svi na partyju navukli se speedera.. Boleština. Al bar ti nije dosadno.

A ti? Ti imaš nekog za kog ćeš brinut da ne dehidrisuje na tim jebačkim vrućinama dok razgledavate Rim, Palermo i sl, nekog kom ćeš ispeglat šulju za nastup (i naživcirat se jerbo je pelga u kurcu), kog ćeš smirivat kad popizdi, nać mu jastuk kad mu padne u busu iza sjedala, brinut se da ne izgori i pizdit na njega jer se ne maže, radit sendviče i nutkat ga istima jer su mu sjebani senzori za glad, prestrašit se kad mu pozli poslije nastupa, napizdit ga nekim izjavama, ali i izgladit stvar za 2 min. I tak. Jebote ovo zvuči ko da sam mu bila mama! Da maknem taj dojam moram onda napomenut eto i da imaš nekog ko ti golica ego jer ga možeš napalit u sobi, u bazenu, u busu, na plaži..a s druge strane, nekog uz koga možeš svršit da kasnije vidiš zvukove, a čuješ boje.

Uglavnom. Po povratku u grubu nam stvarnost i zbilju, bez obzira na sve ove lipe stvari, ja sam bila na čistu sama sa sobom i sa SamoPrijateljem. Bila sam spremna okrenut i zalizat list te sicilijanske štorije. Bila je stvorena da bude konzumirana poput otvorenog svježeg mlijeka. Par dana. Je, je, spremna ja, da Ovaj Gore opet nije dobio poriv da se malo nasprda i našali sa malom djevombajnom i opet poremeti njenu teoriju i namjeravani trend ponašanja. SamoPrijatelj je istog dana povratka zaključio i poslao sporočilo kako bi mu turneja bila bez veze da mene nije bilo i da zato odgodim sve svoje planove za vikend jer me vodi na more. Zgodno. Provedimo vikend zajedno..ko u Azrinoj pjesmi.. Na moru, u praznom stanu njegve tete.

TO je meni dalo krila i ja sam pomislila kako bih mu zaista mogla postati draga. Malo više. Khm, da. No sudbina je na to spala da odluči pismo glava.. O tom vikendu bi se dalo svašta nešta napisat. Od njegovog usranog držanja cijelim putem, tamo, ni b od baljikanja sve do prve žene ivičine po imenu marica. Od planova da vidimo i buje, i poreč, i grožnjan, i motovun od kojih ne bijaše ništa jerbo iz stana nijesmo izlazili. Samo smo pušili, prežderavali se i sexali.

Jedini problem: premalo nježnosti, ljubavi nula bodova, nula bodova dragosti, ništa razgovora (npr. O NAMA), vej tu mač razgovora o njegovim bivšim djevama. Sve ga je asociralo na njih. Pranje suđa, sex, smijalica nakon žiže..I kako je on s njom ovo, i kako je on s njom ono. Mislim si NE ZANIMA ME! Malo mi je falilo da ga ne kastriram. Al ja to ne bi znala stručno, pa bi krvario, pa završio u bolnici pa ko bi me onda doma dovezao.. Pizdarija. I tako.. avione slomićuti krila.. I meni su bila.

U svakom slučaju, rekla sam sama sebi ko ga jebe, kae tue. Doći ćeš doma i vratit se u svoju staru kolotečinu kozmo i džirlo devojke, a on nek odjebe u skokovima. Tak se sa mnom neće ponašat. Ja zaslužujem više. Mor. Mač mor.

Po povratku tako i bijaše. Ajde bar se tu i tamo znao javit. Ipak nije toliko govno od čovjeka.

Prošli četvrtak. Uslijedila je kava. Prijateljska. Prošli petak. Poziv za gledanje filmova. Prijateljski. Ja došla, donijela palačinke, razgovor ugodni, film, a onda su uslijedili pokreti. Ne baš nužno prijateljski. Ispizdila. Reko, ajmo mi pokerašu moj, karte na sto. Izbljuvala ja svu svoju silnu teoriju, sve misli koje imam, popljuvala ga, zaključila da on još trza na tu svoju bivšu i ne da si da mu se itko drugi svidi i još sto i jedan zaključak. Neke je potvrdio, za neke je reko da su glupi. A kad je reko da mi je napomenuo nek se ne zaljubim u njega, malo mi je falilo da ga ne pošaljem u kurac. Il u pizdu materinu. Može birat. Ma šta može birat, ne može, šaljem ga i sim i tam! Ko da bi se i mogla zaljubit u takvog šupka! Pa nisam mazohist!

A onda je moja pametna glavica opet zaključila da nema smisla sekirat se. Tak valjda treba bit. Jel ima smisla živcirat se za neš šta ne možeš promijenit? Nema. Jel ima smisla bacat sjenu na sve lijepo šta je bilo? Nema.

A i di ćeš nas kao para. Pa on ne zna niš o metraži drva. Voli šoping više od mene. Ima hrpu znamenki i bradavičkica po sebi, a rekla meni moja baka da to nije dobar znak, vradžbine i to.

Smirila se ja. A onda je uslijedila dobra stara Zajebancija i potvrda činjenice kolko me taj čovjek može dobro nasmijat. I kako je dobra stara Žuži (moj guru) rekla da put do muškog srce vodi kroz želudac (zato sam ja i spekla palačinke), ja pak kažem da put do ženskog srca (i ne samo srca) vodi kroz seansu smijeha. Najveći uspjeh je to da smo se počeli sprdat na svoj račun. Mic po mic stigli mi do prc po prc. Prijateljskog. And again. And again. And again. Doma sam došla u 6 ujutro. Krepana. Prazne glave, bez tereta, đast fajn.

Prepone su me otkidale cijeli dan, a drugi dan i svi ostali mišići. Rješenje je bilo il andol, il klin se klinom.. Popila sam andol jerbo klina nisam imala.

Zaključak dana je bio – neka. Tak je trebalo bit.

I? Zašto ono jebem ti život i sve na početku, pitate se?

E pa zato šta je danas došla poruka: Stara kaj ima? Moram ti vratit tuperwear:) Palačinke su bile mrak. Tak ih samo može ispeć djeva bajna:))

ISUSE!!!! JEBOTE!!!! Bijaše moja prva reakcija. Tak mi i treba kad sam se išla izlajat da pišem blog. Joj sad kad pročita stare postove pa mi zamjeri. Ha ko ga jebe, to sam ja. Kaj je koji kitas išo tražit taj blog, jebem ga radoznalog! Kak je našao? Utipkao je u guglonju sicilija+blog. Mudro, nema šta. Pa si mislim sad neću moć napisat ništ o njemu kao SamoPrijatelju! A moram reć šta se dogodilo. Ma kaj ne bi mogla napisat! Stoijedna misao mi je palila sijeno u glavi..

Uglavnom. Vjerojatno će i ovo pročitat.. ak se naljuti, šta ću mu ja, ak se nasmije, bit će mi drago. Napisat sam morala. Jel da da sam opet pametno zaključila? Ah, znam!

Pozdrav njemu (i hrvatskim braniteljima) , ma gdje god bio!

I da, dragi, piše se tupperware..

Ko je pročito do kraja ovu trakavicu, častim kavom/konjakom/pivom. Može i sve zajedno, al ne preporučam. Pozdrav!


Post je objavljen 22.08.2006. u 19:53 sati.