Znate kaj? Ja mislim da imam uroke. Najozbiljnije. Bez zajebancije. S punom i opravdanom sumnjom sumnjičavo sumnjam. I to od malih nogu. Točno znam i kad je to moglo bit bačeno na mene jadnu.
Daklem. Imala sam oko 5-6 godina, starci su radili, a mene je čuvala moj baka Rozalija ili kraće Roza (za mene – moj babac Pink). Po njoj sam ja bila tolko nepodnošljiva da nikad niš nije uspjevala i stizala napravit. Bez obzira kaj sam se ja negdje u ćošku igrala, šivala gđici. Barbiki oblekicu, kuhala ručak od pijeska i isprošenog jajeta, pjevala iz sveg glasa po dvorištu u piđami i bavila se sličnim aktivnostima. I uvijek sam bila najgora u vrijeme neke serije kad me je jednostavno morala zatvorit u kuću i držat pod kontrolom, jednim okom pazit na me, a drugim pratit sudbinu Eden, Cruza, Cecea, Gine i Masona u Santa Barbari ili Alexis, Sammy&co. u Dinastiji.
Tako je jedno prijepodne usred nečega na televiziji i pored mene nemoguće, na vrata pozvonila neka ciganka. Prodavala je zavjese. Pink ju je pustila noter jer ko zna kaj ti more ova napravit ak joj se zameriš, bacit evil eye na kuću i okućnicu, opsovat nam sve po spisku, pljunut na živinu, triput se okrenut oko svoje osi na izlasku, a onda ti nema spasa, nema više sunca, nema više meseca, ničeg više nema joooj.
Tak je ona ušla sa tim svojim huge zavežljajem punim svakojakih firongi oliti zavjesa. Extra kvoliti. Made in China-Turska-Kakanj. Počela ih razvlačit, pokazivat, metat na prozore da vidimo kak su lepe i kako su naši prozori vapili za tim zavjesama, a ove koje mi imamo su goli kitas.
U međuvremenu Pink joj skuvala kafu, napravila gemišt, ponudila i višnjevaču (a meni se steglo oko srca, NEEE BAKO, NE VIŠNJEVAČU AKO BOGA ZNAŠ!, sijalo mi iz očiju) Al ova to nije htjela. Fala Bogu i Majkici Božjoj.
I udri Esma (ilkakoveć) ko mujo u tarabe, će vidiš, će lepe, će kupiš, samo za tebe evo daje popust, zna ona da ti imaš ukusa, a ko ima ukusa ne može da ne otkine na vake zavjese. A moja Pink neumoljiva i nepopustljiva. Zavjese ne trebamo i točka. A nisu joj baš ni po volji ove fele. Pa daj, i ne, pa ajde, ma ni čut, jok, neće i neće. I dobro, odusta Esma, vidi da sa vrajžom babom ima posla. A onda joj je u oko upala mala curičkica, sfrkana na kauču, raščupane kose i širom otvorenih očiju. I tad je krenulo. Joooo što lepo deteee, alaaa, a kako se zove, joooo što lepo imee, alaaa, a pametnaaa... Pa vako, pa nako, pilji ona u mene i moju lepotu, ne može mi se nadivit, pa da bidnem zdrava, pa da bidnem sretna, će ovo, će ono... A ja niš, šta ću, nabacila blagoteleći pogled, smeškam se jerbo sam pristojna i lepo vaspitovana i odgovaram na pitanja jer sam dovoljno velika da mogu i sama.
I ošla konačno gošća, praznih džepova, sa svojim povećim pinklecom, a Pink i ja ostale same agen. Serija joj je već bila prošla i bila je bijesna ko ris kak ju je ova zaštentala i kaj je sve mogla napravit za to vrijeme. A onda se meni neš pogoršalo, ufatila me slabina, crno pred jočima, ovo ono.
Ajme meni!!! OOOO kurbača stara, vrakjojmater, pa ona je tebe zacoprala!!! 
Znala sam! Niš se ti ne brini milkica moja, sad će tebe tvoja Pink sredit, se bu vredu!
I zakuhala Rozalija lončić vode, izvadila iz peći malo žeravice/žerafke i bacila u tu vruću vodu/krop. Neš je promrljala, prekrižila to čudo i naredila – skini hlače, podfrkni rukave i lezi. Poslušala ja nju, ostala tako u crvenim štramplicama i legla (malo mi je bilo bolje, al me bilo strah reć). Polijevala me po rukami i nogami i škropila s tom vodom, opet neš mrmljala i na kraju sam morala malo te vode i otpit. To mi je već teže palo, jer je u vodi bilo ugljena i sranja, al nisam se usudila proturiječit, jer Pink zna kaj dela.
I meni je mam bilo bolše. Pogotovo nakon ručka... 
Usput budi rečeno, tu epizodu smo prešutile mojim roditeljima. Čak se taj dan nije ni žalila da sam bila zločesta.
Ne bi se ja tog ni sjetila da je puno godina kasnije sve išlo po špagi. Ali nije. Zaredali mi se neki pehovi, dečka nemrem najti (svi vele da sam izbirljiva, a nisam stvarno, stvarno nisam), imam ravna stopala, sad sam dobila i kurje oko, rastu mi dlake po prstima, celulita se nemrem riješit, ujutro imam zadah iz usti. Još sam fali da dobijem hemeroide i da mi uraste nokat u meso. Onda mislim stvarno! Fala Bogu pišem desnom rukom. Da sam ljevak, to bi onda bio definitvan znak!
IPAK mislim da bi trebala potražit stručnu pomoć za uklanjanje uroka. Možda nisam dost one vode popila, možda sam trebala i ugljen pocuclat, možda je Pink zaboravila neš reć u onom verglanju, možda sam trebala skinut i one crvene štrample. Ne znam.
Moram se raspitat. S tim se ipak nije za zajebavat. Ne, ne..