na dan koji zovete Valentinovo
Najvjerojatnije neću imati vremena da pišem u utorak pa ovaj post ide malo prerano.
Već pogađate da je rječ o Valentinovu, ali ne ovom, nego prošlom. Sve šta sam želio je taj dan je poslati pjesmu jednoj prijateljici, Ivani Radić ali par dana prije Valentinova sam opet završio u bolnici. Sve što sam ujutro očekivao od tog dana je njena poruka koja glasi da nije dobila pjesmu. Ali nije bilo poruke a u zamjenu sam dobio splet okolnosti koje sumi promjenile/obelježile život. Taj dan ujutro otišo sam u sobu kod jedne djevojke da joj se izvinem što sam joj upo u WC Zvala se Ivana Nagy. Nakon nekoliko sati bili smo zajedno. «Upoznali smo se na valentinovo, kako romantično» rekla je. Pa možda je i bilo ako zanemarimo činjenicu da smo bili u bolnici. Ubrzo sumi rekli da me puštaju iz bolnice. To je bio moj zadnji dan na pedijatriji. Ja sam bio jedan od rjetkih kojemu se tamo sviđalo. Još i sad se čujem s njom ali mi razni spletovi okolnosti ne dozvoljavaju da budem s njom ponovo, ali to je nebitno za ovaj post.
Taj dan se još dosta meni bitnih stvari dogodilo. Taj dan je, ako sam dobro posložio događaje, Ivana Prko odlučila da će da me upozna. Kroz nekoliko dana joj je i uspjelo. Svaka joj čast. Jedna je od rjetkih osoba koja je od mog života uspjela da napravi pakao i da me tako lako izvesla. Još i danas ne znam šta se sve tačno dogodilo. A svi su bili na mojoj strani, samo ja to nisam vidio. Još jednom svaka čast Ivana pokazala si mi da i ja imam slabih tačaka.
Ali ipak taj dan sam upoznao Jelenu Vulić, Sandru, Dragana Brkića, Dejana, Deanu i Dijanu. Hvala vam na svemu. A i vama koji ste došli kasnije i ovdje niste spomenuti
|