Lovci na jad

petak , 22.09.2017.

Ispred malene seoske trgovine, na žutim gajbama sjedila su dva znanca. Kao i svaki dan, nakon posla, došli bi popiti po pivo. Dan je izmicao kraju, no njima se nije žurilo kućama. Razgovarali su o teškim temama.
-Znaš, moja žena bu' nakon 15 godina dobila otkaz u Konzumu-
-Jebomupasmaterlopovsku. Tog Todorića treba u zatvor i da vrati pare-
-Ma kakav zatvor, treba ih sve pocmekat, k'o štakore-
Zazvonio je mobitel. Jura je masnom rukom punom žuljeva i ragada posegnuo u džep prljavog radnog kombinezona. Pogledao je u displej i zakolutao očima. Telefon je vratio odakle ga je i uzeo, oglušujući se na njegovo zvrndanje.
-Sad me zove svake pol vure. Ide mi na kurac. Samo kuka i prigovara-
Otpio je zadnji gutljaj iz flaše i ustao.
-Miro, idem po još je'nu. Oš i tebi da donesem?-
-Ma neću. Nisam ništa jeo danas. Idem doma. Ova moja je isto luda a i djeca su me željna-
Čim je stao na utrnule noge, zavrtjelo mu se u glavi.
-Jebote, baš sam za niš'. Aj' bok-
Krenuo je šepajući put auta i mahnuvši rukom odvezao se kući.
Jura se iz trgovine vratio na svoju gajbu i sjeo. Sam. Pogledao je novu, orošenu i punu bocu te prošaputao: -Kak' je ova piva dobra! Da je barem život takav-
Naslonio je glavu na flašu koju je ispred sebe držao sa obje ruke. Začuo je lavež pasa i zvuk svog mobitela, opet. Opsovao je i naiskap popio svoju večeru.

Foto izvor:Huffpost