Odjednom sam

utorak , 08.08.2017.

Veselo društvo, k'o kakvi svati
Na moj se račun časti.
Sve im se niz bradu slijeva,
Iz očiju im nezasitnost sjaji.
Kad na stolu nestade
Hrane i pića,
Uz psovke i pogrde
Konobara jedan dozivlje
A svi se za stolom tom nitkovu prikloniše.
-Ovamo, dečko, radiš li išta?
Donesi još svega!
Brzo! Odmah! Što blejiš u mene??
-Ali gospodine, hrane u kuhinji
Jednostavno više nema!
Začu se bahatost u svoj veličini: -Kako nema?
Ta znaš li tko sam ja?
Jednim pozivom ti otkaz mogu dati.
Goni se, ajde, donesi što treba!

Vidio sam. Tome svjedočio.
Sve što sam dao, nije dostajalo.
U meni se digoše i gnijev i bijes
I sila sve pravde iz mene se vine:
-Gubite se napolje, svi do jednog:
Nezahvalne svinje!
Uz čuđenje i žamor
Ispraznila se svečana sala.
Ostah u njoj sam, ali od tada se mirom
Ispunio duh moj.