|
Po cijele dane bih mogla samo tu pjesmu vrtiti, kao i film.
Presavršen je, u ova 4 dana sam ga pogledala 3 puta.
Nikada mi nebi dosadio  .
A inače, naslov nije onako kako se ja osjećam, jer ja nisam stvarno sretno dijete.
Postoje ljudi koji ne znaju šta bi sa sobom.
Koji trebaju nečiju ljubav.
Koji trebaju razgovore.
Koji trebaju prostora.
Koji trebaju malo vremena.
Koji trebaju one PRAVE prijatelje uz sebe!
Možda sam ja jedna od tih ljudi, ali sigurno nemam sve to, što bih vjerovatno mogla imati da nemam problema ovoliko, koliko imam.
Baš sam razmišljala neki dan, kako bi mi bilo lakše i za druge ljude bolje da imam manje problema.
Bila bi više društvenija i veselija.
Ali jebiga, ja to ništa nemogu promijeniti jer sam ja samo još jedna obična 15-ogodišnjakinja koja ovako čudno razmišlja.
Današnji dan je relativno dobro prošao.
Ili mi se to samo čini.
Ne znam, sli sve u svemu jedva čekam da vidim Margaritu ;).
Napričati ćemo se, weee. Can't wait  . Moram ti reći sve kaj je bilo u ovih tjedan dana, bit će mi lakše.
To sam napravila i danas kod psihologinje.
Rekla mi je da je situacion ozbiljna i da opet dođem..
Čini se da stvarno onda je. Pomogla mi je.
Kad god mi bude teško rekla je da se sjetim dana i sata kada smo ja i ona pričale.
Ma ne znam kaj bi više rekla, zbilja je oke feeling.
Imala bih jedno pitanjce, ali znam da nećete odgovoriti na to.
Tako da ću zaobići možda to pitanje.
Ja sama po sebi zaključujem da sam se ja promijenila.
U školi, ocjene, katastrofa jer sam normalno doma sva živćana i non stop na msnu.
Vani, povučenija više.
U mozgu, DRUGAČIJA.
Ne razmišljam kao i prije, ali ne znam stvarno zašto je to tako.
Znam, razvijamo se, razmišljamo drugačije, ali mislim da to nije to.
Nešto drugo utječe na mene, nešto druga upravlja mnome, a stvar je u tome da ne znam tko/što?
God dammit  !
Osjećam stvarno kao da nitko neće razumjeti moje emocije i moja razmišljanja.
Da je to sve komplicirano.
Da nitko ne želi pričati samnom o tome.
I ja ću se onda osjećati kao da sam sama na svijetu nakon ovoga.
Znam, to je rutina već.
Za vikend već imam nekakve planove (-.-).. ako se to uopće može takvo nazvati.
U petak mislim da idemo svi do Oliver Twist Pab-a na kavu.
Ana rekoše da je dobar kafić. Dobra muzika, što je glavno  . Jer ja tamo nisam nikag bila, prolazila jesam, ali bila ne.
Subotu, koliko mi se čini da su dečki nekaj govorili za roštilj, zakon :D. Pa pošto nismo dugo, baš bi mogli opet napraviti i zabaviti se kao i svaki put do sada.
Onda kasnije navečer kao i obično idem van, mislim idem se i vidjet s Rebeccom, osim ako nešto ne iskrsne do tada, a nadam se da neće, blah.
Nedjelja, dan za "učenje", valjda bum išla van. Sve ovisi kak budem bila raspoložena :).
Nika brzo ozdravi, Tiky isto, Ida nadam da se USKORO čujemo (velika  , tj. ogromna).
Ostalima pozdrav.
|
