Tata, gori polako...
|
I tako... Službeno mi je i srce prepuklo. U petak sam se naglo morao oprostiti od Foxa. Nestao je kako se i pojavio... nenadano i tajanstveno. Oplakivao sam ga u subotu, ali najviše jučer navečer, kad sam legnuo u topli krevetac i odlučio odgledati nešto televizijskog programa. Inače bi samo upalio svoj Fox i našao na njemu sve što me zanimalo, a ovako... lutao sam bespućima TV kanala i ne nađoh ništa. No... život ide dalje, naučit ću se živjet bez Foxa. Vikend je inače bio solidan. Petak je proveden u ruštvu dobrih ljudi. Popilo se, pojelo se, šetalo se gradom, zalazilo u kojekakva mjesta. Subota je isto bila dobra. Bilo se kod drugarice Pet, koja je bila dovoljno ljubazna da nas ugosti i da nam čak i skuha nešto! Miso juha je dobra juha, a da večer bude sva u japanskom štihu, pobrinuo se Slovenac koji je otkupio prava na prikazivanje filma Carstvo osjetila. Navodno kultni film iz 76. u kojem ne nedostaje spolnih organa, seksa, pa i krvnog delikta. Od sada me slobodno možete zvati Kichisan. Nadam se samo da neću svršit ko Kichisan. Mrtav i bez kurca. Danas sam skroman i kratak. Danas je takav dan valjda. Sunac je napokon pokazao svoj zub na oduševljenje svih prisutnih. Kapa mi više ne treba dok bicikliram do posla. Promjenio sam i jaknu. Kada skinem blatobran sa bicikla, sve će biti jasno. Ali ne vjerujem ja ničemu. Još stigne napadat par centimetara u sljedećih para dana. Rurekbarkx!!!!!11 |
