|
To moje drugo Ja
Zar je oduvijek postojalo
Tko se to u meni skriva
i nečujno odnosi osmijeh s lica.
Možda nisam upoznala sebe
ili sam oduvijek znala tko sam
a tko nisam
I zašto nisam to što jesam
To moje drugo Ja
Potajno ispija zadnju kap
slatkaste krvi tugom nahranjene
Osmijeh prikriven, pogled spušten
pred ljudima znanim i onim neznanim.
Poželim otrgnuti masku s lica
i pokazati sebe razgolićeno onima
koji hranu traže na krivim mjestima
To moje druga Ja
Nije ono krivo što usadilo se
ispod kože neprozirne, otvrdnute.
Izmučena vremenom nemilim i krutim
tuga neće dozvoliti izlazak sunca
iza noći tamnih neprospavanih.
Bol će sjenu bacati u bespuće tiho
dok lagano niz vene teče ispijeno
nikada dovoljno dorečeno
To moje drugo Ja
|
