Nobody puts Baby in the corner...
Žldkjtritrzg kčetkjčćaoetćčlpšf............Dosta dubokoumnih tema, idu mi na dotični reproduktivni organ..... već van dosta nisan pisala what's going with me, al ono, zapravo. A u biti se ne događa ništa. Lito ide, skoro je 6. misec već gotov. Kad se okrenen, shit, sve otišlo u vitar. Ma nek je, vrime i triba da ide, šta da stoji na mistu....
Lito me malo podsjeća na prošlo, dane provodin u Medenoj. Svaki dan plivanje do bile u nadi da ćemo stuč par kili viška a u biti samo crknemo ka pasi i onda se uvatimo za one bove...
.. Ma.... Prvih par dana nan je bija jedan cute German guy, al ćini se da je isparija ka i Hrvatska reprezentacija. To se oni biće po dogovoru, pa su se sad morali vratit doma..... Koga ćemo sad ić škicat u kafić u kojem su non-stop visili?? eh.......
More baš nice, lipo razladi čovika jer ovo nisu normalne temperature, danas san negdi vidila da su najviše otkad je sam Isus oda po Zemlji, pa vi sad calculate..... bolest.....
Md..... da vidin šta ima od novosti. E da.....ugl, jedan lik koji se meni prije jedno 10-ak miseci sviđa, ajmo to tako nazvat, sad se zanima za mene, pa mi non-stop tlači priju da di san, kad ću doć, ble, ble, ble.... I sta mi slat neke poruke, a boringgg......
....... Gdje mi je pamet bila, još se i danas pitam to piva Danijela, a bogami ću i ja.... Danas ne satra nekon glupon porukon iz 61. koja je još samo njmeu baza i ja mu rekla da je znan. a on da ko mi je to posla prije njega, neke sheme, aj ga samo gledan, sine, chill out......
To van se meni uvik desi, uvik se oni site u neku uru, ajme, pa vidi stvarno, ona mala ne boluje od kuge.... Eeeee, a di je tek njima pamet bila... No, it's too late now....
Tipični Okručanin. 
Ajme, iman još tjedan dana svaki dan se kupat i guštat, a onda misec dana litnje prakse.... A ubij me, tugo..... Me neka, ionako mi malo ka fale moje radnice u salonu. Još nan se dvi udaju brzo, pa cilo vrime pričaju o vinčanjima, a ja san u to uživljena otkad znan za sebe.
Još se sićan kad san imala 5 godina kako san ja čuvala lovu za vjenčanicu...
mlada i luda.... e da mi je sad ona lova. Jebeš vinčanicu! md.....
a da vidite nekidan upada u Medenoj. Odamo ja i prija po šetnici kad upadne meni neki lik, a brat bratu, od nekih 25 godina, tu negdi, i pita me da oću mu bit cura. Nisan se ni snašla, samo san zavarila. a legende....
al nije to ništa, već san na ti sa nekin likon šta prodaje voće, bila san dobila ponudu da oću s nekin likon do Zg.... Ugl, psihopata na sve strane. 
Da, dobra stara Medena.... ma ko će ono platit......
Ovo pišen, a još uvik nisan smislila neki bistar naslov.... Bistra- izvorska voda.....
Danas san se čula sa Tonon iz razreda i we have a deal, ćin prođe popravni (jadno moje..
..) dolazi kod mene prispavat... a da vi nju vidite!! Došli meni starci na informacije i čekaju kraj zbornice a ja stojin kraj njih, kad vidite vi nju silazi niza skale i govori mi mrtva ozbiljna: Ire, šta si sad došla kad te nije bilo prve 3 ure?? a svi blokali.... Nema, legenda je.... a i Šime se pali na nju.....
What should girl još say?? A neman van blage..... Zasad smo van sve solo, cila ekipa, al ni nan loše.... lito je!! a da, Neli opet upa neki lik, a da vidite tog bistrića.... Al, valjda je zgodan, pa mu možemo oprostit par udaraca u glavu previše....
Aaaaa, povečala san van moju sliku sa strane, da možete pogledat moju sablasnost u svoj njenoj veličini....dddd........ Nakon duuuugo vrimena, u posljednje san vrime malo sređivala boxeve, malo prominila neke stvari that changed s vrimenon, pa je tako opis bloga drukčiji, naj pisme, moje ime...... little stuff......
Ma, that would be it from me za večeras..... kissac svima!!!!!
Tu sam da ti nadu vratim, ako padneš da te uhvatim, pratim te......
Ciao, ljudi!!
Evo, prvo da van se zafalin na komentarima, stvarno tnx!!
Šta ja znan, malo me prošlo ono raspoloženje, al jedan dio je još uvik tu. Ako ništa drugo rješila san sama sa sobon ono pitanje jesan li spremna opet se vratit svemu tome, i svatila san da se nikad to zapravo nisan ni tribala pitat jer..... Sve dok ta priča ne dobije kraj, bilo kakav, al kraj kako god mi gledali na njega, ja nisan spremna krenit dalje jer znan da će uvik jedan djelić mog postojanja krivit razum šta san krenila dalje a da nikad nisan znala bi li funkcionirali zajedno onako kako ja to zamišljan u svojin bolesnin razmišljanjima kojima nikad kraja. A taj dio mog postojanja je moje srce, i znan da nikad neću moć priko onog šta mi ono govori. Ono je jedini dijelić mene koji viruje u ljubav, romantiku i sva ona sranja za koja znan da ne postoje ali se nadan.... Jer mi je to jedino preostalo - nadat se...
Naravno, ni sad još uvik ne ovisi sve o meni, mi još uvik imamo prić velik dio pute da bi došli do veze, kakva god ona bila. Jer previše se stvari dogodilo i toliko je pitanja koja vise u zraku a na koja želin dobit odgovor a znan da je pametnije za mene da samo priđen priko njih ko da nikad nisu ni bila tu. Jer kopanja po nekin stvarima koja su još uvik svježa ne bi donila niša dobro.
To je ka žulj. Ako ga diraš i non-stop stavljaš neke gluposti na njega, bit će samo gore. Al ako ga pustiš da sam prođe, pričekaš neko vrime da ta jebena koža opet naraste sve će bit ok, i to još prije.
Bar san si tako postavila stvari u glavi, jer pokušavat nešto drugo... neman više snage za to! Jer u ovih godinu dana, u neku ruku san toliko sazrila u nekin razmišljanjima, a opet nisan ništa pametnija. Jer još san uvik ono dite koje jednog zgubidana gleda ka svetinju, ka nešto najbolje.
I u isti mah, godina dana je ništa, prođe za tren, al se osjećan ko da san starija 10 godina. Jer nisan više ono dite koje zna da će jednog dana sve bit dobro samo od sebe. Sad znan da se za sve moran borit i to krvnički da bi dobila jedan tren sriće. A ovo dite u tilu žene više nema snage. Preostalo mi je samo da molin, a ni za to više nisan onako sposobna ka šta san bila.
I znan da je ovaj post, a ka i svi moji, totalno proturječan, al to su samo mali dijelovi svega šta mi se mota po glavi. A kakvi bi mi postovi i mogli bit kad se svaki dio mog mozga razlikuje po razmišljanjima, i to idu od krajnosti do krajnosti. Sad i ja gubin snage da ih pratin.
Starimo, dušo, dan po dan, i ti i ja...............
Makar grub tvoj dodir bio, još mi godi.....
Hej.....
Ovih san dana, blago rečeno, melankonična. Ni sama ne znan di bi, ni šta bi a kamoli kako bi. U jednom trenu san u 7. nebu a onda tako naglo padnen i to dublje nego šta san ikad bila. I to me živcira, pogotovo razlog takvih mojih stanja.
Najgore je šta znan šta je jedina stvar koja bi me trenutačno učinila sritnon, al ako bi je imala.... Šta kad je izgubin?? Šta onda? A znan da nakon možda tjedan dana sriće, imala bi cili život prid sebon da se oporavin.
Nikad se nisan bojala nepoznatog, i ni dan danas se ne bojin toga. Ali bojin se onoga šta se ponavlja, i to konstantno....
Vratiti se staroj ljubavi isto je kao po ne znam koji put čitati najdražu knjigu - radnja može bit napeta, ali kraj se unaprijed zna...
Jel vi virujete u to? Ja....ne znan...
Kad razmišljan, pa vjerojatno i virujen ali nikad nisan sposobna to i primjenit. Evo, samo kad gledan taj primjer s knjigon. Evo, ja mogu bezbroj puta ptočitat jednu te istu knjigu, šta uvik i radin ako mi se neka knjiga sviđa. Drugi me gledaju kada san poludila zbog toga- svi, od moje sestre pa do najbolje prijateljice. Al ja svaki put nađen nešto novo, šta prije nisan skužila, naučin nešto novo, poistovječujen se sa nekin drugin likon ili se jednostavno pokkušavan opet osječat onako kako si se prvi put osjećala kad san je čitala. I možda to nekom drugom ne bi uspilo, al meni je svaki put kad čitan jednu te istu knjigu, baš ko da je prvi put iman u rukama.
Baš zbog toga se i uvik vračan staroj ljubavi. Kad san prvi put osjećala ovo šta sad osjećan, ta moja "zaljubljenost" (bojin se to nazvat ljubavlju), trajala je 5 godina. Od tih 5 godina, bila san s njin 6 miseci, i neopisiv mi je bija taj osjećaj, kad san nakon 3 godine napokon dobila šta san tila.
Te tri godine, uvik san pokušavala krenit dalje, tila san da mi se svidi neko drugi, samo da njega zaboravin, al mi nikad nije pošlo za rukon. I otprilike godinu dana nakon šta san ga ostavila, opet san tila bit s njin. Iako san znala da ta veza ne bi bila ništa bolja, i da bi samo opet patila, tila san ga opet imat kraj sebe jer san s njin imala trenutaka u kojima san bila najritnija osoba na planeti, a zbog takvih trenutaka se isplatilo ponekad i patit.
Sad opet iman nekog takvog, i ovo već traje malo manje od godinu dana. I ni sama ne znan dal da dan šansu nečemu šta je već unaprid osuđeno da propadne, i to brzo....
I koliko san samo puta obećala i samoj sebi i drugima da ću se maknit od njega, jer postoje toliki bolji od njega, i s kolikima san bila u vezi i ne bi me nikad bili povridili, a ja se vraćan patnji. Makar znan da će se sve završit ka i uvik, i da ću svima dizat živce s mojin depresijama i takvin sranjima...
I makar se toliko bojin opet se vratit tome. Vratti se poznatome....
Ne daj mi da, ne daj mi da da ti još jednom sve oprostim ja
Ej, čovjeci, šta ima?? 
Sad san se sitila baze iz drugog osnovne kad je u kontrolnom bilo da napišemo množinu od riječi čovjek, a 90% razreda napisalo čovjeci.... Ha, ha, ha... ja sam naravno spadala u onu pametnu manjnu... To je vjerojatno bilo prvi i zadnji put u životu...
Eh, škola napokon over!!!!!!!!!!!!!!!!!! Ajme, nemreš bilivit kako je brzo prošlo ovih devet miseci. 
Ono, okreneš se i svatiš da je sve odletilo u vitar. Jer neš ti šta si puno pametniji il bolji, a vrime ide i koliko god bi ga tila vratit- nihc od toga...
Ajme, jučer zadnji dan, jelte, morali ga proslavit. I vidiš mene, monu, Tonu, Miu, Pejkovićku i Petru u Ciare i nakon po ure nan se pridružili Šime i Zavodnik. Ma bilo je prejebeno. Petri smo spasili godinu
pa je svih častila, Bavaria je tekla ko u priči 
, ja i Zavodnik na jebenom automatu, potrošili sve na onu glupu igru.... Šime se totalno uništija jebenin pićen još prije Ciare, sidija je za školjkon uru vrimena. Non-stop smo oblitali oko njega- ja, Petra, mone, pa i moj konobarčić.... Ono, tamo smo
van svi ka kod kuće, eto, baš je takva atmosfera tako da se i konobar baš brinija za Šimu.
Al na kraju je i on živnija nakon par litara vode. Ja i Zavodnik smo se valjali na sve glupe baze, neman pojma šta nan je bilo. Još smo išli nešto u WC nasamo pričat pa smo se tamo sprdavali. I išla ja do konobara opet naručit i dan mu 50 kn. On van dobavlja u pregači lovu da mi vrati ostatak i govori mi ne mogu dobavit sitniš. a ja njemu, cila pukla, jel ti mogu ja dobavit . Pošto je već navika na naše pervezne ponude i baze, govori on meni, aj provaj i smije se. Ma ipak sam glumila/bila pristojna i dopustila mu da sam izvuće lovu... Dobar je on, baš je za sprdanciju i volila bi da i dogodine radi u našu smjenu.
Mi smo van tamo bili od 9 i po pa do 2 i 30. Ma bili bi mi i još al smo išli jer je Šime mora.
U busu je bilo baš dobro, ja i Zavodnik pričali, ej, on koji me u 9. misec toliko živcira, sad će mi falit da je to nemoguče!! a šta ću ja bez njega??
Danas san tribala napokon ić do medene na kupanje, al je naravno sve palo u vodu pa san otišla sa sestron vatat boju , šta je meni posve nepotrebno, al eto....
Eto, to je to, ljudi, ne znan šta da van još kažen. Ima još nekih stvari koje su mi se dogodile al ne mogu i neću pisat o njima. Dovoljno je da meni stvaraju konfuziju u glavi, neću i vas
davit.
Ja mislin da ću sutra napokon u medenu, napokon vidit neke ljude koje triban vidit i nadan se da će se napokon sve sredit jer ovako.... ko da nema kraja, sve se vrti u krug i to kroz svih 9 krugova pakla....
Evo, napokon san našla i spot od Busteda za moju najdražu pismu 3 am, pa da ne uživan samo ja, stavit ću van ga.... Sve bi dala da se jedan dan opet okupe jer mi je njihova muzika i dan danas ajmeeee.....
Guess who's back, back again??
Evo me!!!!
Daaaaa, još san živa, čini mi se jedva koliko san primorena, al eto.... ej, pa ja stavrno dugo nisan pisala.... Ko bi reka da će se i meni desit 2 tjedna bez maila!!!
E pa, dogodilo se puuuno toga.......... ugl, ja i tome više nismo skupa, od petka. Naime, on je u ponediljak, kad nan je bilo misec dana, uspija usrat baš sve... sve je bacija u vodu i iako san ja mislila da ću moć prić priko svega, cili tjedan san razmišljala o tome i u petak odlučila da nema smisla da samu sebe ovde mučin kad bi sve i onako puknilo zbog nekog drugog razloga.... Jučer mi je sla poruke da jel možemo opet ispočetka, al nema smisla! Ne vidin zašto bi drugi put išta bilo bolje. A i nikad nikom nisan dala drugu šansu pa ne vidin zašto bi on bija iznimka. Imala san i boljih veza kojima nikad nisan davala drugu šansu.
U školi je napokon sve ok, nakon duuuugo vrimena da san i ja sama zadovoljna situacijon! naravno, nekima nikad nije dovoljno dobro, ka npr. mojin starcima....
.... još samo tri dana škole!!!! Ej, tako mi je sve brzo prišlo da je to za nepovirovat!!! Moran priznat da će mi užasno falit bus, svakodnevno šetanje po splitu, kavice u F-a, ciare i Semafora.... Ma ko će sve to platit???
Al, nek je meni lito tu, pa kako je...
Jučer smo išli na izlet na Brač. Doduše, na kraju nas je došlo samo 5, al je bilo predobro, i to više šta nas nije bilo ka kineza pa nas je razrednica svugdi puštala i sve je dobro prošlo. More je bilo prelipo, a na trajektu.... Eh da, bilo je zanimljivih pojava...........
Čini se da ćemo uspit spasit godinu svima koji su u razredu bili kritični, i bilo bi in bolje jer smo se baš svi namučili za njih.... Jebote, moguče je da mi 2 najdraže osobe u razredu padnu godinu, ono, ubila bi se da se to desi!!! Šta bi ja bez svoje Tone i Petrice??
Dobro, velik dio razreda će ić na popravni, šta iz latinskog, šta iz fizike, šta iz oboje, al to će svi uspit izvuć.....
U busu nan je tako dobro da ja ne znan kako ću sad bez toga, pogotovo bez Zavodnika i Šime!!! pa umrit ću.... Još smo ji i mone počele izlazit u Ciare di njih dvojica vise po cile dane pa je baš legendarno. a ni konobar nije za bacit, u svakom slučaju....
A šta ja znan, po cile dane se događaju neke gluposti, valjaju se baze, upoznaju se ljudi al ništa nije baš značajnije. Osim prekida i toga šta konačno znan s koliko ću proč, ništa se nije dogodilo.
Niko mi se novi ne sviđa, još uvik mi je maksimalno napet moj konobar s najboljnon kavicon u trogiru, a ostali.... Ništa mi zanimljivog nema.....
Eto, to bi bilo to iako bi moglo bit i bolje za ova dva tjedna, al šta ćeš.... Pusa svima.....
