D e m i j a n & M i k e l a

I naravno da se vratim mom malom Zvrku, a uskoro nam se i pridružuju i ostali članovi naše obitelji.. opet ću biti blažena među dečkima.. i to omjer 1:5

Sutra mi ide bus u 14:30 (nije baš vrijeme za put, ali, sudeći po prošloj godini, trebat će mi debela trenirka, jer sam se smrznula od nafrljene klime u busu, a kretala sam u isto vrijeme.

Ovaj kraj tjedan je bio jako zanimljiv, a razlog možete pročitati na pegazovom blogu .

Novosti s mora glase; Mali golač uživa da nemre bolje, i jučer me pitao preko telefona (da, da, dobro ste čuli, opet je htio pričati) "mama kad ces doci!??"

I eto, dolazim. tata je malo tužan, uopće neće pričati s njim, a ja ga tješim da niti samnom nije baš nešto glagoljiv. Objasni mi što radi i ja trebam biti zadovoljna, i to AKO je raspoložen za razgovor...

Bitno je da ću ga sutra vidjeti!

Ostalo... razmišljat ću kad završi GO...

Čitamo se 01.08.
Doviđenjski i budite mi dobri, veseli i osunčani, mokrih, od mora, guza!
(ak ak ne od mora, onda guzu u ovakav mali bazenček i sok, slamčicu i šeširić... )

Zagrepčani/hrvati među najpristojnijim!???

Ovo me istovremeno i zgražava i iznenađuje.

Ako gledam nas nekolicinu koja stvarno ima, nazovimo ih, manire, uspredba s onima koji su bez ili s manje istih, onda mi je stvano jako čudno da spadamo u naslovnu kategoriju.
Kakvi su onda ostali ljudi naše planete, zemlje, grada???

Prošli tjedan sam, ajmo reč, napravila par stvari kojima se ponosim, i meni se čine normalnim, a kako vidim, samo su meni normalne.

Na tramvajskoj stanici srela sam slijepu djevojku, svi su se od nje micali koda je bolesna, a ne slijepa. Neznam, možda su mislili da je bolje da se maknu pa da se ne spotaknu na štap ili da joj ne smetaju, ili kaj ja znam kaj. Meni je bilo normalno doč do nje, pomogla sam joj da se domakne od ceste, pričale smo, raspravlojale o ovoj vručini, gdje treba siči, kuda ide, čak smo se i zezale malo. Meni je to normalno, iako je ne poznajem, zapamtila sam da se zove Suzana. Odrasla sam uz slijepe ljude, a i da nisam, isto bi reagirala da je ta neka osoba bila invalid, ili trudnica ili majka s djetetom, starica ili starac koji jedva hoda ili priča.

Kad smo ušle u tramvaj, još smo malo pričale, a na jednoj od stanica, ušla je bakica sa unukom koja je držala svoj prst a iz njega je liptala krv, trpala je4 maramicu na njega i pokušavala zaustaviti krvarenje. Nitko joj se nije dignuo! Da napomenem da sam zamolila jednu curu da se digne Suzani. Mislim, ono, stvarno, da osoba nije sposobna sama rezimirati kome se treba a kome ne dignuti, stvarno mi nije jasno. Bakica je sama jednog dečka zamolila da joj se digne jer joj nije bilo dobro, (uostalom, ta maramica
je već odavno izgubila moč upijanja...) okrenula sam se k njoj i izvukla iz torbe veliki flaster i stavila joj na prst. To je tak kad sa sobom uvijek nosim cijelu apoteku, praktički imam (ako se ko sijeća crtića) Sport Billy torbicu! ;-)))

A sve to me zapravo danas još više zdrmalo kad je u tramvaj ušla mlada mama s curicom od nekih 3 godine, i cijelim putem stajala, a balavurdija i malo stariji ljudi su sjedili i gledali u njih bez pardona ni ne pomišljajući se dignuti. istina, nije niti ona poduzela ništa da dobije mjesto ako ne za sebe i malecku, pa barem za malenu. Odmah sam se sjetila sebe pred godinu dana kad sam sa Demom išla u grad tramvajem, cijeli dan smo trčkarali po gornjem gradu, po šetalištima, Zrinjevcu i kad smo krenuli prema doma, na tramvajskoj stanici mi je zaspao na rukama. Bome nije više mali pa da ga je lako nositi, ali čekala sam tramvaj i mislim si, pa dignut će mi se neko... ma brus! Ušli smo u tramvaj, niko ni trc ni mrc, tek negdje iz sredine tramvaja maše mi gospodin od nekih 50-tak godina i doziva, da sjednem s djetetom.

I sad si ja mislim. Ako taj godpodin i ja dižemo rejting cijelom zagrebu, a od 1000 situacija koje sam vidjela, možda je na 5 neko poduzeo "pristojno" djelo, onda kvragu sistem i pristojnost!

Žena izlazi s kolicima iz tramvaja i muči se, kolica su fakat bila velika i teška, i niko joj ne pomaže, ja protestiram, komentiram ostale i provlačim se iz sredine tramvaja do vrata i pomažem joj spustiti kolica s djetetom. Meni nikada, ali nikada niko nije pomogao kolica spustiti iz tramvaja, osim ako sam nekoga prethodno zamolila, onda da.

Starček padne, spotakne se na rinzol, i kaj radi ostala masa koja prolazi?-gleda ga i misli si da je valjda pijan! Niko ne razmišlja da mu je možda tlak pao ili se spotakao jer je šepav... Ja sam valjda jedina glupača ili dobra duša koja svima pomaže, diže se svakoj bakici ili dideku u tramvaju ili busu, vadim maramice i vodu ako imam sa sobom a nekome pozli. Ne tako davno, gledala sam jednog čovijeka od nekih, neznam, valjda oko 60 godina kako teško diše u tramvaju, i cijelim putem sam gla gledala jer sam imala osjećaj da mu je slabo i da će se svaki čas onesvijestiti, ili će mu pozliti. Srećom nije. Ko zna kaj si je on mislio jer sam gledala svako malo u njega, pratila kako diše.. koliko se i dali više znoji nego prije par minuta...

Jesam ja bolesna jer mi je na pameti da ću jednom i ja biti stara pa bi voljela da mi neko pomogne, digne se ili uskoči u pomoć ako mi zatreba? Jesam blesava jer dajem krv svakih 4 mjeseca? Na kraju će mi se desiti da kad ću trebat krv-niko neće dat za mene.
Kad će mi trebat pomoć jer padnem, niko mi neće pružit ruku.
Kad ću jednom možda opet biti trudna, niko mi se neće dignuti...

Rijetko ko danas kad ulazi negdje pridrži vrata onome ko ide iza njega, bez obzira dali ga poznaješ ili ne, recimo u dućanu, ma i u mojoj firmi, čak i ljudi koje poznajem to ne rade. Meni je to nepojmljivo, ali, očito je moja baka imala i previše vremena kad me učila hrpu stvari koje mi i dan danas stoje ko ugravirane u mislima. "Hvala", "molim", "izvoli"... nekako sve više blijede...

I sad mi neko govori o pristojnosti?? Odgoj je na razini nule!
Mrzim sve te parole po novinama, mrzim sve te napuhane masne naslove koji su mi totalno nerealni.

Da ne kažem, kad ti se nešto desi u kući, i trčiš susjedima-pitam ja vas-ako ste u zgradi-hoće li vam svi susjedi otvoriti vrata ako je panika i ako stvarno trebate njihovu pomoć!??? Pogotovo ako ste u nekoj nepoznatoj zgradi. Zamislite da ste u posjeti prijatelju, njemu pozli, trebate pomoć i zovete hitnu, usput zvonite na sva vrata na katu jer trebate pomoć- I NIKO VAM NE OTVARA!!! Samo virnu korz špijunku i sakriju se u svoje sobe...

Meni se to gadi, i nikad neću biti takva.
Ostajem obična glupača koja svima uskače u pomoć i bez da je se to traži.

Ne čude me čak niti sve češći komentari kao što je ovaj ispod...

Vratila sam se noćas, u sparinu, u asfalt, u vlagu, i jedino ćemu sam se veselila je činjenica da napokon mogu ispružiti noge nakon 3 sata ukočenosti u autu. I nisam se samo veselila odkočavanju udova, već i mom dragome.

Vikend je prošao predivno. Čim smo stigli, dotrčao je mali patuljak između drveća i zelenila...

"Di mama??? Mama? Di ci mama??"

A mama se rastopila ko sladoled u borovoj šumi i zagrlila ga koda se nismo vidjeli mjesec dana. (milsim koda je bitno koliko se ne vidimo...)

Vrijeme nam je bilo prekrasno, prvid an sam imala privikavanje na sve oko mene, ali drugi dan sam već odradila sve naruđbe!
Okupala sam se nekih... 5 puta (samo) ali sam zato brojala minute da odradim sve ono što sam rekla da budem!
Za Franca sam lovila rakove i pužiće, morske kozice i neke morske alge (i to spada molit ću u morske radosti), ribice su bile premalene, pa smo ih lovili kanticom i puštali

Na mobitel sam snimala kako moj vrtiguz blebeće ko komentator na nogometnoj utakmici (to je sad aktuelno pa da i ja budem in ) Samo što je tema uglavnom sve vrste aviona, mlaznjaka i helikoptera, oponašanje zvukova istih, kao i ono što ostaje iza njih.. standard: iz guze im ide vata i dim! To su strašni mlaznjaci
Sreća pa i ima zakaj gledati stalno u nebo, u blizini je aerodrom, pa svako malo idu avioni, razlog više da ga uvjerim da MORA imati kapicu na glavi kad smo na plaži jer onda tek može vidjeti kak lete "maznjaci" jer mu sunce ne smeta! (mamine ideje )
Napričao mi je sve i svašta, igrali smo se, našetali, nakupali, naskakali, navježbali i načitali...

Jedva čekam nedelju... a onda se nećemo vidjeti malo duže, NADAM SE!

Današnji mi dan započeo negdje oko 2, ako se ne varam.
Iskreno, nisam baš previše gledala koliko je točno sati, znam samo da je dragi bio budan i da sam ga žicala tabletu protiv bolova...

Prošlo neko vrijeme, tableta počela djelovati, dragi zaspao, ja budna. I nikak zaspati... kombiniram ja, smišljam, zbrajam dane godišnjeg, oduzimam iskorištene, dodajem stari godišnji, tražim dane koje nisam iskoristila od darivanja krvi, a još je i u ponedeljak jedno davanje... + još 2 dana...

Ma ko šljivi predstavu, ko šljivi kozmetičarku, ko šljivi sve!
IDEM U ČETVRTAK DO ZVRKA!

Nakon 3 dana ne pričanja samnom, naime, Zvrk skoro nikad neće pričati na telefon samnom... i uglavnom jedino i samo samnom neće skoro pa uopće komunicirati, jučer me otkantao vrištanjem na telefonu, da bi me nakon pola sata probudio tanačni glasić:
"jel pavas mama?
"mama, ta jadis?"

I ja se rastopila! Mene je moj malac vrištalac nazvao!!!!!!!!

Odmah sam skočila iz kreveta, (naime već sam se uljuljala u krpe... a kaj ću, nogometna groznica traje, pa da mi dragi barem ima mira), uvalila mobitel kraj njegovog i mog uha i slušala sam kak mi mrvica prepričava kaj je sve radio s bakom!

Ukratko:
Bio je do mora, bacao je kamencice, gledao rakića u školjkici, namočio guzu u more, pročitao Bambija, piškio u more, natrčao se...

A ja sam sve dobro iskombinirala, i ne Gospodine Profesore, najduži period da nisam malca vidla je 12 dana. I ne mislim preči tu brojku, ako je ikako u mojoj moći da izmudrijam prevoz, jer nije baš jeftino iči svaki vikend u Istru busom ili autom, pa uvijek pronalazim nekoga poznatog ko ide. Uglavnom je to moj brat.

Pred godinu dana sam polemizirala sa ekipom o tome dali dijete pustiti sa nekime ko mu je blizak da uživa na moru kad već ima priliku, ili da utažim svoju sadisfakciju i potrebu za njim i da ga držim na betonu-samo zato jer će on meni faliti. Ja njemu falim, ali ne u mjeri da plače zamnom ili slićno, to pokazuje na svoj način (kao recimo da neće pričati samnom) Šutnja je jučer pređena, i sad sve super funkcionira, prilagodba je bila u samo par dana i super! On uživa s bakom i didom, i taj mu užitak i mogućnost neću nikako uskratiti. A ja?-ja ću izdržat odvojenost, jer znam da mu ne fali ništa, da je u dobrim rukama. Da tako ne osjećam i ne mislim, on bi prvi reagirao a ja bi isti čas okrenula zemlju i nebo da budem uz njega, no slućaj nije takav i ja sam presretna da može biti cijelo ljeto na moru!

Raspored je slijedeći:
Odlazim 15. ujutro i vračam se 18.
19. dajem krv i onda ostajem do praznika kad opet idem dole.

Nakon toga, sve mi se čini jako maglovito , valjda od tablete , no uglavnom, kad se sjetim gdje sam zapisala sve datume i rasporede, obznanim i vama, za sada mislim samo o tome da je četvrtak blizu i da uskoro vidim malog Tarzana u hrpetini zelenila!

Kad ćete vi na GO i dal idete kuda?
Primam naruđbe odrađivanje kupanja za vas!
Koliko za koga, i čega, molim sve napismeno!

Moj maleni brbljavac ovaj vikend odlazi na more i nema ga do 9. mjeseca... Veselim se da napokon ide i uživat će, no kao i prošle godine... muči me jer znam da će mi faliti. Znam i da ja njemu neću, što je super!
Jedino što mogu radi sebe, da ne boli previše je, da se potrudim svako malo otići do njega (svaki vikend?? možda??)

A onda kreće veselje na jesen, naime, kreće u vrtić!

Ja sam sva još uvijek pod utjecajem jučerašnje predstave, a kako je to s moje strane izgledalo, pogledajte sami. Rasp8isala sam se i nisam niti skužila koliki post sam razvukkla, ali neka. Stvarno su zaslužili, svi koji su sudjelovali u predstavi ako ništa drugo barem im mogu dati prostor na svojim stranicama...

Dragi i ja ostajemo sami... hmmm... da nebi samo kukala kak mi fali Zvrk, trebat ću se baciti na posao. Sjećate se da sam rekla nešto oko sređivanja i farbanja stana za moj rođendan? E, pa sad bi bilo pravo vrijeme

Naravno ako nam kiša ne pošeremeti planove. Ima vremena, a sad mi je prvo na pameti da si Zvrka danas i sutra izljubim i izgnjavim jer mi je prilika da skupim svega po malo dok ga ne vidim drugi puta, a nadam se da će to9 biti jako brzo!

Ljudi, ugodan vikend!

Ako ste sutra u blizini Trga bana oko 18... na programu Cesta, su malene Pegazice, ako nebude kiše. U brojčanom su manjku i svaka podrška publike će im biti dragocjena, naime, od njih 34 malenih, samo će ih nastupati 20, i to iz 3 grupe.



10.06.'06.
10:00 h

Mrva je krenuo prema Istri pred pola sata s Didom i Bakom...
Sretan put i čistu cestu im želim!