D e m i j a n & M i k e l a

Tata je otputovao. Sad je tek velika praznina doma. Neznam dal mi gore kad nema njega ili kad mi nema djeteta. Ma oboje mi je grozno!
Dem ga i dalje svako jutro traži i zove, a ja mu objašnjavam da je tata letio visoko avionom i da putuje autom, vlakom, autobusom, izmišljam razna prevozna sredstva svaki dan da mu predočim da tata putuje i da će doći tek kad meni ponestane inspiracije za nabrajanje. A vjerujte mi da imam veliku maštu.

Jučer smo mrvica i ja imali malu glazbenu školu. Kombinirali smo sve moguće instrumente koje smo našli doma! Svirali smo klavir, naravno, ja sam si dala malo oduška i odsvirala nekaj tek tolko da provjeri koliko su mi prsti zahrđali, pa je uletio junior svojim virtuoznim prstičima i odvalio rapsodiju u naranđastom! Onda smo nabijali po kutijama i loncima (tata je othural u Pečinu svoje konge i bongose pa nismo imali prave stvari pri ruci), onda smo se bacili u perkusioniste i šuškali zvečkama i maminim i tatinim i Demovim! Slijedile su klave, istina da su se samo meni dopale jer si je malac prste izmlatil lupajući po štapičima-tj. prstima, onda smo uzeli def, i sve finiširali jednom dobrom čagom počevši sa tatinim stvarima sa cd-a i završili muzikom od dnevnika na koju posebno Dem voli plesati ;-)

Moja pričalica svaki dan sve više ponavlja, riječi samo počinju izlaziti iz njegovih ustiju kad ja pričam, i sve ponavlja. Skoro svaka riječ se ponovi manje ili više uspješno!
Mali veseljko.

Tata, kad budeš čitati, samo da znaš da ti je sin slao puse preko stakla (jer putuješ avionom) i pokrivao tatu medeka da može još malo spavati dok mama radi kakao.

Puno pusa ti šaljemo nas dvoje!