Zavist

petak , 21.11.2008.

Jao, onaj moj opet pijan.
Smrdi na kilometar.
I on faca, misli ako je obuo bijele 'starke' i traperice da je to dovoljno. Preklinjem ga godinama da odjene košulju i hlače, koje, zaboga!, nisu traperice. I obuje cipele, jer ima i druge obuće osim 'starki'.
Nije mi to toliko smetalo dok smo hodali, ali sam dobila rogove na glavi od milijun molbi da se odjene pristojno kroz par godina braka.
Evo, na primjer, ja sam se nedavno, za šetnju, odjenula ekstra elegantno u crno i na glavu stavila mali šeširić sa mrežicom, koji sam dobila na otvaranju jednoga butika. A on, korača pored mene kao posljednji 'rendžer'. I sad mi polako dolazi iz guzice u glavu mamina priča da ću ja s godinama shvatiti našu intelektualnu razliku. Nismo imali zajedničkih tema u mojim pravnim naukama i njegovim zanatom, nemam pojma kojim i što radi u onoj ogromnoj tvornici.

A ona sretnica. Onaj njen uvijek sređen, uvijek odjene sve što mu ona pripremi.

I pucam od ljubomore kada navratimo kod njih u večernjim satima iz šetnje. A ona ga čeka sva onako naivna, nevina, topla, u svojoj nježnoj kućnoj haljini. A cijeli stan miriše na pečeno pile s krumpirom iz pećnice. I na štednjaku stoji topla juha. Stol serviran sa plitkim i dubokim tanjurom, sa čašom i priborom za jelo uz domaći kruh. I bor je okitila i mene zvala da ju vozim da mu izabere košulju za božićni dar pod bor.
Ma, kad nisam crkla od muke.

Ulazimo mi tako u taj njihov raj, a onaj moj kaže:
„Vidiš, draga moja, kako se čeka muž s posla. A ti spavaš k'o top kad ja dođem.“
„Dragi moj, ja sam bila na poslu kao i ti. A njen posao i nije ništa drugo nego da pere i pegla.“ – otresla sam se na njega i poslije mi je bilo žao kad sam vidjela njen zakovani pogled u posudu u kojoj je prokuhala voda za kavu. I opet sam bila ljubomorna kao pas na tu njenu krhkost i neodoljivu naivnu ženstvenost.

On joj ne može odoljeti. Obožava ju. I jedini cilj mu je da ona ne sazna.
I ja sad treba da se suzdržavam da joj ne zabijem nož u srce i kažem:
„Kako si glupa. Nije mi odolio. Spavao je sa mnom. Pa ti si ležala sva slomljena i nije imao ženu.“
Uvijek bih morala gricnuti vrh svoga jezika da to ne ispalim, jer bi me ona opet pobijedila sa svojim naivnim pogledom.
A dahtao je, tresao se i bio gotov kao zec. A onda je plakao. I kada sam mu rekla da nema veze, da se događa, rekao mi je da ne plače zbog toga, nego je strašno pogriješio i ako ona nikada i ne sazna. Zamolio me da više ne dolazim, a ja sam sutradan odmah poslije posla došla sa posudom punom vrućega graha na suhim rebrima, koji je on volio. Ulazeći kroz malo dvorište, prošla sam pored njegovih, kao snijeg bijelih i mirišljavih gaćica i potkošulja na sušenju. Suzdržala sam se da ne zagnjurim nos u tu bjelinu, opranu njegovim rukama.
Zahvalio se, ponudio mi cigaretu i dodao:
„Nisi trebala opet doći. Hvala što brineš o meni dok je ona u bolnici, ali susjedi te vide da dolaziš. Ja sam skrivio nesreću i to mi je dovoljna kazna.“

Kad se pojavio na vratima, onako umoran od poslijepodnevne smjene, ona mu je prišla i poljubila ga.
A meni je uputio pogled pun mržnje.
„Nećeš me se lako riješiti.“ – uzvraćala sam mu prijetnjom u očima.
A onaj moj pita:“Ima li jedna pivuša?“

Sutradan sam s malenom iz parka namjerno otišla k njima kada je bilo vrijeme da on dođe s posla. Odjenula sam minicu i istaknula svoje duge noge. Stavila izazovan parfem i naglasila oči šminkom. Znala sam da se pali na mene, ali ga savjest muči. Mene je mučilo to što ona pojma nema, a misli da je sretna i voljena bezgrešno.
Kad se vratio iz kupaone, namjerno sam ustala do malene da joj uzmem igračkicu za kojom je plakao njihov sin i onda se vratila i sjela pored njega. Noge sam ukosila i navodno, potegnula suknju niz sebe i kao slučajno ga dodirnula po koljenu. A onda mi je prsten na njegovoj ruci zapekao oči:
„Oho, što je to?“ – upitala sam.
„Dobio sam za godišnjicu braka pred koji dan.“ – odgovorio je nezainteresirano.
„Ah, onaj moj i ja se ne bavimo tim glupostima.“ – odvratila sam zajedljivo.

Dugo nisu nisu dolazili k nama. Ja bih tako navratila kada je ona sama pa sam joj već počela stavljati bubicu u uho o prevari moga prijatelja sa kućnom prijateljicom, ali ona nije pokazivala uznemirenost.
Onda sam i ja napravila pauzu sa posjetima kod njih.
Sretnem ju jednoga dana i pozovem na kavu. Hladno me odbila i rekla da im netko radi spačke i da sada trenutno nikomu ne vjeruju i žele svoj mir.

Da rat nije počeo, i da onaj moj nije spakirao kufere da idemo u Švedsku, nikada ih ne bih ostavila na miru.

A onaj moj opet došao pijan. I smrdi. Na kilometar.