Dearly_Beloved
*Prvo javljanje iz škole, plus edit*
E book....
Javljanje iz škole.... Karlek i ja sedimo na računalstvu i dosadno na je... Ocjene su zaključene i sad se glupiramo.
Mislili smo objaviti neke blamaže naše omiljene profesorice zvane Zwer....ali....hmmm.... Kaj bumo Karlo?
A Karlo reče...
Digne Majstor ruku pod satom, sila mu je na wc...
Zwer: Luka, nemožeš nikud!
Majstor: A jebiga, da imam sise bi smel...
I opet je Majstor glavna faca....
Dobil je haklu... Polako se nervozan vraća na mjesto i baca bilježnicu na pod... Opsuje intimne dijelove ženskog tijela....
Zwer: Luka, hoćeš neopravdani???
Majstor: Ma možeš mi tri puta po pet minuta...!!!
I polako nestane u maglici iza vratiju na kojima je napisano tanSre žićBo...
Mah...kaj da pišemo????? Ina.....?!?!?! ...pomoć!!!
I kaže Ina....neznam...
Ah,da Karleka iznenadim... Pošto mu je Kurt veliki uzor, stavljamo njegovu slikicu...
No ali ipak....nije samo njemu...hmmm....
Sad se opraštamo jer Karlek ipak ide odgovarati za peticu....geek...
Šalim se....
Uživajte, pozdravljaju vas Karlo i Ina sa dosadnog sata računalstva....
EDIT: isti dan navečer, doma
I tak,pošto nema ništ pametnog.... Karlo i ja smo se ubijali od dosade pa smo napravili zajebanciju...mah..
Hehe....imala sam lepu anegdotu danas popodne. Pred šefom od starog...
Nazvat ćemo ju; "Opal je šmrkelj f kapučino!!!" Nebum vam rekla kaj je bilo....hihih....neki su čuli, ali preneugodno mi je da sa to velim...budete si mislili grde stvari o meni... ;))) šalim se...
E ovaj šmrkelj me baš inspiriral za jedan kul i smešni post...haha...
To bu brutala....
Aje....i napisala sam neki dan nekaj ko pjesmicu...neki su ju već pročitali al svejedno... Ali da vam velim iskreno, ne osjećam se baš tak... To je bilo samo dok sam malo pod šusom došla u subotu i dok sam si kosu na sveću vužgala... Ja inače pretjerano pokazujem emocije dok nisam baš pri sebi, a bilo mi se puno stvari onda nakupilo....a i dela sam naslov jednog stiha od Bon Jovija koji me pere već par dana...čitajte vi smrtnici jedni....
I told the angels they could sing their song to someone new
Sve je jadno…svaki korak mi je sve teži….
Svaki osmijeh samo je teret na licu….
Svaka riječ je suvišna…
Izgubljena sam…..potpuno…..
Sve mi je ravno…
Slomljena sam…do kraja….
Zašto sam trebala okusiti život? Zašto nisam ona stara?
Patim za svim onim kako je nekad bilo…
Prati me osjećaj kao da mi svi lažu u lice…kao da me svi varaju…
Iza svakog osmijeha se skriva podsmjeh….i prijevara…
Svaka tuđa riječ gura me dublje i dublje u zemlju…
Bila sam naivna…mislila sam da su svi sa nježnim osmijehom vrijedni truda.
Nekad sam se trudila oko svih…čak i onih koji nisu bili vrijedni toga…
Voljela sam život…i ljude…
Nekad sam bila sretna…
Sada ostaje samo bol, i strah…skriveni iza nasmiješenog lica…
Hehe,morete si misliti kakva sam bila dok sam to pisala....al nije tak strašno bilo,kunem se!
I da....ovo je sad najspontaniji post kaj sam ikad napisala....
