Pristigao sam jedne tople ljetne večeri na patinastu ali predivnu terasu neobične stare kuće usred Hvara. Iza terase prostiralo se ogromno dvorište čija se veličina tek mogla naslutiti - bilo je toliko bujnog raslinja da se taj prostor doimao kao odvojeni svijet - pravi botanički vrt koji je tek ponekim svojim rubom doticao terasu. Meni s desna vidik je zaklanjalo golemo stablo divlje naranče prepuno plodova. Naprijed, kao straža pored stepenica koje silaze u vrt, stajao je visoki kaktus.
"Nemoj ni slučajno dodirnuti ovaj kaktus..." - reče mi domaćica - "...to ti je vrag, a ne kaktus! Ima neke kukice na vrhu bodlji i ako se zabodu u tebe ne možeš ih izvući van!"
Zašto li mi je morala to reći...o zašto! Da nije to rekla, nikad ne bih ni taknuo taj kaktus! A vidi me sad! Ispružio sam oprezno ruku i dodirnuo kaktus vrhom desnog kažiprsta. Oštra, duboka, ali i slabašna bol usjekla mi se u jagodicu kažiprsta. Iznenađen, naglo sam povukao ruku k sebi, a u kažiprstu su mi ostale tri dugačke tanke bodlje.
Zagledao sam se u strance u mom tijelu. Pokušao sam ih izvući lijevom rukom, ali nije išlo, stvarno su se ozbiljno zakačile za moj prst. Onda sam ih primio zubima i snažnim trzajem izvukao iz prsta. Na kažiprstu su mi se zacaklile tri vrlo sitne kapljice krvi.
"Imaš pravo - zbilja ih je teško izvući!" rekoh domaćici i nacerio se glupavo.
Ostatak večeri sam tu i tamo cuclao kažiprst...
Vaš Ddadd :D
|
