"Dobro da si došao, ajde mi predaj ogles preko interneta" - ulovi me jučer na prepad majka pružajuć mi tatinu kreditnu karticu i papirić sa tekstom oglasa.
Nije da mi se ne žuri, imam sastanak za pola sata, jedino je gužva u Zagrebu vječna a došao sam k njima samo na trenutak i sad bih već zbilja trebao krenuti...
"Ok" rekoh uz uzdah i jurnem do kompa. Odem na stranicu malog oglasnika Večernjeg lista i krenem ispunjavati sve potrebno te kombinirati riječi oglasa tako da oglas ispadne što jeftiniji. Potrošio sam za to meni puno previše vremena, stigao sam do samog kraja i odjednom shvatim da je na maminom papiriću nešto krivo napisano pa se moram vratiti par koraka unazad!
"Samo da zapamti sve ove silne podatke koje sam utipkao!" pomolim se u sebi e-bogu i krenem pomoću večenjakovog menija unazad. Izmijenim taj podatak i krenem opet naprijed. Dođem do one mamut forme za unos imena prezimena adrese telefona broja kartice i bla bla...
A forma je bila prazna!
A ja moram ići!
"Ništa majko draga, zblesiralo se nešto a ja moram ići jer ću zakasniti, unijet ću ti to sutra!" rekoh joj.
Majka se najednom strašno zabrinula:
"A ako uneseš sutra, hoće li biti prekasno da se objavi u subotu?" upita me.
"Neće!"
"Sigurno?"
"Sto posto!"
"Ajde ti to ipak provjeri...od na internet i vidi do kad se najkasnije može predat oglas..." ona će, a meni već živac radi, sekunde se doslovno odbrojavaju!
"Neće biti prekasno!" - rekoh ja očajno - "Piše na stranici točno ovako: Ako oglas predate u četvrtak, još uvijek nije prekasno da se objavi u subotu!"
Bila je jako sumnjičava...zbilja je bila, ali izgledao sam nepokolebljivo, onako očajnički izbuljen u nju. Zato je samo još upitala:
"Stvarno to piše?"
"Da!" rekoh jureći prema izlazu i trudeći se da nam se pogledi ne sretnu.
"A dobro, onda sutra!" ona će u maniri nekog tko nema drugog izbora.
Stigao sam na sastanak. Jedvo. Sklopio dobar posao.
Objavio sam danas taj oglas. S lakoćom.
I lagao sam, što mrzim!
Jako jako to mrzim najdraži moji...
Vaš Ddadd :)
|
