Metal iz crnih zubnih plombi razlio mi se ustima i ulio u očne kapke...
Buđenje je bilo teško, ja protiv olova u očima, žabkorečine u mozgu, tlake u duši, ali, ipak sam nekako ustao i skršen poput Iggy Popa dovukao se pred svoj komp. Pritisnuo sam gumb i trenutno osjetio neko olakšanje isto onako kako ga osjetim svakog jutra - kao da je buđenje mog kompjutora stvarni početak dana, a ustajanje je samo nešto bez čega tog početka ne bi bilo...
Na ekranu je uspravna crtica blinkala u kućici za password.
crnjak1 - utipkali su moji prsti baš kao i svakog jutra ali sad su mi windowsi bučno javili da ne mogu ući!
Provjerio sam jel slučajno stisnut caps. Nije.
crnjak1 - utipkali su opet ali pažljivije moji prsti baš kao i svakog jutra ali nije se desilo ništa!
Neću reći da sam već dok sam tipkao znao da neću uspjeti, prije bih rekao da sam to osjećao, jer, nešto jednostavno nije bilo u redu...
Koristio sam samo 2 passworda u životu. Ovo će biti lako:
2crnjak7B - utipkao sam ali uzalud! Prvo se začulo "DUM" kad je iskočila poruka o grešci a onda je komp zašutio kao riba. U taj čas zazvonilo je zvono na vratima.
Bio je to poštar. "Potpišite molim" reče i ja potpisao. Tada mi je dao podeblju plavu kovertu i nestao. Nisam čekao nikakvu pošiljku ali sve mi je tog jutra ionako bilo čudno pa se nisam naročito uznemirio. Čak me nimalo nije iznenadilo ni to da je na koverti umjesto mog prezimena pisalo Crnković već sam odmah jurnuo u hodnik zgrade i prema liftu, sve u nadi da ću stići poštara. Prekasno - već je davno bio otišao.
Vratio sam se polako do svog stana i tek tada se istinski probudio!
Jer, na vratima mog stana pisalo je:
CRNKOVIĆ!
Hladni znoj lijepio mi je pidžamu za kičmu kad sam ulazio u...svoj?...stan.
Osjećao sam se usrano, mozak mi je odbijao misliti o nečem što je nemoguće pa mi je preostalo jedino da se dovučem do umivaonika i umijem se, možda se probudim iz ove noćne more...
Kad sam se umio pogledao sam se u ogledalo i tada sam prvi put kriknuo od užasa!
Iz ogledala je u mene buljio crnac!
Bio je to pravi pravcati crnac sa golemim podočnjacima i dok sam ga unezvjereno gledao u staklu najednom sam shvatio što mi je toliko bilo čudno dok sam unosio password. Tupo sam pogledao svoje ruke iznad dlanova.
Bile su crne.
|
