28.06.2004., ponedjeljak

Kad skontaš da si glup

Desile su mi se neke stvari koje su me natjerale na razmišljanje. Nema gore stvari nego kad ne kužiš kaj se dešava oko tebe. Imal sam filing neko vrijeme da fakat ne kontam koj kurac ja radim na ovom svijetu. Ma znate ono sranje koje vas okine periodično. "Zakaj se trudit, sve je i tak u kurcu, na kraju buš i tak riknul?" Zato sam odlučil da ne bum više sam sebi (a bome ni drugima) postavljal egzistencijalna pitanja. Na njih i tak niko nema odgovor, pa koj kurac se opće zamarat? Kad prolupam od vlastite gluposti, uzmem si par dana samo za sebe, zamolim ljude da me ostave na miru. Pa se uvaljam u neku dobru knjigu. Obično mi te knjige otvore oči. I one kaj se sretno završavaju, i one druge. Uglavnom skužim neke stvari za koje sam sad odlučil da bum ih se i držal. Al ono, fakat držal. 1. Ne bum se žifciral kad skužim da sam dobil plaću, a već sam 500 kuna u minusu na računu. Jedan moj frend veli da «Jebeš muškarca koji nije dužan 10 hiljki.» Da, da znam da je takvo razmišljanje u banani i ne slažem se baš s tom izjavom 100 posto, al boli me kurac. Kad jednog dana riknem, mogu mi sve banke kojima sam dužan puhnut ispod repa. Ja i tak imam filing da provodim svoj život pušući njima. 2. Ne bum osjećal grižnju savjesti kad si priuštim nekaj kaj si dugo želim. Jer uvijek si svi brijemo «Ma to je preskupo, nemam sad love za to, možda slijedeći mjesec...» A možda su u bunaru. S takvim stavom bum si nikad kupil niš. Ak si nemrem priuštit da kupim neku stvar odjemput, ispunil bum čekove, speglal kartice, pa par mjeseci jel prežganu juhu ak treba. Al sam si kupil ono kaj sam htel. 3. Prestal bum kupovat jeftilen stvari. Nije baš da bum dal 1000 kunjerosa za majicu, al ih nebum više ni kupoval po 50. Hoću se dobro osjećat u onom kaj nosim i želim tu stvar nosit čim duže. A to se nemre sa jeftinom robom. Znate i sami kad si kupite kvalitetan komad robe, kak ste nekak samouvjereniji. I kak se dobro osjećate sami sa sobom. Ovo je direktno povezano sa točkom 2. 4. Svaki put kad bum u kurcu, jer mi je jedan od onih dana kad se zbudim loše volje, lijepo bum si skuhal kavu, zapalil pljugu, pustil si dobru mjuzu, nazval šefa i rekel mu da kasnim na posel. Onda ću u miru popit kavu i pustit si skeč s papigom od Pythona i ponovit ga par puta. Jebate kak meni taj skeč digne raspoloženje. I onda bum krenul u ostatak dana. 5. Više pažnje bum obraćal na ljude koji su u većoj banani od mene. Prije godinu i pol smo Ona i ja poklonili klincima u Nazorovoj stotinjak starih dječjih knjiga i slikovnica. I makar mi je bilo teško odvojit se od nekih dragih naslova., sve sam lijepo spakiral i osjećal se fantastično. Neke od tih knjiga sam si opet kupil nakon nekog vremena. Bile su mi preveč drage. Al ja si ih mogu kupit, oni ne mogu. Nakon toga se nisam baš uključival u takve akcije. Onda sam nekoj baki na cesti dal dvajs kuna i filing se vratil. Treba pomoć ljudima. I to bum i radil. Dajte i vi. 6. Zajebaval bum se do iznemoglosti i što manje stvari bum shvaćal ozbiljno. Hoću se smijat svakodnevno. Hoću da se ljudi oko mene smiju. To bu već malo teže, al ne dam se ja. Već bum nekaj smislil. 7. Više pažnje bum daval svojim roditeljima. Skužil sam da sam se nekak otuđil od njih. Mislim, sve funkcionira ok, al mi to nekak nije dosta. Prije neki dan smo bili buraz i ja s komadima na ručku sa starcima i videl sam im u očima kolko su sretni. Onda sam nakon nekog vremena, kad je starog nekaj pokopčalo u leđima, skužil kako moji roditelji stare. Nisu više mladi i poletni. Neke stvari su sve teže. Postal sam svjestan da ih jednom ne bu bilo. I skužil sam kolko volim to dvoje staraca i kak im to ne govorim skoro nikad. Posebno starom. Jer mi smo muški i takve stvari se ne izgovaraju. One se kuže, al se ne izgovaraju. Pa sam onda starom jednu večer kad je došepal u moju sobu, popušit pljugu prije spavanja, dok smo se dobro raspričali, rekel da ga volim. A stari je pustil suzu. Bio je to jedan od najljepših trenutaka u mom životu. Recite svojim roditeljima da ih volite. Recite im dok ne bu prekasno. 8. O Njoj sam već napisal puno redaka, i oni koji redovno čitaju moje zgužvane misli, znaju sve moje osjećaje. Jedino kaj si još želim je dijete. Čitaš li stara? Hoću tvoju bebu. 9. Preselil bum se. Već mi je pun kufer živit sa starcima. Sad buju krenuli pametni komentari: „da papak, koj si kurac čekal do sad, pa kaj još živiš sa starcima...?“ A jebi ga, živim još uvijek, čovjek se nakon nekog vremena opusti, uvalja u kolotečinu, svaki dan skuhano, oprano, speglano. Lako se navikmeš. Al dođe ljudima u tikvu (nekom prije, nekom kasnije) pa skuži da je u kurcu. Pa tak ja idem. Krajnje je vreme. 10. Završil bum knjigu i razmislil kaj bum sa sobom. Posel na kojem sam sad je fakat super, nije ga bad radit, lova je ok, ekipa s kojom radim zakon. I nevjerovali ili da, meni nekaj fali. Zadovoljan sam, ali nisam sretan. A želim bit sretan. Ma mogel bi sad napisat još miljon stvari koje bi trebal radit ili promijenit, mogel bi se dotaknut i frendova, nogometa, politike i još pun kurac tog, al ak malo bolje pročitate ovo kaj sam nakuckal skužili bute da se sve to može primjeniti i u drugim dijelovima života. Toga bum se počel držal i živil bum život kak ja hoću. Ne bu mene niko jebal. Bez da ja velim da može. I amen.

- 15:13 - Komentari (9) - Isprintaj - #

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Bez prerada.