18.05.2004., utorak

Kakva korist od naslova (za C. Bukowskog) 8.dio

Uperil je pištolj u Maria. Droga i gan su mu dali kuraže. Nišanil je u Maria mičući cijev prema glavi, pa prema trbuhu. - Kaj je pederčino? Ti bi se igral heroja? Si zaboravil ko sam ja? A? Narodni heroj, koj kurac? Sad bum ti se najebal mame. Molil buš me da te ubijem. Pero je izašel iz dućana u trenutku kad je Kiki opalil Lojzu. Kad je Lojza pal, Pero je preskočil tih par metara i došel do njega. Nikad u životu Pero nije videl tolko krvi. Lojza je u padu pal na rub pločnika i rascopal si glavu. Peri oči zasuze, a onda se starom pijancu spustila roleta. Zgrabi jednu praznu pivsku flašu. Krene jedan korak prema Kikiju i svom snagom ga opizdi flašom u glavu. Kiki padne bez riječi. Krhotine razbijene boce popadaju po njemu. Svi su stajali zabezeknuti i u tišini, Beli i Lovrić skoče sa gajbi, a onda se naglo povuku. Pero je držal Kikijev pištolj u ruci. Očiju punih suza, gledal je u Kikija koji je ležal bez svijesti na podu. Mario je polako došel do Pere. - Gospon Pero, dajte pištolj. Nije on vredan toga. Dajte gospon Pero, smirite se. Pero ga pogleda. - Mario, dečec dragi. Vreme je. Okrene se prema Kikiju i povuče okidač. Sa svakim metkom se osvetil. Za Lojzu, za prokletu Australiju, za poduzeće, za zemlju u Zagorju. Onda se setil svoje Zdenke. Suze su krenule još jače. Stavi pištolj u usta i povuče okidač. Rotirajuća svjetla hitne i murije su polako odlazila prema Dinarskoj. Kila, Bero i Žuna su sjedili na gajbama gdje su prije par sati sjedili Lojza i Pero. Cijevčili su pivkanu. - Bogtimater, pa kaj je ovo? Pa tog nema ni u filmovima. - Ne znam. Jebeš mi mater, ne znam. Otišli nam Lojza i gospon Pero. - Viš ti kak dobri ljudi uvijek najebeju. Jesu pijanci, al dobri pijanci. Neko je već davno trebal sredit tog Kikija. Koji smo mi papci. Godinama nam tu truje klince po nosom, a mi glumimo majmune. A Lojza? Jebate kaj je taj znal opalit šamar kad bi nas uhvatil da mu krademo trešnje. To je zvonilo danima. - Bome je. Ispred Dućana je Franjo, muž tete Marije, izvukel črevo i ispiral krv s pločnika. Dečki su buljili u mlaz i šutili. Krvava voda se uz rub pločnika pretvorila u mali potočić koji je odžuborio u kanalizaciju. Bero se digel i došel do potočića. Gledal je dugo u njega, bez riječi. Onda je prolil malo Žuje i bacil dve pljuge u potočić. Sjel se natrag na gajbu pa su sva tri potegnuli pivu. Na okretištu je dvanajstica uz veliku škripu dofurala ljude koji su negdje išli za svojim poslom. Povjetarac je prestal puhat i opet je bilo jebeno vruće.

- 10:30 - Komentari (2) - Isprintaj - #

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Bez prerada.