|
Nije to bilo jednom,na mnogo sam ti načina željela reći koliko si mi bitan i koliko je važno da si tu.Ne,ne da me voliš,niti da me poljubiš,samo sam ti pokušala prikazati da nisi bilo tko,ne,ne meni.
Moje su geste često bile grandiozne,pomalo otkačene i lude,u nekim sam trenutcima bila za tebe previše,ali,Bože,to se nije moglo spriječiti,nisam mogla te svoje emocije,to svoje biće umanjiti,morala sam biti odrješita,otkačena i možda,da možda tek sad vidim SVE,a s time se je teško nositi,ma znam,znam,znam sa mnom se svi teško nose.Moje topline otapaju led,ali donose plime,moje hladnoće zamrznu čitavo postojanje i zapravo,tek sad jasno vidim,koliko god dajem,da je to davanje u tvojim očima zahtjevanje,a nije.
Ne želim da se slomiš samo zato da bi mene sastavio.
Ne želim tvoj strah na svom dlanu,ne jer se ne bi znala nositi s njime,jer on bi bio tvoja predaja,a ti,ti moraš kao i do sada biti moj dobročinitelj,moj pokrovitelj i onaj koji si je zamislio i umislio da će me moći preusmjeriti,ali dragi moj,od mene moraš dići ruke...sa mnom se samo mogu nositi ja!
|