|
Danima sam ležala bolesna i pitala sam se kako će ovo završiti, hoće li pisma i dalje stizati?
Kad sam napokon stigla ničega nije bilo, baš ničega.
Ostavila sam kamen u obliku srca i na njemu sam napisala naše inicijale.
Samo to.
Danima ništa, pa ništa.
Odustala sam.
Nedostajala su mi pisma, kao što si mi i ti nedostajao, to sam si prvo morala priznati.
Tvoj topli pogled i ta sigurnost da si tu negdje.
I jučer, baš jučer, napokon smo se sreli.
Pa se podigao val, odjednom kao da će svu onu prazninu potopiti nova oluja.
Bože, pomozi nam.
|