|
Moje su tipke kojima pišem, poput jagodica na tvojim grudima, draga moja, ja sam čovjek koji te vidi.
Oprosti mi, daleko sam od onoga što ti trebaš, jer kad pogledam u tvoje oči, u tvoje dubine,
znam da sam tako malen, kao da plivam u moru, moru koje me može savladati, a opet, opet mi je
sasvim jasno da moje more, tvoja duša, tvoje srce nije kadro ne unijeti se u moje.
Ja više ne mogu učiniti korak unatrag, ne mogu više ne prići ti, ti si me sasvim obuzela,
kao što te obuzme život, jednom kad izađeš iz majčine utrobe, ti jednostavno jesi.
Tako ja jednostavno jesam od kad si mi ti dala život.
Moj je život započeo onoga trenutka kada si me odabrala da budem tvoj hologram, tvoja projekcija.
Meni je sada u ovoj stvarnosti nemoguće ne biti tvoj.
|