ponedjeljak, 03.05.2021.

Dušo moje duše




Noćas ne mogu zaspati, čuo sam, sam sebe i te su me riječi toliko pogodile,
da sam imao potrebu zaplakati, poslao sam ti ih već, sada znam da si i ti tamo,
kilometrima daleko, obeshrabrena i pitaš se, hoće li ikad ovo uže koje držiš u dlanu
privući me k tebi ?!
Ljubavi moja, zašto nas sve ovo dijeli, a u istome toliko bliži?!
I sam sam se pitao u nanosima bure, juga, kiše, hladnoće, posustao sam,
ne, neću ti lagati, jesam ali zadnjim atomom snage, držao sam (ma ne uže,
nisi ti uže, ti si ljubav, ljubavi! Da, držao sam TEBE, tebe kao moje malo klupko
sveživota, tebe kao bića, tebe, bojo moje boje!) sav pokidan, raskidan, tužan tebe...
I nećeš mi moći reći jednom kada te ugledam, da nisam dao sve,
da nisam htio sve, jer ptico moja, ptico raširenih krila, ti si me uvijek stavljala na
velike muke, čas si na nebu, čas si u dubini mora, a čas koračaš ovom našom zemljom,
dušo, dušo moje duše, za tebe izdržao sam sve...


00:27 Komentari (5)

<< Arhiva >>