|
Otvaram novu stranicu, tako bijeli, čisti papir, malo se na tren osvrnem oko sebe, a znam, znam da to nije najbolja opcija.
Već mi nedostaješ, a znam, znam da ti nisi taj.
No toliko sam te voljela, toliko sam ti toga željela biti i dati, ali tebi to nije trebalo, ti to nisi htio primiti.
I godine su prošle, otišle, sada se smiješe i mašu mi. Hvala im.
Nema žaljenja, samo snaga da ti se zahvalim, uhvatim kvaku, otvorim vrata prema novome svijetu, i zatvorim starom.
Ne žali, ti si to htio, ti si odlučio da me ne ljubiš više i da me ne želiš više i da ja nisam ona prava za tebe.
Nema tu ljutnje, nema kletvi, i loših misli, jednostavno oboje moramo dalje.
Ja do onoga koji će me voljeti i htjeti osjetiti svojom.
Ne zamjeraj sebi, nisam prava za tebe. Nitko tu nije kriv.
Ili volimo ili ne.
Kocka je bačena na startu. Ja sam nečija tri puta šest.
Možda stigne, a možda i ne.
No ja mu želim ići ususret, tebi ne mogu, jer si sklopio ruke, sklopio oči, zatvorio krilo.
Ne vidim se više u tvojim očima.
Ni tvoje misli više ne hrle ka meni.
Sve je u redu i još će biti bolje.
Ljubi neke druge obraze, dodiruj nečije tuđe kose.
Ja ti i nemam što oprostiti, samo ti se zahvaliti.
I spremno krenuti vlastitoj nutrini.
Ona me nikada neće ostaviti, niti osuditi.
Uvijek će me voljeti.
Onako, ma još i više, kao što si me nekada ti
na trenutak barem pokušavao ljubiti.
|