|
nismo si više na ti, ni na amen, ni na da, možda na čekaj, stani, još ne znam, ili vidjet ću, ali nismo više na da, na hoću, mogu, želim, znam...tragedija u malom, smak svijeta u dnevičkom zapisu. početak ljubavnog romana s krajem, onim nedokučivim i skliskim, neizrecivim...tolstoj, dostojevski, bulgakov, pljeskali bi, možda čak i krleža ! sigurno bi pili ! zbog, u ime nas, razgoljenih iskonskih bliskih, nepojmljivih srca...
|