Mogla bih vam umrijeti
to tako lako izađe ispod jezika
i raširi se zrakom ovoga papira
mogla bih a i isto tako ne bih mogla
umrijeti
samo malo na trenutak
nestati
zamijeniti planove mojih prijatelja
prisiliti ih da se na tren zapitaju
tko su
gdje idu
i čemu sve ovo
da me više nema
obukli bi svoje najbolje crne haljine i odijela
a možda bi po mojoj želji
odjenuli neke vesele žute note
mali crveni violinski ključ
i crtovlje bi bilo rozo
možda bi se i razveselili na kraju
svemu ovome
i mojim mogućim smrtima
i mojim oproštajima
samo da znaju
da bih ja mogla
eto malo umrijeti
od silne želje da im pokažem
koliko ih volim
i koliko mi je stalo
samo da me malo bolje vide
da se sliju u jedan ljudski dan
kažem mogla bih
umrijeti
i znam da to ovako
ispisano
izgovoreno
njima
ne znači više od
crne kronike nepoznate osobe u večernjem listu
a eto ja sam i mogla bih
kažem vam
baš bih mogla
samo malo
jednom zauvijek
i
umrijeti
|