Danielaland : Svevremenski let

Ostala sam šokirana nakon što je meni vrlo bliska osoba otvorila moj blog, iskoèila je porno stranica, s mojom fotkom.
Meni nije iskoèila,jer imam Adblock plus,najvjerojatnije.
Naravno osoba je ostala šokirana,al više ja.
Ne razumijem kako se netko može poigravati s neèijim životom tek tako.
Fotka se mogla lako skinuti s mog bloga,jer ih je bilo i više,naravno tamo je fotka mene odjevene,nikako gole,ali za vruèe noæi u Zagrebu,vražiæak 26, bla bla...što sad uèiniti?Od kuda krenuti?
Naravno ta osoba mi više ne vjeruje,jer iskreno govoreæi,ne znam da li bih ja njoj vjerovala da sam isto vidjela svojim oèima,a da je na fotki ona.
Momentalno mi je život skršen.
Sve je ovo jedna velika igra bez granica kako se èini,sve dok se ne uništi neèiji intimni život.
Pa virtuala,tko voli, nek izvoli.
Nisam sigurna da æu se više vraæati ovdje.Zbilja mi je ovo ostavilo jako gorak okus u ustima.



Ne preporuèam nikom,al za one kojima treba dokaz,s dolje navedene
stranice ponekad iskaèem poput Jace iz paštete!


http://getiton.com/go/page/landing_page_geodensity?pid=g1980-pct&models=1&thumb=portrait

Slušam (Van) Morrisona.Èitam Preverta.


U sredini sobe,na krevetu,s jedne strane na drugu,prebacujem svoje meso.




TOK

pokušala sam se otkriti,uvijek sam se dublje zakopala u sebe,
u tami tapkala po vlastitom srcu,
s vremena na vrijeme, igram novu pobunu,
a svijet je tako uigran,tako predvidiv i dosadan,
pa podižem ograde,sve duže i sve kraæe,sve pliæe i sve dublje,
ispod i iznad neba,
da nitko ne dodirne,
ovu moju,malu,
naopaèke postavljenu bajku,
luckasto spremna na umorstvo,
na rastaviti novu,staru lutku,
ispod oèiju,ispod trbuha,
vidjeti,
dvije krajnosti jedne jedine ruke

Ostavila sam je,morala sam izaæi sama,ponekad se dogodi da ostane zapeèaæena izmeðu naših zidova,sama s sobom,kao što i meni treba moje samoæe.
Imate je i vi,poznajete je,dodirujete svakog dana,ogledalo je prikazuje baš onakvom kakva uistinu je.
Moj muškarac to ne razumije,boji je se,ne znam zapravo koje se od nas dvije plaši,možda se zapravo plaši mene,kad je ostavim?!
Svejedno je,sjela sam u prometalo i nestala u gužvi ljudi,bila sam samo jedna u nizu,bez osmijeha ili pogleda,baš poput tupe lutke.
Osjeæala sam bol,bol koju ne mogu imenovati,dolazila je iz moje utrobe,koja je šaputala o onom našem noænom igrokazu,ali mi je dala do znanja i da je on udaljen,otisnuo se od moje obale,otišao je na otvoreno more,sad smo...
Sad smo...ja blizu njemu,a on,on zna gdje je on.
Suze su se nasmijale,progutala sam ih kraj starice koja je èvrsto držala svoje vreæice,podsjetila me nevinost mojih dodira,koji su ga obilježili.

Snažna sam,kako sam to mogla zaboraviti?!

Èak i dok me ljubiš dragi moj,ja æu uvijek biti ja,sa svim što jesam.
S bolom,s radosti,svojim krajnostima i s rizikom.
Jer moj je život èisti rizik,koji može nauditi samo meni.
Tebi,njima,drugima,on je samo jedna stranica knjige posuðene u knjižnici.
Prvo èitanje,možda drugo,i nanos prašine.
Sjeæanje koje se doziva u samotnim mislima,ponekad,dok pada snijeg.


Snijeg tako pada
Ti veèeras neæeš doæ
Snijeg tako pada
crni sve u srcu mom
da si sada sa mnom
ne znam što bih dala
samo da Te gledam
da Ti èujem glas

Ti veèeras neæeš doæ
kakav oèaj
kakva bol
a snijeg pada još
hladni bezdušni snijeg

Pada snijeg
još pada
ali Tebe nema
sve je bijelo sada
od oèaja mog

Žalosno je znati to
tu bezdušnost ovaj muk
o mrzim taj muk
bijelu samoæu tu

Ti veèeras neæeš doæ
to mi kaže oèaj moj
a snijeg ovaj snijeg
još je hladni sad

A snijeg ovaj snijeg
još je hladni sad...

Neki nas je dan upozorila,da ne prelazimo,ulicu preko crvenog,nasmijale smo se,crveno nas uzbuðuje,ima nešto divlje,u tom signalu,koji oduzima dah.
Semafor æemo ugraditi u dnevni boravak.
Opasnije je ono što se odvija u sobi.
Rizik.
Miris rizika.
To je to.
Kasnije smo završile na jazzu,s njim.
Držao nam je cijelo vrijeme dlan u svome.
Bio je èetvrtak.
Utroba se pretvarala u žele.
Slijedila je vatra.
Sva toplina koja je izlazila iz naših oèiju,ugrijala je parkete ispod nas.
Sonny nas je razgalio,a mi,mi smo se pripremile za utapanje.
Utopile smo se samo u njegovoj blizini.
Kad je odlazio,padala je siva duga kiša,ogrtaè je propustio suze.
Klizili smo ulicom poput gliste,niskopodni modri tramvaj i nas dvije,u jednoj.