Danielaland : Svevremenski let

Evo veæ sedmi dan,a ja sam na istom mjestu,slomljena samom sobom,ostavljena od same sebe i za druge ljude.Ponovno je zavladao duh moje prošlosti i poput vela pao na moje lice.
Mala moja,ne moj biti luda!
Nitko na ovome svijetu ne voli manje od tebe sebe.
Ti to znaš i ne èudi se opet,ne danas i ne opet.

Eto veæ sedmi dan kiši,u njenom srcu,i sedmi dan ona zapravo nije izašla iz kuæe,prava istina,Daniela je ostala sedmicu dana u kuæi,sama,bez igdje ikoga.
Daniela je sama.
Sama je kriva što je sama.

To je to,nema muljanja,nema skirvanja,nema hiperbola.
Daniela je samo napisala svoju trenutaènost.
I sjedim eto za raèunalom,u glavi mi nije košmar,dapaèe neka mirna nerazumljivost i
ne pijem,nema opijata,nema cigareta,Daniela je èedna poput djevojèice,nema niti seksa.
Nema fizièkog,nema nièeg što bi ona smatrala vanjskim utjecajem na nju.
Samo je prepuštena Danielalandu.
Svijetu koji je èudesan,možda i samo njoj.
Tamo nema pijanih fraera koji mlate cure,nema droge,alkohola,ubojstva.
U Danielalandu je trenutaèno ništa i nitko.
(Lažem on se skriva u kljuèanici moga srca.)
Samo obièna crna plahta kojom sam se pokrila preko glave.
Daniela æe sada usnuti.

Pustite je neka spava i neka sanja...neka sanja,neka sanja,neka sanja...
Pustit æu je i ja.

Daniela Danieli :

Daniela puštam te da spavaš i spavaš i spavaš,
i sanjaš i sanjaš i sanjaš!