|
Gužvali smo se u tramvaju,sve mi je to lagano išlo na živce,i sparina,i različiti mirisi,od tonu različitih ljudi,a najviše,najviše na ovome svijetu me iritirala činjenica da se sada upravo držim za rukohvat,gdje su se već stotine ljudi hvatali,držali,čuvali od pada...više mi ruka nije čista,u glavi me proganjala činjenica da su upravo na mome dlanu milijuni sitnih mikroba i da skakuču po mojim porama...
Uvijek me to izbaci iz takta,osjećam kako me dlan počinje svrbjeti i sve pada u vodu,i moje raspoloženje,i počinje me sve to skupa činiti jako,jako nervoznom i ljutom...
Ne volim gradski prijevoz ...tog jutra sam isto tako jedva skupila svu svoju hrabrost da uđem u taj modri tramvaj,znala sam,odnosno mogla sam pretpostaviti kakav će to utjecaj imati na moje misli,one će se opet poigravati samnom,sve dok ja neizađem iz tramvaja i nastavim pješice do odredišta pa makar kasnila,mrzim tramvaje...to jutro je ispalo isto tako, svrbio me dlan i crvenio se užasno,nervozno sam se okretala i ljudi su me čudno promatrali,a možda i nisu,možda je meni zbog panike sve to skupa tako izgledalo...nervozno sam se progurala do vrata tramvaja i žurno pokušala izači van,i tada,tada se dogodilo nešto sasvim neočekivano,dok sam već na pola izašla van,tramvajska vrata su se počela zatvarati i moja noga je zapela...pričepila ju je ta limena zvijer...
|