Danielaland : Svevremenski let

Jutro je,ma nije jutro kad je 14 h...prošlo...pokušavam se obraèunati s svojom ludnièarskom kosom,naime ja imam kovrèavu kosu,svima je to baš slatko i simpatièno i sve to, dok mi netko ne pokuša provuæi prste kroz tu istu dotiènu kosu,onda zapne i onda sve ode kvragu,ja se derem aaaa,ova osoba b se dere jel te boliiii? I onda ono najdosadnije ispetljavanje iz moje kose...pa ja nedam da mi se igra s kosom...da je se dira,ali je sama diram,obožavam vrtjeti svoju kosu,mislim da je to jedan od najboljih naèina opuštanja,ponekad to prelazi granice normalnoga, jer bih u izvanrednim situacijama uhvatila tuði pramen kose i njemu bezobzira tko mi je maltala kosu...
Ali onaj èiju kosu ja diram,eee on može znat da je na konju, da mi se sviða,to je prvi dokaz simpatije,ako ja nekom diram po kosi...daklem da skratim,pokušavam na normalan naèin bar malo dovesti u red kosu,što ne znaèi da je pokušavam rašèešljati,jer kovraèava kosa se ne èešlja,osim kad se opere,ako je želite ravnati,ja obièno želim,ali danas sam preumorna od toga...danas mi se samo spava...mislim da nepostoji ništa draže u mom životu od povremenog drijemanja,to je ono ko kak maèkica kad se najede, fino legne kraj vlasnikovih nogu i fino prede :)) èija maèka crnu vunu prede? Jel to ta uzreèica?
E a sad vam moram isprièat nekaj drugo...ali da vas obavjestim da neæu dugo,jer mi je pola kose u repu, a pola rašèupano,a još sam u bijeloj pamuènoj 5 broja veæoj spavaèici s rozim srèekima i èarapicama hehehe da baš zgledam kooo veliko ušeèereno voæe hehe da!
Ko pjeva onu pjesmu She? (She maybe the love can't hope to last,may come to me from the shadows of the past,that i reamember till the day I die...il tak nekak)tko,tko,tko,tko,tko,pa ljudiiiiiiiiiiiiiii tko????
Sada da vam isprièam jednu kratku prièu...
Jedne mraène,jesenske,hladnjikave veèeri,hodala sam jednom još mraènijom ulicom od samog mraka,i ništa se nije dešavalo,bilo je prokleto dosadno,nije se naziralo apsolutno ništa,bila je takva prokleta tišina,toliko tišine da sam poželjela,da me nešto preplaši,uplaši,da me nešto natjera da izaðem iz sebe i da vrisnem iz petih žila...
Palo mi je na pamet, kako bi bilo dobro da je sada ovdje,bar jedan obièan pijanac...
Pijanac, koji bi razbio ovu tešku tišinu,on bi dolazio meni ususret,teturao bi se,i odjednom bi zastao nasred ceste,ja bih ga pogledala, onako razgolaèenim oèima, a on mene skoro nit nebi primjetio,odjednom bi otkopèao šlic i izvadio svoga miška,popišao bi se nasred ceste,a ja bih samo šokirano na tren pogledala, a on bi soèno oposvao ''jebem ti mater,šta buljiš mala'', ko da nisi nikad vidjela èovjeka kako piša, i ispraznio bi se,a ja bih isto tako soèno zderala se ''majmune'' i produžila dalje...ali bila je to samo jedna obièna dosadna,mraèna noæ i ništa se nije dogodilo...