- Mala, imaš dobru pičku! - tim riječima obratio se Vretenko Sokratijević-Trs prvoj djevojci koja mu je uzvratila krezavi osmjeh koji joj bijaše uputio. Bio je Vretenko pionir, i što je najbolje - prvak - u barenju. Znao se zajebavat sa misicama. Ono, pukne mu u glavu, jebate, idem bart misice! I krene, ode tam međ njija, sam se počme smijat, a one padaju. Jes da je imo čekić od kilu ipo, i ak se koja nije nasmijala gadno bi prošla, al jebat ga, niko mu nije mogo poreć da je dovitljiv. Takorekuć. No, svakoj sili dođe veća (varijacije na narodne mudrosti, op. a. lbatros.) i kako to već ide, tj. iđe, jebo ga bog, esmol bosanci il nismo?, i Vretenku je najišla pametnija odnjeg. Od njega. Odnjega. Ljepše mi je kad je napisano skupa. Odnjega. Zakon. E. Pa mu rekla sljedeće, tj. slijedeće:
- Jebo te ti - prozborila je Ištvanka Propeler, miss Spodnje Kurčevine i svojevremeno precjednica kluba utrnulih dojaka pri ministarstvu za ljuštenje tirkiza i oblajavanje primata - Oš kulirat provjetrine?
Na što se, tek primozgom obdareni Vretenko obrecnu i obtestera joj sedmo rebro s desne strane uz riječi "Ovo ne vodi nikuda!", a Ištvanka mu samo odmahnu rukom u svom ludilu i takorekuć šoku, parcijalno izazvanom i masivnom ozljedom tkiva što joj vretenko naniješe gudalom, a parcijalno zbog njena već poodmakla stadija šizofrenije (da pojasnimk: rođak joj je Šizo imo leniju, al ju je stalno nazivo "frenija" i pričo je, ono, kad bi pričo: Jebate, ide Šizo (volio je o sebi pričati u trećem licu) na freniju radt!) i ljubavi prema glodavcima.
Malo sam se izgubijo. Neka. Dobro mi je. Nikad bolje. Da je bolje, (štono kažu), neb valjalo. I da, đe stao? Stao kod Propelerke. Jako volim opisivat ljude. Jako. Makar i imaginarne. Sam nek se opisuje, niko sretniji od mene. Nekad sam po cijele dane znao opisivat. Sjednem pa opisujem. Počeli su me zvat na susrete Opisivača. Jesu, jesu. U to doba, onaj koji je opisivo, mogo je jebat šta je ćeo. Ja sam jebo kornjače. Zbog oklopa. Reko sam im: Jebem vam majku, al vam je gadan taj oklop. I tak bi ja njih jebavo u mozak po cijeli dan, iz čista mira. Malo opisujem, malo jebem kornjače. Lijepo se nakad živlo. Bilo para. To svi znamo. Nevezano, mislim da sam pomalo sadist. Verbalni. Jako znam uvrijedt ljude iz čiste zajebancije. Tek zato što mog tak. Malo mi i bude žao poslje. Baš sam neki. Al da je zabavno, pička mu materna, je.Što bi reko jedan moj znanac u alkoholnom transu: Brale, sve ti je to lizanje očiju! Pri tom mislivši na mazanje očiju. No, hm. I da, đe stao jope? Opisivanje. Ljudiju. Opasan sport. Moreš si napravt neprijatelja, i to na buljuke istih. Recimo, kreno sam jednom opisivat komšiju Zetora. Piso sam kak je polunastran. Zato što nije imo noge ni ruke. Pa se uvrjedjo. reko, komšo, jeba ga ti, kak da napišem das nastran kad u biti i nis potpun čojk? Znaš, moram bit politički korektan. To ti se fura zadnjih godina. A on se napizdijo. Nije pričo samnom tri dana. Pa i dalje ne priča. Ubjo sam ga. Jebat ga, nemam ja ništ protiv njega. Više. Al ne volim kad me ignoriraju. Kak sam ga ubjo? Kotrljo ga dok nije iskrvarjo ono malo krvi što je još imo. Jebate, kad si malo razmislim, bio je ko neka kocka. Zato ga i nisam mogo kotrljat previše. Mislim, jesam, al gadno je to izgledalo. Jebiga, probaj ti brale kocku kotrljat. Oćeš kurac. Jebeno je to. Recimo, da ja sad čitam da je neko kotrljo invalida bez ruku i nogu, jab mu mater jebo. I mislijob si, jebate, ovaj je neki psiho. I dobro bi mislijo. Al papir trpi sve. Još bolje, hard disk i ekran trpe još više. No, ko ga jebe. Politička korektnost prije svega. A poslje svega, jebo sve. Bolje da ljudi pišu sranje nega da ih rade. Jel tako? Tako je. Planiram si ovih dana potpuno prolupat. Pa ko ga jebe. Kojić kurac bit normalan? Nikoji. Jebo sve. Volim glavom udarat u ormar. Osvježava. I rukom. Bol je iskrena i moja. Jebeno je što me drugi dan boli glava. To je ona loša, rezidualna bol. To je pokvarena bol. Ta mi se ne sviđa. Al kad opizdiš, u tom momentu, jebate, to je odlično. I nije zanimljivo udarat druge, da se razumijemo. Jebo to. Što kažu, treba prvo sebe razumjet. A onda otić kotrljat invalidnog susjeda dok ne iskrvari ono malo što ima. Pička mu materna.
EJ SUSJED! Zajebavam se. Znaš da te volem ko brata. Sve vas volem. Tolko dab vas kotrljo.
J.R.S., zbiljam puko
Alkohol. Nemojte nikad pit. Osim kad morate.
Barenje, vižljastost, viskozitet i parcijalno ludilo za po kući
14 kolovoz 2007komentiraj (6) * ispiši * #