Jednoćke smo Ja, moj kum Terc i brat mu Oštija Lovrić-Zbjeg ulovli par zgodnih cura na plaži kak se sunćaju. Pićku maternu, umene se odma digo, a ovi mi se poćeli smijat. Pićka vam materna, reko, malo sam se uspanićarijo! Onda su se prestali smijat, a ja sam se mogo koncentrirat na gledanje finih pićaka dolj na plaži. I sveb bilo u redu da mali Oštija nije iščupo čempres i kreno jurišat na pićke vićući "GELERIIIII!!", a ove se poplašle, skoćle na noge pa pravac, kud će - neg u vodu. Tu sam se ja odlućijo umješat, i odma poćeo vikat "RINGIŠPIL TI JEBEM KRVAVI; VRAĆAJ TAJ ČEMPES, DA TI SUNAC NEKULTURNI!!". Izdero se ja tak, i odma sam vidjo da nešt nije u redu. Kum Terc, koji je stajo sa strane obratjo mi se rjećima: "KUME PA REKO SI Č! REKO SI ČEMPRES!". Tek onda sam ja skužijo šta sam napravjo. Izljećio sam svoju boljku nerazlikovanja slova ć i ć! I to spontano! U tom trenu se javio mali Oštija, zacvilivši svojim sitnim nemutiranim glasom:"Kume (ciju ciju ciju, op.a.) pa tis progovorijo kak spada (ciju ciju, op.a)!! Reko, ne obraćaj mi se takim tonom glasa, petokolonaško smeće! Đes ti bijo dok sam ja cvjetare mico! A?! Kurac mu jetrvin!
Na što je mali odma ušutijo. I kum Terc je zašutijo. I ja sam šutjeo. Onda su se pićke vratle gor do nas te smo zapodjenuli razgovor koji je teko otprilike ovak:

- Đeste pizduni! - progovorla je prva mala plava sa maskom za ronjenje - Ovos moje cure! Ljerka i Kombajnina i mi smo najbolje prijateljce! Skupljamo postera i salvetiju i ćasopis Okej koji ima najbolji savjeta i horoskopa. Često se nađemo kod Ljerkine babe, pa nas onda njezna Baba i Kombajnina zabavljaju sa uprizorenjima strateških varijacija drevnih bitaka...
- Čekaj malo, štas ono rekla: ĆASOPIS?!
- Pa da, jat neznam...
- ČEK MALO! El imaš biljeg na desnom guzu?
- ?! Imam! Kak znaš?!
- MAMAAAAAAAAAAAAAAA!!!!
- Bat?!... MEĐEDEEEEEEEEEEEE!!!
- Aj dost zajebancije - tu nas je prekino moj kum Terc. - Cure, oćte se jebat?
- Aha - odgovorila je mala plava - Ja se zovem Turbina Zvečić. Zovu me Kljagljar.
- U, imaš seksi nadimak.
- Fala. Znam. Al nije to ništ. Moja tetka po stricu od prađeda imala je nadimak Sir.
- Jebo ti ja mater. - odgovorijo sam vidno uzbuđen - pa ti nis normalna!
- Pusti curu - umješo se Terc - vidiš da je drogirana.
- DA DA DA, drogirana! Vidijo ja odma! - skvičao je sa strane mali Oštija.
- Ček malo, nemoš tak o mojoj prijateljci pričat - iznenada se mješala Kombajnina, koja je do tad šutila ko zalivena katranom.
- DA, ček malo - javila se i Ljerka koja je do tad također šutjela poput zalivene katranom.
- Daček Malo, češki prozaik i pjesnik, 1878-1961. - ispljunuh kao čavao iz pištolja na čavle.
- Znao ga ja - dobaci Terc - išli skupa na balet.
- Oduvjek sam znala das peder - dobaci Kombajnina - I ne zovem se Kombajnina! Moje ime je Trigonometrina! Trigonometrina Ustodrk!
- MAMAAAAAA!! - podviknu mali Oštija
- SVEKREEEEEEE!!! - odvrati Trigonometrina, zagrli malog Oštiju i zaplače, a mi ostali zapjevasmo evergrin Nedžada Kruške-Kruha "Kako kuvasmo gravac ljuti" do dugo u noć.


Svinjski, Đej-Ar
Ćitluk, 2222.