Kad umrem i prozračni travanj
Nad grobom otrese kosu tešku od kiše,
Prignuvši se nada mnom, ako i patiš,
Neću te voljeti više.

Spokojan ću biti, smiren ko krošnje
Opuštenih grana kada kiša pada;
Njem ja ću biti i tvrđeg srca
Od tebe sada.