Jednom davno živio visoko u planini mladi pastir. Čuvao je stoku po cjeli dan sam na pustim livadama, a jedina zabava mu je bila njegova svirala. Kada bi padala kiša, sakrio bi se u obližnju veliku pećinu. Jednom je tako od dosade lutao po pećini i ugledao klupko zmija. Htio je da zamahne štapom i sve ih ubije, ali se sažali i pomisli:

"I to su živa stvorenja. Nikog ne diraju, pa neću ni ja njih."

Sljedećeg dana dok se odmarao u hladovini hrasta, začu iza leđa siktanje zmije. Uplaši se i skoči, a jedna velika šarena zmija sjajnih očiju uspravi se u travi i reče:

"Ne boj se mladiću, spasio si mi život u pećini i ja sam došla da ti kažem da ću odsad biti tvoj čuvar i zaštitnik u nevolji. Kad god ti zatrebam, samo se oglasi sviralom tri puta i ja ću ti doći u pomoć." To reče i brzo nestane u travi.

Pastir je stajao ukočen od straha, ali se brzo pribra i shvati da to nije bila obična zmija.

Jednog ljetnog dana naroguši se nebo, počne strašna grmljavina, a sa neba sruči se kiša užarenog kamenja. Pastir pobježe u pećinu, ali tamo odjednom sve zakuha, uskomeša se i pojavi se troglava neman. "Ja sam poslala vatrenu kišu!", riknu jedna glava. "A ja grmljavinu!", viknu druga. "A ja ću pojesti tebe i tvoje stado!", zaurla treća.

Pastir, sav prestrašen od straha, dohvati sviralu i puhnu u nju tri puta. Iznenada zasija neka svijetlost, pojavi se njegova zmija zaštitnica, baci se na neman i ubije je, pa se sve smiri i razvedri. Pastir htjede da zahvali zmiji, ali nje nije bilo.

Jednog jutra pastir primjeti na obližnjem proplanku prelijepu djevojku duge plave kose kako se češlja. Kada joj se približio, ona mu reče: "Ti mene ne poznaješ, ali ja o tebi sve znam. Pošten si i dobar mladić. Uzmi me za ženu, a ja ću te služiti i biti ti vjerna."

Pastir se obradova, pruži joj ruku i ona ustade. Iza njezinih leđa, na travi, ostade da leži zmijska košuljica.