Mali zeko živi u šumi. Zekina mama i tata imaju još puno zečića, njegovih braće i sestara. Oni se po cjeli dan igraju - jure se po šumi ili se igraju kod potoka. Mali zečići najviše vole da se igraju skrivača.

Jednom je tako mali zeko odjurio duboko u šumu kako bi se sakrio i kako ga niko ne bi pronašao. Dugo se skrivao iza jednog grma i niko nije uspio da ga nađe. Kada je izašao iza grma, shvatio je da nezna da se vrati kući.

"Što sad da radim?", zaplaka mali zeko. "Uskoro će pasti mrak, a ja neznam se vratiti kući!"

Plakao je tako dugo, kad je iza sebe čuo glas: "Hajde, zečiću, ja ću ti pokazati put!", reče mu stara sova. "Tvoja braća i sestre su upravo blizu kuće - požurimo da ih stigneš!"

Zeko, sav radostan, skoči i pojuri za sovom.

"Eno brace!", povikali su ostali zečići kada ga ugledaše. "Mama, zeko se tako dobro sakrio, da niko nije uspio da ga nađe. Pobjedio je!"

Zeko nije imao hrabrosti da kaže da se izgubio. "Da, pobjedio sam. Ali više nikada neću tako dobro da se sakrijem", promrmlja zečić i otrča na večeru.