Moje virtualno ogledalo

...

Naučih...
Da je život poput toaletnog papira.
Što je bliže kraju, brze odlazi.

Naučih...
Da trebamo biti sretni jer nam Bog ne daje sve što ga tražimo

Naučih...
Da one male svakodnevne stvari čine život tako spektakularnim

Naučih...
Da se iza svačije teške maske krije netko
tko žudi za poštovanjem i ljubavlju

Naučih...
Da Bog nije sve postigao za jedan dan.
Zašto onda mislim da ja mogu?

Naučih...
Da ignoriranje činjenica ne mijenja činjenice

Naučih...
Da ako se želiš nekome osvetiti,
samo dopuštaš toj osobi da te još jednom povrijedi

Naučih...
Da ljubav - a ne vrijeme - liječi sve rane

Naučih...
Da je najlakši način osobnog rasta okružiti se
ljudima koji su pametniji od tebe

Naučih...
Da svatko koga sretneš zaslužuje biti pozdravljen s osmijehom.

Naučih...
Da nema ništa slađe od spavanja pored svoje djece
dok osjećaš njihov dah na svojim obrazima

Naučih...
Da nijedna osoba nije savršena,
sve dok se u neku ne zaljubiš

Naučih...
Da je život težak, ali da sam ja jača

Naučih...
Da prilike nikad nisu izgubljene;
netko će iskoristiti one koje ti propustiš

Naučih...
Da dok uzgajaš ogorčenost, sreća cvjeta negdje drugdje

Naučih...
Da sam trebala Tati reći koliko ga volim
još jednom prije nego je zauvijek otišao

Naučih...
Da tvoje riječi trebaju biti blage i nježne,
jer ćeš ih sutra možda morati pojesti.

Naučih...
Da je osmijeh besplatan način da poboljšaš svoj izgled

Naučih...
Da ne mogu izabrati osjećaje koje imam,
ali mogu izabrati sto ću u vezi njih poduzeti

Naučih...
Da kada te tvoje novorođeno dijete uhvati ručicama za mali prst,
postaneš vezan za cijeli život

Naučih...
Da svatko želi živjeti na vrhu planine,
ali sva sreća i rast događaju se dok se penjemo

Naučih...
Da je savjet najbolje dati samo u dva slučaja:
ako ga netko zatraži i ako je nečiji život u opasnosti.

Naučih...
Da što imam manje vremena,
to imam više stvari koje trebam obaviti
(Roonez A.)

Ovi me stihovi uvijek mogu ganuti:

"Hej, mnoge sam vatre palio
i mnoge vode zamutio,
nošen srećom i zlom.
I da znaš tri sam banke potrošio,
a da nisam ni slutio,
da sve to tek prohuji s vihorom,
jednom zauvek.

Hej, gde su sad oni klikeri,
trešnje sa periferije,
sveske iz šestog B.
Gde su sad svi gimnazijski šminkeri,
prve studentske ferije
i čeznjiva pisma iz armije.

Hej, čudne staze do uspeha,
čvrsta vera u drugove,
sve je to varljiva stvar.
I sad ako postoji uteha,
ja nisam prastao dugove
i svakom sam vratio isto bar.

Hej, sada znam gde sam grešio
i gde sam, na žalost, bio gad,
a gde, na žalost, ne.
I da znaš sve sam rebuse rešio,
ali ipak se ponekad
još zaletim na vetrenjače.

I vidiš, već sam tu
na pola puta, sve je dim
i fotografije, od vremena, izbledele.
I vidiš već sam tu
na pola puta, sad mi trebaš ti,
budi vodič moj kroz mutne predele. "

14.01.2005. u 14:05 | 0 Komentara | Print | # | ^

<< Arhiva >>

<	siječanj, 2005					>
P	U	S	Č	P	S	N
					1	2
3	4	5	6	7	8	9
10	11	12	13	14	15	16
17	18	19	20	21	22	23
24	25	26	27	28	29	30
31

Moje virtualno ogledalo

...

Dragi linkovi:

Ogledalce