Naučih...
Da je život poput toaletnog papira.
Što je bliže kraju, brze odlazi.
Naučih...
Da trebamo biti sretni jer nam Bog ne daje sve što ga tražimo
Naučih...
Da one male svakodnevne stvari čine život tako spektakularnim
Naučih...
Da se iza svačije teške maske krije netko
tko žudi za poštovanjem i ljubavlju
Naučih...
Da Bog nije sve postigao za jedan dan.
Zašto onda mislim da ja mogu?
Naučih...
Da ignoriranje činjenica ne mijenja činjenice
Naučih...
Da ako se želiš nekome osvetiti,
samo dopuštaš toj osobi da te još jednom povrijedi
Naučih...
Da ljubav - a ne vrijeme - liječi sve rane
Naučih...
Da je najlakši način osobnog rasta okružiti se
ljudima koji su pametniji od tebe
Naučih...
Da svatko koga sretneš zaslužuje biti pozdravljen s osmijehom.
Naučih...
Da nema ništa slađe od spavanja pored svoje djece
dok osjećaš njihov dah na svojim obrazima
Naučih...
Da nijedna osoba nije savršena,
sve dok se u neku ne zaljubiš
Naučih...
Da je život težak, ali da sam ja jača
Naučih...
Da prilike nikad nisu izgubljene;
netko će iskoristiti one koje ti propustiš
Naučih...
Da dok uzgajaš ogorčenost, sreća cvjeta negdje drugdje
Naučih...
Da sam trebala Tati reći koliko ga volim
još jednom prije nego je zauvijek otišao
Naučih...
Da tvoje riječi trebaju biti blage i nježne,
jer ćeš ih sutra možda morati pojesti.
Naučih...
Da je osmijeh besplatan način da poboljšaš svoj izgled
Naučih...
Da ne mogu izabrati osjećaje koje imam,
ali mogu izabrati sto ću u vezi njih poduzeti
Naučih...
Da kada te tvoje novorođeno dijete uhvati ručicama za mali prst,
postaneš vezan za cijeli život
Naučih...
Da svatko želi živjeti na vrhu planine,
ali sva sreća i rast događaju se dok se penjemo
Naučih...
Da je savjet najbolje dati samo u dva slučaja:
ako ga netko zatraži i ako je nečiji život u opasnosti.
Naučih...
Da što imam manje vremena,
to imam više stvari koje trebam obaviti
(Roonez A.)
Ovi me stihovi uvijek mogu ganuti:
"Hej, mnoge sam vatre palio
i mnoge vode zamutio,
nošen srećom i zlom.
I da znaš tri sam banke potrošio,
a da nisam ni slutio,
da sve to tek prohuji s vihorom,
jednom zauvek.
Hej, gde su sad oni klikeri,
trešnje sa periferije,
sveske iz šestog B.
Gde su sad svi gimnazijski šminkeri,
prve studentske ferije
i čeznjiva pisma iz armije.
Hej, čudne staze do uspeha,
čvrsta vera u drugove,
sve je to varljiva stvar.
I sad ako postoji uteha,
ja nisam prastao dugove
i svakom sam vratio isto bar.
Hej, sada znam gde sam grešio
i gde sam, na žalost, bio gad,
a gde, na žalost, ne.
I da znaš sve sam rebuse rešio,
ali ipak se ponekad
još zaletim na vetrenjače.
I vidiš, već sam tu
na pola puta, sve je dim
i fotografije, od vremena, izbledele.
I vidiš već sam tu
na pola puta, sad mi trebaš ti,
budi vodič moj kroz mutne predele. "
Post je objavljen 14.01.2005. u 14:05 sati.