Cranberrie - under construction

... jedan običan post...

29.12. je. Imate takav osjećaj? Ja uopće nemam, nemam pojma zakaj...

Uglavnom, tu je tako hladno da se već dva sata ne mičem ispod dekice.
Pa usput čitam postove i kojekakve rezimee godine.

Moj rezime će biti kratak:
- ljubav - diiiiiiiiivno napreduje, svaki dan se volimo mrvicu više...
- posao - niš novoga, isto radno mjesto, isti posao, ista plaća... nema veze što troškovi života rastu iz mjeseca u mjesec - našeg dišu to niš ne tangira...
- društveni život: bogaaaaaaat... nekoliko vjenčanja, nekoliko kumstava, jako puno lijepih obiteljskih i prijateljskih večera i puno puno druženja
- uz to sve i puno smo putovali: Opatija, Toscana, Omiš, NY... nije loše za jednu godinu - ja se ne bunim... još da se ima više godišnjeg... eh...
- kuhala sam svašta lijepoga i finoga i svašta novoga sam smislila i naučila
- stan smo polako doveli u neku fazu polunamještenja, još neki detalji, manji i veći, i gotovo
- nakon slanja puno suptilnih znakova u stilu - hoćeš li više? čeeeeeeeekaaaaaaaaaam!!! - Jubav me i zaprosio i najbitnije stvari oko vjenčanja smo zgotovili

Što se samog dočeka nove godine tiče, nije mi to nešto napeto - prošle godine smo se Jubav izvalili na pod u dnevnom i dočekali Novu uz bocu pjenušca i pol jedan zaspali :)
Ove godine ćemo kod moje V ako ne bude nekih promjena plana...
I info za Jacu - nećemo toliko jesti niti spremati toliku hranu :) Ipak je Božić samo jedan (hvala Bogu).

To do lista za slijedeću godinu je jako kratka:
1. Glatko organizirati i sprovesti vjenčanje (reći jasno i glasno DA jer ovo mi je zadnje u životu)
2. Ostati u drugom stanju

:)

Drage moje blogerice i blogeri, lijepo se provedite u društvu osoba koje su vam drage i puno sreće svima u novog 2009-oj!!!

Preživjeli smo sve. Doduše malo smo teži prije nego je ovo sve počelo...

Ručak na Badnjak na poslu (donacija direktora): rižoto s kozicama, lignje, oslić i blitva s krumpirovm...
Večera na Badnjak kod mojih: bakalar na crveno i slana zlevanka...
Tu smo se još kak tak držali...

Božićni ručak kod njegovih: juha, sarmice, pečena teletina, odojak, mlinci, kumpir, 3 salate, 3-4 vrste kolača...
Poslije toga otišli čestitati kod mojih: opet kolači...
Pa otišli čestitati kod moje seke: eh tu smo već dočekali večer pa smo morali večerati i onda još jesti kolače.
Mama i seka su se udružile pa su skupa imale 9 vrsta, ali mene su dokrajčile princes krafnice koje su bile njami njami...

Na Badnjak smo svima mojima stavili pod bor poklone i pokupili svoje da ih stavimo pod svoj bor.
Nećak mlađi je kroz papir vidio da je Lego i paket je bio onaj najveći pa nije mogao dočekati da ga otvori i cijelu večer je žicao da jel može otvoriti ali nismo mu dali.
Još me poslije zvao doma i pitao: Jeste sigurni da niste otvorili svoje poklone?
Jer ako smo mi otvorili onda može i on.
Rekla sam mu da sam sigurna da nismo otvorili :)))))
Na Božić je cijeli dan slagao kuću od Legača :)

Na Štefanje smo bili kod moje male šnoklice E.
Najviše poklona je naravno bilo za nju, ali trebali ste vidjeti kako je ona otvarala paket po paket :)
Naravno njoj su bili najinteresantniji papiri i mašne ali čim bi se novi paket pojavio ona bi njega zgrabila i otvarala :)

Iskreno, već smo bili umorni od svega i kad smo popodne došli doma - samo smo popadali u krevet.

Ali ni tu nije bio kraj, u subotu smo imali doma upoznavanje roditelja. Brrrrrrrrrrrrr...
Iako sam se pravila cool i tješila svog dragog da će sve biti ok, ipak me mrvicu bilo frka. Ne toga da se oni neće slagati, nego da ne bude onih neugodnih tišina - znate kak to zna...

Uglavnom, dan je bio naporan sam po sebi - pospremanje i priprema raznih od jutra - iskreno, ni on ni ja nismo stali od kad smo ustali.
Ali trud se isplatio - plate sa narescima su bile pic pic, francuska je bila skoro savršena (bila bi da dragi nije kupio majonezu light), kremšnite su bile kao izmišljene, ali naš domaći kruh (koji je bio još topli) je bio puno pogodak.

Prije par mjeseci frendovi su si kupili aparat za kruh i otkad je moj dragi to vidio, srce mu je zaigralo, ali kao nećemo to kupiti jer ćemo natući sto kila :)
Pa sam mu ja to kupila za ročkas :) i poklon je bio pun pogodak!
Dan prije Badnjaka spekli smo kruh ali je bio kasno navečer gotov pa ćemo ga kao jesti sutradan.
I zove on mene na posao i pita jesam li jela, ja kažem da upravo ručamo i pita on jel može pojest kruh i ja kažem, normalno da možeš...
I dođem ja doma za dva sata a on pojeo cijeli kruh :)))))) Tak da taj prvi nisam ni probala :)
Onda smo za jučerašnju večeru pekli tri kruha - dva mliječna i jedan intregralni i taj je bio apsolutni hit :)

Uglavnom, da skratim priču - svi su se upoznali i braća i sestre i svi, nije bilo nikakvih neugodnih situacija, nije bilo neugodnih tišina i sve je prošlo u najboljem mogućem redu i hvala Bogu da je gotovo i da smo to skinuli s dnevnog reda...
Ostatak narezaka i kruha smo podjelili, tako da nam je za danas ostalo samo malo francuske i kremšnita ali ja radim na tome da nas i toga riješim.

Danas cijeli dan samo izležavanje (hvala Bogu na perilici za suđe) i probavljanje hrane...

Želim vam svima blagoslovljen i miran Božić, te da se odmorite ovih par dana od briga koje vas muče...

Kaj se peče za Božić? :)

Ja sam ove godine na keksićima - ispekla sam probne količine da vidim na kaj to liči, i kad su komentari od svih bili: woooooooooooooow... sutra pečem božićne količine :)

Radila sam keksiće sa http://damijenestoslatko.bloger.hr/
To mi je omiljena gastro stranica a aktivna sam i na forumu u zadnjih mjesec dana - nije gužva (još, a nadam se da će biti bar malo veća gužva s vremenom) i super su recepti, a najviše mi se sviđa što uz svaki recept ide i neka pričica.

Probala sam Lagano slane čokladne kekse i Kekse sa bijelom čokoladom i brusnicama, a sutra ću još dodati i Švedske kolačiće snova.

Danas sam za probu radila i Tarte fine - prefinu pitu od jabuka - nas 5 smo momentalno umlatili protvan, doduše onaj manji ali bilo je poslije ručka :)

Bili su nam kumovi na ručku i još jedan frend (inače naša stalna postava za subotnju kavu) i radila sam piletinu u woku po jednom novom receptu (koji sam pretprošli vikend morala raditi i subotu i nedjelju jer smo se se Jubav i ja totalno navukli na to.... mmmmmmmmljac...
Otišla je naravno i boca našeg omiljenog vina :)
Baš volim kuhati za drage ljude i volim kad nam ljudi dolaze i kad se osjećaju ugodno kod nas (i naravno, kad hvale moje kuhanje - onda posebno cvatem).

Kao što vidite, opet sam na klopi.
Ali to nije sve, prošlu subotu smo bili sa kumovima na ručku u Balonu (tamo su imali svadbu pa su na poklon dobili i ručak za mladence i kumove - baš lijepo od njih) i bila je teletina sa krumpirima ispod peke - ubili smo se kak je bilo finooooooooo...
Ali ni to nije sve, moj stariji nećak je slavio 16-ti ročkas pa smo još navečer išli tamo na večeru: nekoliko vrsta mesa s roštilja + pijani šnicli + pomfrit + salata + 4 vrste kolača...
Heeeeeeelllllooouuuuuuuuuu... Čitavu nedjelju smo se oporavljali i jeli smo samo juhice jer nismo mogli hranu vidjeti...
Plus kaj su nas riti boljele jer smo na ručku bili od 13-18, i na večeri od 19-23 sata... Prestrašno... sva sreća da nije tak češće...
Inače, nećak je imao tulum u garaži - prvi pravi tulum, ono došlo je i nepozvanih, i starijih, i komada i tak sve to... Bilo je i alkohola, seka je kupila pive i par boca crnog vina da imaju za bambus, a kaže sutradan je bilo još kojekakvih drugih boca od crnog vina + par boca žestice... Prestrašno, znam.
Ali bar nije bilo nikakvih sranja i sve je prošlo ok. Jedino nam nije dao ni prismrdit unutra :)

Jučer je moja mala okruglica (kumčica) imala mali rođendan - 6 mj, pa smo imali malo slavlje, čak i tortu :)
Kako je to malo stvorenje slatko - okruglica mala ju sad zovem jer je sva loptasta :)
A kak je mekana, a kak joj je koža mekana... :)
Moramo podhitno radit bebu :))))

Sutra se idemo malo kulturno uzdizat - Božićni koncert u Svetoj Mati Slobode na Jarunu - jedva čekam :)

Na Badnjak smo na bakalaru kod mojih, a na Božić smo na ručku kod njegovih, pa ćemo poslije kod mojih na kolače i čestitanje.
Svake godine se izmjenjujemo u gostima - tak je najpoštenije, zar ne? :)

A u subotu su svi kod nas: i roditelji i sestre i braća sa obiteljima.
Da, da, da... imamo veliko upoznavanje... uf... javim vam kak je to prošlo iako se grozim toga, ali pravim se hrabra pred Jubavi jer se on sledi na samu tu ideju, a sad je to došlo u realizaciju...

I ljudi moji, za 5 i pol mjeseci se udajem :))))

UPDATE:
Drago mi je (ustvari presretna sam) da Vam se sviđa blog - piše ga jedna zaista fenomenalna mlada cura koju ću nadam se uskoro i upoznati... :)
Kak se nisam prije sjetila staviti link :)))
Ako imate vremena skočite i na forum - ima dobrih tema i ako vam za bilo što vezano uz kuhanje zatreba savjet ili pomoć gdje nešto kupiti - samo se javite :)

JJA - Jubav i ja smo upravo došli iz šetnje - dan je stvoren za biti vani na otvorenom jer je predivno sunčano i prilično toplo :)

... varaždinsko zelje - zaaaaaaaaaakon!!!!

Jeste ju snimili?
Meni je genijalna i baš je orginalna...
A čak babicu sve i kužim kaj priča.
Kužite ju i vi?

Stvarno ima na youtube

http://www.youtube.com/watch?v=tcVmEc28kMQ

... jer ni sama ne znam kako bi naslovila...

Nisam baš licimjerna pa da kažem da me pogađaju smrti poznatih osoba, pa čak me nije previše dotakla ni smrt Toše jer ga nisam ni slušala ni previše znala za njega, a ni Dine jer se to od njega i moglo očekivati...

Ali danas kad sam tražila jedan broj telefona i krajičkom oka zapazila obavijest o Siminoj smrti na naslovnici T-portala... ne znam... ne mogu se ni izraziti... kao da mi je umro netko jako blizak...

Čitala sam redovito njegovu kolumnu i toliko puta sam se smijala od srca i uživala u njegovom spuštanju curama koje zaista nemaju velikih problema u životu...
I zapazila sam da ga poslijednjih tjedna nema ali i prije je nestajao na tako neke dulje periode ali svaki put bi se vratio i napisao bi da je dobro... i mi svi, stalni čitatelji bi odahnuli.
A sad se više nije vratio...

Sretan ti put Simo... pamtit ću te...

Sanjala sam neki čudan san noćas, tj. jutros.
Ne sjećam se točno što je bilo ali ostao mi je onako prilično gorak okus u ustima i nekakva lagana tjeskoba.
Sjećam se samo da mi se nešto strašno dogodilo i da se nikako nisam mogla od toga oporaviti.
Zadnja scena koje se sjećam je moja mama koja mi govori da moram doći k sebi i da život ide dalje. Tako tipično za nju, ona je ona, čak i u mom snu.

Ustala sam rano (u 9 subotom je meni rano) i oprala kosu, stavila peel off na lice, i sad masku od minerala iz mrtvog mora. Kosa je još u ručniku i čeka da se smislim isfenirati ju jer idemo na ručak sa kumovima.

Jubav je na svojoj redovnoj jutarnjoj kavi sa svojim budućim kumom, a onda ide na šišanje.
Dakle imam još pol sata vremena biti sama.

Gledam naš stan.
Kuhinja iz snova, stol i stolice u blagovaonici, garnitura u dnevnom, spavaća soba kako sam htjela...
I sjetim se kako smo se igrale dok smo bile male - sa malim namještajem, sa malim posuđem, sa malim kućama...
Zamišljale smo poslove, zamišljale smo muževe, zamišljale smo djecu.
Da li smo se nesvjesno pripremale za sve ovo što je sada stvarnost?
Igrale smo se svega ovoga što sada živimo.

Jesmo li zamišljale sve baš ovako?
Jeste li zamišljale sve baš tako kako vam je sada?

ime:
mi je lijepo, zadovoljna sam

nadimak:
Maji

da saznam da me neka cura traca, ja bih:
otpizidla ju na vlastitu ignore listu

najvise komplimenata dobila sam na racun:
vesele i dobre naravi ali ti me ljudi ne poznaju baš jako dobro heheheheh

kad se osjecam seksi, odjenem:
eeeeeeeeerm... plahtu

iznenadit cete se kad vam kazem da nikada u zivotu nisam:
pa ima toga... i običnog i neobičnog... ajd jedno obično: jela ništa od morskih plodova ali znam da ih ne volim i točka.

najbolji ljubavni savijet koji sam dobila glasi:
tiha voda brege dere (i istina je)

posljednji put sam plakala:
neki dan prošli tjedan

mislim da je super kad muskarac:
shvaća šta znači bit muškarac... (ovo sam skopirala od Frog)

totalno sam ovisna o:
čokoladi

lijepo je biti u vezi, zato sto je:
to najljepši osjećaj na svijetu

znam da sam zaljubljena:
kad se smijuljim na svaku glupost i kad lepršam

outfit u kojem provodim slobodno vijeme je:
piđama

nikada ne izlazim iz kuce bez:
Labella

moze instant ohladiti kod decka:
kad nema zube i kad ima zle oči

moja najlosija osobina:
neuredna sam

na sebi najvise volim:
oči

najcudniji trac koji sam cula o sebi:
ne družim se s ljudima koji me tračaju

moja najgora navika je:
ostavljati papirnate maramice (naravno korištene) ispod jastuka

kad je u pitanju fizicki izgled:
čiji? moj?

prijatelji me stalno zadirkuju zato sto sam:
presretna i šta mi se ništa prezanimljivo u životu ne događa i baš mi je predobro. ustvari su ljubomorni ali onak pozitivno.

Štafetu predajem: Lipoj Mare i Champs...

Hmmmmmmm... mislim da je ovo prvi post na ovom blogu napisan u ovako kasne noćne sate - ikad...

Totalno je netipično za mene da sam uopće budna ovako kasno, a još je netipičnije da pišem post.
A Jubav spava :)))
Sad bi on rekao: ovdje je nešto krivo - obično je obrnuto :)))
I je, svaki dan ja idem spavati prije njega, a ako i ostanem do kasno budna, opet se meni prije spava nego njemu.
Osim kad je prošli vikend zaspao kad smo bili kod frendice na kavi, ali to je neka druga priča :)

Dakle, iako je našu firmu isto kao i ostatak svijeta zahvatila recesija, ipak smo imali pravu božićnu večeru. Na kojoj smo čak i sjedili za razliku do Rudarke koja je na njihovom domjenku mogla samo stajat.

Da vam kažem što smo papali?
Hmmmmmmmmmm... Ajde dobro....

Predjelo:
- pohana mozarella
- chicken fingers
- pohani luk (za kojeg nisam ni znala da ga obožavam do nedavno)
- pileća krilca
- rebrica u roštilj umaku (koja su mljac mljac iako ni to nikad nigdje drugdje ne jedem osim u tom restoranu)
- fine tople male žemljice...

Već smo se toga svi prejeli a na mom tanjuru je ostala samo hrpa kostiju od rebarca jer su mi tak bila fina, a nikad u životu ne jedem rebarca... Eh da me mama vidla...

To je jedan od onih restorana poznat po stekovima, a kako ja to ne jedem, bila sam u problemu, pa sam uzela neku piletinu sa povrćem, i krumpir pečen u foliji sa umakom od vrhnja, a frendica je uzela isto to samo sa zapečenim grahom pa smo priloge kombinirale.

Uglavnom, piletina je bila fina, a povrće je bilo: luk, paprika, mrkva, celer. Puno celera.
A puno celera nakon nekog vremena ostavlja čudan okus u ustima pa sam ga počela čeprkati van, pa sam počela mrkvu čeprkati van, pa sam na kraju jela samo luk i papriku.
Već sam i prije tamo jela to jelo ali nije to bilo ni blizu onog od prije. A ubrzo sam dobila i objašnjenje - promjenili su kuhara.
Ni krumpir nije bio dobar kao prije, jedino je grah bio na tragu stare slave.
Eh...

Za desert su bili neki jako dobri browniesi.

Na početku se pio pjenušac, a poslije shiraz...

I baš je bilo dobro - sasvim dobro za jedan službeni domjenak :)

Na kraju sam još popila colu i to je razlog što ne mogu spavati.
A malo i pun trbuh - priznajem :(

Kako je dogovor pao još prošli tjedan, i kad smo se napokon sve tri dogovorile i poklopile i organizirale - nije bilo druge nego po ovom kišnom danu uputiti se na naš glavni gradski trg.

Ali nije to jednostavno. Ne ne. Ne meni - gotovanki.
Prva ideja je bila da idem autom, ali kad sam se sjetila da bih trebala parkirati u Petrinjskoj i onda hodati do Trga, brzo sam ju odbacila.
Druga ideja je bila da ostavim auto kod Mouvie puba i da sjednem na tramvaj. Nakon kratkotrajnog razmišljanja - ideja je prihvaćena.
I ideja se pokazala dobrom. Tramvaj je bio poluprazan i išli smo puno brže nego automobili koji su gmizali Savskom.
Dakle od Prisavlja do Trga mi je trebalo 5 minuta autom i 15 minuta tramvajem. Zadovoljna.

Naravno da sam došla prerano pa sam odlučila obići malo dućane s cipelama jer moram kupiti čizme.
Kakve čizme?
Kožne, crne, na špic ali lijepi pravi špic (da da znam da se ne nosi ali ja nosim i točka) i na petu da nije baš pretanka i previsoka, i da nisu previsoke čizme, nego onak, do pola lista.
I bez nekih prevelikih điđa.
Nakon 10 obiđenih dućana našla sam dvoje koje su prihvatljive ALI:
- prve su smeđe a zaista mi ne pašu na ništa smeđe a i nisam ih probala pa se tješim da su sigurno neudobne
- druge su mrak - špic savršen, peta skoro savršena, lijepe kožne, našla ih u Nami na Playboy odjelu cipela (nisam ni znala da to postoji) i naravno da naprijed imaju nekakvu trakicu i na njoj šljastećeg Playboy zečeka od štrasa...

Oh tugo moja prevelika...
Našla sam bar 10 lijepih čizmica sa skroz niskom petom i baš lijepih - ali takve ne trebam, takve imam... Trebam šminka čizmice...
Niš. Pogledat ću još u Avenue ili Cityu...

I onda je već došlo vrijeme za kavu.
I dok je svaka nešto malo ispričala, dok smo pogledale slikice na mobačima, od bebe od kuće i slično, vrijeme je prozujalo urnebesno brzo i već smo morale ići jer je nečiji suprug ludio doma sa bebom :)))

Pa ponovno kiša, ponovno tramvaj do moga auteka i napokon sam doma na toplom...
Na svu sreću nije bilo jako hladno, već samo jako mokro...

Uf što ne volim zimu...



UPDATE: Kupila čizme :)
Iako sam naumila kupiti lijepe poštene kožne čizme, na žalost ništa tako nisam našla, pa sam kupila u Pitarellu...
Baš kako sam naumila - špicke, lijepa srednje niska peta tanka, visoke i gore imaju samo neki ukrasni remen.
Još da su prava koža - bile bi savršene.
I da sam ih mogla zakopčat - bile bi još savršenije.
Sad su kod šustera na razvlačenju :))))))
Javim rezultat. Odnjela sam mu ih sa idejom da ih odreže ali rekao je da će ih prvo probati razvući pa ak ne bu dosta, da ćemo onda rezat :))))

UPDATE UPDATEA :)))
Čizmice ipak jesu kožne i još ih je šuster pohvalio da je jako lijepa koža...
I uspio ih je raširiti i super su mi jeeeeeeeeeeeeeeeeeeee....