Preživjeli smo sve. Doduše malo smo teži prije nego je ovo sve počelo...
Ručak na Badnjak na poslu (donacija direktora): rižoto s kozicama, lignje, oslić i blitva s krumpirovm...
Večera na Badnjak kod mojih: bakalar na crveno i slana zlevanka...
Tu smo se još kak tak držali...
Božićni ručak kod njegovih: juha, sarmice, pečena teletina, odojak, mlinci, kumpir, 3 salate, 3-4 vrste kolača...
Poslije toga otišli čestitati kod mojih: opet kolači...
Pa otišli čestitati kod moje seke: eh tu smo već dočekali večer pa smo morali večerati i onda još jesti kolače.
Mama i seka su se udružile pa su skupa imale 9 vrsta, ali mene su dokrajčile princes krafnice koje su bile njami njami...
Na Badnjak smo svima mojima stavili pod bor poklone i pokupili svoje da ih stavimo pod svoj bor.
Nećak mlađi je kroz papir vidio da je Lego i paket je bio onaj najveći pa nije mogao dočekati da ga otvori i cijelu večer je žicao da jel može otvoriti ali nismo mu dali.
Još me poslije zvao doma i pitao: Jeste sigurni da niste otvorili svoje poklone?
Jer ako smo mi otvorili onda može i on.
Rekla sam mu da sam sigurna da nismo otvorili :)))))
Na Božić je cijeli dan slagao kuću od Legača :)
Na Štefanje smo bili kod moje male šnoklice E.
Najviše poklona je naravno bilo za nju, ali trebali ste vidjeti kako je ona otvarala paket po paket :)
Naravno njoj su bili najinteresantniji papiri i mašne ali čim bi se novi paket pojavio ona bi njega zgrabila i otvarala :)
Iskreno, već smo bili umorni od svega i kad smo popodne došli doma - samo smo popadali u krevet.
Ali ni tu nije bio kraj, u subotu smo imali doma upoznavanje roditelja. Brrrrrrrrrrrrr...
Iako sam se pravila cool i tješila svog dragog da će sve biti ok, ipak me mrvicu bilo frka. Ne toga da se oni neće slagati, nego da ne bude onih neugodnih tišina - znate kak to zna...
Uglavnom, dan je bio naporan sam po sebi - pospremanje i priprema raznih od jutra - iskreno, ni on ni ja nismo stali od kad smo ustali.
Ali trud se isplatio - plate sa narescima su bile pic pic, francuska je bila skoro savršena (bila bi da dragi nije kupio majonezu light), kremšnite su bile kao izmišljene, ali naš domaći kruh (koji je bio još topli) je bio puno pogodak.
Prije par mjeseci frendovi su si kupili aparat za kruh i otkad je moj dragi to vidio, srce mu je zaigralo, ali kao nećemo to kupiti jer ćemo natući sto kila :)
Pa sam mu ja to kupila za ročkas :) i poklon je bio pun pogodak!
Dan prije Badnjaka spekli smo kruh ali je bio kasno navečer gotov pa ćemo ga kao jesti sutradan.
I zove on mene na posao i pita jesam li jela, ja kažem da upravo ručamo i pita on jel može pojest kruh i ja kažem, normalno da možeš...
I dođem ja doma za dva sata a on pojeo cijeli kruh :)))))) Tak da taj prvi nisam ni probala :)
Onda smo za jučerašnju večeru pekli tri kruha - dva mliječna i jedan intregralni i taj je bio apsolutni hit :)
Uglavnom, da skratim priču - svi su se upoznali i braća i sestre i svi, nije bilo nikakvih neugodnih situacija, nije bilo neugodnih tišina i sve je prošlo u najboljem mogućem redu i hvala Bogu da je gotovo i da smo to skinuli s dnevnog reda...
Ostatak narezaka i kruha smo podjelili, tako da nam je za danas ostalo samo malo francuske i kremšnita ali ja radim na tome da nas i toga riješim.
Danas cijeli dan samo izležavanje (hvala Bogu na perilici za suđe) i probavljanje hrane...
Post je objavljen 28.12.2008. u 14:14 sati.