Cranberrie - under construction

Kišovito vrijeme nas čeka još čitav slijedeći tjedan. Fuj.
Prognoza za Toscanu je isto takva, s tim da bi u petak trebali biti samo pljuskovi, a u subotu već sunce.
To je dobro, jer mi u subotu rano ujutro krećemo prema Toscani. Iskreno mislila sam da do tamo ima više kilometara, ali ispalo je da ima cca 600-tinjak.
Internet je stalno u pogonu - istražujem sve u šesnaest.
Prvo smo mislili tamo tražiti smještaj, ali smo odlučili naći nešto preko neta bar za prva dva dana, a poslije ćemo vidjeti. Ako nam bude dobro, možda u toj kući ostanemo sve dane.
Poslala sam jedno 70-tak upita za kojekakve B&B i farmhouse. cijene su od 50-60 E za noćenje s doručkom za dvije osobe u pristojnoj kući s bazenom, pa do 120 E u nekakvim dvorcima i elitno uređenim vilama.
Za sada u izboru imamo nekih 4 B&B. Ima i jeftinijih od ovih, ali ja sam htjela da kuća bude negdje u prirodi, van grada, da ima lijepu terasu na kojoj se može doručkovati uz lijepi pogled i da bude uredno i čisto i da ljudi pričaju engleski. Želim da se ujutro probudim, otvorim prozor i da umrem od ljepote :))
Sve smo to našli i sad se samo još moramo odlučiti, ali čini mi se da imamo pobjednika

http://www.bbplanet.it/bed-and-breakfast-chicchero-san-gimignano_s2350/en/

Sviđa nam se i smještaj na sredini regije i dovoljno blizu ceste Firenze - Siena, pa možemo vrlo brzo bilo gdje doći, a i feedbeckovi od ljudi su vrlo vrlo dobri.

Prvi puta sam rezervirala ovakav tip smještaja putem interneta i kad pogledam što me sve mučilo i što sam se sve pitala, imam malo više razumjevanja za moje turiste koji gude po meni sa kojekakvim pitanjima. Čini mi se da ću od sada biti malo tolerantnija :))

Sinoć smo M. i ja bile kod V. Predivna je i debela je i što više ta trudnoća odmiče kraju, ona se s tim sve bolje i bolje nosi. Od one kenjkave i plačimačak trudnice, pretvorila se u supertrudnicu koja svaki dan uredno obavlja stvari po gradu, vozi auto, preuređuje sobu za bebu i ostale gluposti :))
Soba je ispala predivno. Složili su kinderbet, stolić za presvlačenje i ormariće. Još da ja uspijem završiti onu svoju sliku pa da i to dođe na zid - baš bi sve bilo fensi :)
Smijale smo se ko hijene kao i obično, ali najsmješnija situacija je bila kad je V. pričala kako ju je muž pitao da li će ići s njim na put (u grad udaljen cca 3 sata vožnje - dakle daleko od zagrebačkih bolnica). Poanta je u tome da on očito nije razmišljao o tome i samo je blebnuo i pitao ju. Iako je ona 2 tjedna do poroda.
E onda sam ja rekla da bi u toj situaciji moja Jubav rekla: Ti ne ideš sa mnom na put, jelda? U prijevodu: Razmislio sam i zaključio sam da ne bi bilo dobro da ti ideš, ali te ipak na neki indirektni način pitam jer da se ne bi možda naljutila da te ne pitam.
E onda je M. rekla da bi njen rekao: Ja idem na put. Prijevod: on je odlučio i gotovo.
Zaključak je bio da sam ja najbolje prošla i da moj ima djelomično ženski mozak - koliko je to naravno moguće da muškarac ima ženski mozak. Hehehehhe... Moja Jubav ljepa :)

Noćas sam ga navodno istukla cijelog. Navodno, jer nema dokaza a ja sam spavala.
Kaže da sam se toliko okretala i svako malo bi mu ruka ili lakat doletio u lice :))) Nekak mi je to sumnjivo jer inače mirno spavam, ali me noćas doduše malo bolila kičma pa sam se vrtila - to je istina... Ali ništa ne priznajem :))

Jučer sam opet malo poharala dućane. Ustvari sam išla pogledati vodiče po Toscani, ali nisam našla ništa pametnije od ovog kaj imamo, pa nisam niš kupila.
Pa sam onda išla u Sephoru kupiti neka mat sjenila, i spazila novi predmet svojih želja: kovčežić za šminku, onaj pravi profi. Predivan je. Nije ni skup - 250 kn. Sad žicam Jubav da mi ga kupi. Iako sam si ga mogla naravno sama kupit ali ovak mi je slađe. Ak mi ga on ne kupi, kupit ću si ga sama :))
U Sephori sam naišla na tak ljubaznu prodavačicu da nisam mogla vjerovati - stvarno je bila divna.
Onda sam išla do Baby Zare da kupim nekaj za Bebu, i našla sam zgodne i povoljne bodiće. I našla sam najslađe moguće bijele male balerinke. Broj 15. Nisam si mogla pomoći i kupila sam ih. Mislim za te novce sam sebi mogla kupiti poštene cipele ali već sam sad slaba na tu bebu, sve me strah kaj će biti kad se rodi :))
I na kraju sam išla zamjeniti sandale koje sam kupila prije dva mjeseca ali sam doma nakon par dana zaključila da me ipak previše stišću i da se neće razvuć. U međuvremenu sam naravno izgubila i račun. No i tu su bile vrlo ljubazne prodavačice i bez problema su mi zamjenile te sandale za predivne kožne japanke. Srebrne. Ipak sam ja bar malo trendi hehehhe...

Neki dan je seka svečano objavila da su počele trešnje. Pa smo Jubav i ja mam u auto i za Sesvete. Taman je nabrao pol košare prije nevremena.
Danas smo išli po drugu rundu unatoč kiši. Rezultat je - puna košara (cca 5 kg).
Uz to je pao i roštilj. Pridružili su nam se i Lj. i K. pa je bilo baš zabavno. Lj. i K. su donijeli dva sladoleda, i Jubavi i ja dva pa je izbor bio: Grandissimo - Šumsko/Straciatella, Lješnjak/pistacija, Malaga/višnja i Queen - Vanilija/šumsko. Totalno sam se obžderala sladoledom. Radije sam jela manje roštilja hehehehhe...
Čak je i Jubav priznao da ga ove godine gadno šijem u izjedanju sladoledom. A još ni ne zna za sve sladolede koje sam pojela hhahahahah... Dobro da ne čita blog hahahhahaha...
Ok, sad sam malo poludila - valjda od toliko šećera i masnoća...


Sutra smo se najavili sveki na ručak.

A gle, kad se ženi ne kuha, mora se znat snać...