Cranberrie - under construction

Obožavam kad mi pojede post pa moram sve ispočetka... grrrrrrrrrrrrr...

Do ulaza u naš haustor nalazi se birtija. Iako je zgrada sa svih strana puna finih kafića, baš do našeg haustora je birtija, prava pravcata: sa kroničnim pijancima (mladim!!!), polurazbijenim inventarom i obavzenim pijanim pjevanjem bez obzira na doba dana. Nezgodno je i to što je naša spavaća soba baš iznad te birtije, pa možete zamisliti kako je čarobno kad se pjevači raspjevaju navečer, recimo petkom ili subotom kad kao rade dulje, a ja bi se baš odmarala (ili bi se khm khm ili nešto). Strava.
Isti ti mladi pijanci i huligani često napadaju naša ulazna vrata pa se ono žičano debelo staklo pretvori u čipkano staklo. Ponekad pukne jedno, ponekad oba, a ponekad razbiju čak i unutarnja vrata jer jedno vrijeme brava nije baš dihtala na vanjskima pa je znalo ostati otvoreno. U zadnjih 9 mjeseci koliko sam ja tu razbili su stakla bar jedno 8 puta. Do jučer je staklo bilo rabijeno jedno mjesec dana i onda su stavili nova, ali plastična. Bit će da smo potrošili pričuvu pa štede J
Međutim, postoji jedna nada. Prije jedno dva tjedna sam vidjela da u birtiji nema struje i unutra su bili neki stariji ljudi i kopali po nekim papirima. Imam dobro oko, nisam virila. Pretpostavila sam da nisu platili struju ili nekaj. Na vrata su stavili natpis PRIVREMENO ZATVORENO. Međutim nakon par dana su stavili novi natpis ZATVORENO. I to mi daje nadu. Možda neće više otvoriti. Možda su bankrotirali i prostor će uzeti netko drugi i otvoriti normalan kafiće. Ili – najbolja verzija – nitko neće otvoriti nikakav kafić.
Mislite da sam grozna ha?
Jesam rekla da su u birtiji puštali narodnjake i da su imali poblajhane konobarice sa izrastom? Ok, you get the picture...

Čitav prošli tjedan mi nije nešto bilo dobro – stalno mi je zlo pa zlo... Čak sam tri dana bila na dvopeku i prežganoj juhi. Nije da sam skinula koji gram usput – ne daj Bože...
I inače sam primjetila da mi uopće više ne pašu tjestaste stvari – lisnato, peciva, štrudle, po najnovijem ni njoke i tjestenina. To je naravno strašno jer ja te stvari obožavam jesti i bile su sastavni dio moje prehrane.
Iskreno ne sjećam se kad sam zadnji put radila tjesteninu, valjda ima par mjeseci. Od tjesta se sam napuhnem i pretvorim u stanje šestomjesečne trudnoće što uključuje i žgaravicu. Bar mislim da je žgaravica. Dakle, izbjegavam to jesti. I sami zaključujete da mi bez toga baš puno i ne ostaje.
Bacili smo se na krumpir J i sve više izbacujemo meso. Da me mama vidi...
Naš prošlonedjeljni ručak je bio: proljetna juhica od povrća (bez mesa), za njega krumpir pečen u roli sa lukecom, za mene rižica (jer mi nije već onda bilo dobro), i kao prilog kuhana mrkva, brokula i karfiol bez ičega. Ni meni ni mom dragom nema boljeg ručka (ok, izbacite ovaj moj dio sa rižom).
Mi kao odvajamo ugljikohidrate i proteine. Ni prije nisam baš bila neki mesojelac, ali otkako sam s Jubavi, sve ga je manje i manje u mom frižideru.

Zaključila sam da mi je bilo loše od Sinersula iako mi od njega nikad nije bilo niš. Valjda previše tableta u kombinaciji. Naime uzimam Yasmin (anitbebi), Lactogyn (za floru i faunu – tak ja to zovem rodnice jer mi se neka ravnoteža dolje spojebala, i svoj legendarni Ferrum Lek da se ne skljokam od nedostatka željeza. Na sve to tu i tam lupim Caffetin ili Aspirin C i eto mi kuršlusa.
Kako mi je bilo loše, tak nisam išla ni na vježbanje što mi je baš žao. Idem opet sutra na Pilates Ball što mi je super. I moramo mi kupit bicikl pa će me bit stalno po Jarunu nakon što me prestane dupe boljet. Znam da će me boljet, na to sam se psihički pripremila. A i ljepše će sad bit vrijeme pa ćemo više šetat po nasipu i po Jarunu.
Ipak, unatoč svemu tome moram opet na dijetu. Vidim da je vrag odnio šalu a ipak će past jedan veliki hoch shopping u 5 mjesecu i moram se dovest u red, bar na razini prošle godine – dakle 6-7 kg dolje u dva mjeseca. Mogu ja to. Moram ja to. Ići ću opet na undiet – to jedino mogu izdržat.

Što se Jubavi tiče, sve sam luđa i luđa. Da, vratio se doma ali kao da i nije. Od ponedjeljka je samo u utorak došao doma u 8 i to zato jer smo išli šogiju na ročkas, ostale dane je dolazio oko 11 navečer mrtav umoran. Noćas bi ovaj jedan veliki projekt trebao završiti, pa, pogađate, ni večeras neće doći doma, ni cijelu noć neće doći doma, sve do jutra. A ako ne bude radilo to što treba raditi, onda će dobiti otkaz. Pa nek dobije, ionak mu je vrijeme da promjeni firmu – ovo je već strašno. Ako ipak ne dobije otkaz, onda mora završiti ono u Mostaru, pa bi se onda trebalo lakše disati i normalnije bi trebao dolaziti doma.
Ovo je strašno, upoće ga ne vidim, navečer kad dođe samo mi se zavuče u krevet i ja se samo sklupčam uz njega. Svako jutro se cca pol sata pomazimo dok se pokušavamo izvuć iz kreveta i to je to. Stvarno sam već luda bez njega... Hoću svoju Juuuuuubaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaav... L

Jučer sam s curkama iskoristila zadnje zrake sunca za šetnjicu koju smo onda pokvarile klopom. Skužile smo da obavezno nekaj jedemo kad smo skupa hehhehheh... Sinoć smo bile u pizzeriji Helena na Jarunu. Osim pizza ima svašta drugo, cijene su ok a porcije stvarno velike – preporučam.
Ja sam kao zdravo jela – grčku salatu i onda sam zbrljala s palačinkama s orasima i šlagom. Kao nisam mogla uzeti s marmeladom kad sam već morala uzeti palačinke... Neeeeeeeeeeeeee... ja moram zasrat do kraja. Ali ono, kao od subote sam na dijeti pa da se malo razveselim... Ženska logika – baš mi je jača strana...

Obzirom da je Jubav stalno radila, uputila sam se prekjučer u knjižnicu i nabasam na Anđele i demone i krenem čitat i pročitam knjigu u dvije večeri. Stvarno nisam normalna. Knjiga ima inače oko 450 stranica. Al ja se ne mogu odlijepit od knjige ak mi je dobra, a ova mi je bila jako dobra. Iako je sistem pisanja vrlo sličan Da Vincijevom kodu, naravno da je ipak različita pa time i zanimljiva. Naišla sam i na Tajne anđela i demona pa sad krećem i to čitati, jer u Brownovim romanima nikad nisam na čisto što su činjenice a što fikcija. Vidjet ću kak će ići s tim Tajnama, nadam se samo da nisu suhoparna naklapanja raznih profesora i slično...

Vikend počinje. Još ne znam kak će moj izgleda obzirom da Jubav radi, ali definitivno sutra ujutro idem na plac, probat ću kupiti neku ribu jer ribu nikak ne kuham a trebala bi. Kupit ću i puno povrća i voća, ali još uvijek se ne mogu prisiliti da napravim tjedni plan kuhanja i da kuham i planiram kupovinu po planu. A kad sam ja impulsivna osoba, pogotovo u hrani, ak mi se nekaj jede, to si i napravim. Ali morat ću se skockati, a i bit će mi sad lakše planirati kad ću biti na dijeti pa neće baš biti odstupanja od jelovnika.

E da, još jedna zanimljiva stvar: kad otvaram blog od doma vidim komentare i vaše postove samo do 25.2. a ostalo niš ne vidim, a kad se logiram s posla onda vidim sve normalno. Ima netko ideju kaj mi se desilo? Nije mi baš jasno...

Uživajte u vikendu...