Cranberrie - under construction

... klizi mi kroz prste kao pijesak.

U užasnoj sam gužvi.
Na poslu uspjela stvari koliko toliko dovesti u red.
Kolegica i ja smo radile na jednom velikom projektu i tu je moja nabava bila ključna stvar. Mislim da sam sve uspjela dogovoriti, a i vraćam se za tjedan dana tako da nije neka katastrofa.
Danas popodne sam pisala upute kolegici koja će me mjenjati i već vidim njen pogled sutra kad joj to svečanu uručim. Poslat će me k vragu...
A kaj joj ja mogu. I ja ću nju mjenjat.

Upravo zbog tog mjenjanja volim ići zadnja na godišnji.
Nekako mi nije fora otić prva i onda zamjenjivat pola firme i na kraju ljeta sam umorna ko pas.
Ovako idem zadnja i kad se vratim svi su se već pogulili i boja im se isprala, a ja dođem friška ko jabučica. I orna za posao - naravno.
Ovo sad je samo jedan tjedan godišnjeg. Nemojte misliti da je to sve.
Još idem na more zadnja dva tjedna u osmom mjesecu.
Htjela sam ja i kasnije ići ali imamo neke planove od 4.9. pa nemogu.
Obožavam more u rujnu.
Super je, još uvijek je divno toplo, a nema onih krvničkih žega, noći su odlične za spavanje, nema hrpe turista po gradu a nađe se i koja osamljena plaža... pa se onda, jelte može na raznorazne načine uživat... u dvoje naravno.

Sad idem solo. Bez muža. Muž radi.
Idem kod mame i tate. I nećakova mojih najdražih.
Tata je iščašio nogu pa im dođem ko naručena za obavljanje shoppinga i razvažanja klinaca na plažu koju požele. Već vidim da će me izmrcvarit ko nikoga.
A već vidim da ću ujutro ići na plažu ispod kuće, a popodne na pješćanu u grad.
Inače je ova plaža ispod kuće divna. Ima samo jednu manu. Brijeg je jedno 60 stupnjeva i do nje vodi 200 stepenica. Što i nije loše kad ideš dolje. Ali ići gore po zvizdanu na ručak je malo ludo. Moram si kupit šešir da me sunce ne zvekne. Jer sa mojim pauzama svakih 20 stepenica to moje penjanje traje i traje. Onda ovom mlađem nećaku dopizdi i dođe iza mene i gura odostraga da brže idem.
Zato kad god mogu idem gore tek predvečer.
Pješčanu plažu u gradu ne podnosim. Mrzim pijesak.
Ali opet idem zbog mlađeg nećaka jer se jedino tamo usudi plivat.
Ustvari, srce malo zna plivati, ali ima strah od dubine. Ma divan je.
A stariji će nas vozikat s brodićem i ima da se prepržim ko papričica.
Pridružit ću se klubu crvenih.

Kao što po slici možete zaključiti - kupila sam badić.
Vrlo je lijep i elegantan ali i vrlo skup. 469 kn.
No kako sam sad slijedeće 3 godine mirna, kad tu cifru podjelim na 3 dobijem potpuno prihvatljiv iznos.
Kupila sam i ručnik. Veliki. Jako veliki. U Marks & Spencersu. 100 kn. Boje fuksije s nekim vijugicama. Zgodan je. I mekan. Još moram mužu kupit neki, pa da smo si skupa cool na plaži.
Eh da, sutra bih još samo trebala otići kupit neki sarong, jer mi se ne da na moru plaćati trostruko za komad platna. A i neki šešir bi mi dobro došao.

Čitam tu po blogu kako ljudi rade bauk od pakiranja.
Ja nekak nemam tih problema. Najveći mi je problem u svemu tome ispeglati veš. Pakiranje je čas posla.
Isto kao i druge cure nosim dosta stvari. Za svakakve prilike. Nikad se ne zna.
Nikad neću zaboraviti kad sam jedne godine išla isto dolje na par dana i ponjela samo ruksak i par majičica i hlača i jednu jedinu haljinicu. Planirala sam se odmarat i praktički ne mrdat od kuće. Ova jedna haljinica je bila za posjet rodbini i to je to.
Vraga. Drugi dan sam odmah naletila na sestričnu i otišle smo na kavu. Skontala sam da nije tak glupa kak je se sjećam i dogovorile smo izlazak s njenom ekipom. Naravno da mi je drugo veče bilo glupo izaći u istoj haljini, ali niš drugo nisam imala. Katastrofa. A mrzim posuđivat odjeću. A nekak i nismo bile isti broj. Nekak sam preživjela ali rekla sam - nikad više. Radije ponesem pa vratim nenošeno.

Uh što sam ja sad tu sve natrkeljala.
Ne znam da li ću stići još išta pisati, a ako ne stignem, sve vas lijepo pozdravljam i možda vas koji put looknem iz internet caffea.

Onima koji idu na more želim dobar provod, a onima koji ostaju doma - lijepo vrijeme i ugodan vikend.

Pusa svima!