fra gavun

Krenulo me, krenulooo

Jedna moja fb prijateljica (čudo je taj efbi, umalo da dopišem aj, odma smo prijatelji a nisam morao ni kavu platit) kako zna da pišem ponešto, onako za dušu, pošalje mi emajliranom poštom upit, bih li joj poslao koju priču da je objavi na svom portalu.
No odmah je dodala kako to nije za novce jer ipak smo mi Hr-virtuala, nego ako oću onako, lišo.
Kontam, meni je to ok, naviko sam na takvo poslovanje a po onoj međunožnoj, 'svuda mu je bolje nego u gaćama', rekoh neka ljudi čitaju ako im se čita, mislim ono.
I objavi Ona prvu priču koju sam poslao. Sretan ja ko kučić. (nema R)

Prošlo je nešto vremena i eto meni opet mail: 'objavila bih onu drugu priču ali mi se ne dopada svršetak pa mogu li ja to malo reznut'?
Odgovaram: 'Možeš! I ja se često dvoumim oko svršetka a znam da ćeš ti kao profesionalka to dobro napravit'. Pozdrav. Smajlić. I to je to.

Priča je objavljena, čita se, pa računam idem se malo našalit.
'Hvala ti! Dobro je da mi nisi naplatila ono što si odrezala zadnje dvije rečenice'. Smajlić.

Nije trebalo dugo čekati odgovor, veli: 'dobro si me sjetio, evo ti broj računa…..pa uplati 50eura, hvala!'
Čitam ono i nasmijem se! Prozborio sam nešto sebi u bradu, kad eto nove poruke.
Rekoh, ovo je isprika sto posto, brza li je bogati!
Trebala je ipak malo sačekat da se žestim a ne ovako, nije gušt kad se odmah ispriča, propade joj zez.
Čitam poruku a ono…veli: 'skoro da zaboravim, uplati odmah i PDV na to jer taj porez uvijek plaća krajnji kupac! Bok i falaaa'!