Stara Mara je mulica i nakon materine smrti ostala je sama u kući potleušici. Nije se udavala jer od rođenja ima falinku, grbu na desnoj lopatici, pa je ta mana u kombinaciji sa činjenicom da ne zna ko joj je otac, kod nje stvorila kompleks kojega mučno vuče od djetinjstva. I školu je prekinula nakon osnovne i povukla se u se. (Kad su Arsena pitali, 'šta si se povuka u se'? odgovorio je, 'pa neću u te').
Kako su je godine stizale bilo je za očekivati da će joj manje smetati jer čeljade s vremenom otupi i postane imuno na poglede i dobacivanja, ali nije. Redovito uzima 'kašule' za smirenje i živi u svom svijetu, iza grilja.
Preko puta isto je takva potleušica u kojoj živi stara Kata. Žena starija koju godinu od Mare koja je svoga Antu 'spremila' ima više od deset godina.
Ćer joj je u Zg, sin 'preko bare' tako da i Kata sama katuje. Katina ćer ima i unuku a kako se Maloj mama razvela i svila drugo gnijezdo, Malu desetogodišnjakinju dopalo je živjeti s bakom pa je i ovo ljeto došla kod svoje prabake, Kate, na more.
Nije Maloj lako jer stara Kata je nervožasta pa teško i samu sebe podnosi ali more je more pa se nešto mora i pretrpjeti.
Kad je Kata spremila ručak, iskrižala je pomidore i krastavce za salatu, kanula dvi kapi ulja i mrvu soli pa se mašila za bocu kvasine, no boca je bila prazna. Uzme Kata ćikaru, dozove Malu purgericu i naredi joj da ode do susjede, Mare, preko puta pitat malo kvasine.
- Baka, kaj je to kvasina?
- Eto te đavle munjenu, nikad nisi čula za kvasinu, koega vas đavla uče u školi a za đavla i materetinu imaš kad te ništa nije naučila. El znaš ća je ocat?
- Ahaa znam, znam. - I mala potrči. Vraga ona zna što je ocat ali je odlepršala samo da ne sluša beštime štufe prababe a mogla bi je i bagulinom poteć pa je zato i rekla da zna.
Taman kad je bila pred susjedinim vratima, susjeda Mara otvori, ono kao slučajno a u stvari ništa joj ne može promaknuti jer stalno škilji iza grilja pa je tako i Malu vidjela da dolazi.
- Dobar dan teto, ovaaaaj…imate li oca?
- Kurbino kopile ti i ona stara štraca koja te tako lipo vaspitala, mrš u pičku materinu.
Eto, i to je dio ljetovanja koji se ne prepričava u školi i koji se zaboravi do sljedeće godine jer more… je more.
- Ja ću to tebi dida ja ću.
I uzme Mala mobać da mi namjesti pozivni ton, ono da bude mrvu drukčiji i glasniji. Mobaću oslabile glasnice a meni uha pa nekoliko, i više od nekoliko, puta se dogodilo da ne čujem mobać a onda moji doigraju ili zovu na kućni baš u vrijeme dnevnika. Znaju oni kad će me ulovit i kako će mi podić tlak.
Paljba! 'A dis ti moš tako i umrit i ne javit nam a šta misliš da je nami lako a šta će reć pokvareni svit da ne vodimo računa o svome ćaći a ne može to tako ne moš samo o sebi mislit i mi smo tute bogati dica pitaju kako to da im dida od kad i kad ništa nije kupija evo ću ti ih poslat koji dan da nisi sam…'?
A je, u pravu su, baš razmišljam kako ću se javit kad odem kod 'Ere'.
Trči Mala s onim prstićima po botunima ki harmonikaš dok na dugmetari svira 'užičko'. (vele Srbi da radi onog 'U' mijenjaju naziv u 'srpsko užičko kolo')
Sredila je to Mala u čas posla i sad ga čujem na kilometar ali je ton isti kao na kućnom pa svaki puta kad se oglasi trčim prema vratima da se stignem javit i naravno, u žurbi zapnem o vratnicu, o prag, o nogu stola...a onda se sjetim da zvoni u džepu.
Tako ti je to, ko s unukom posla ima palci mu u zavojima!
Ante, zvani Vegeta, u svakoj je vlasti nekakav čep. Lik koji 'prati' dostignuća pa je tako svojevremeno 'otkrio' inox i odmah odlepršao kod zubara da mu napravi zubalo od 'novog materijala'?
Nakon 50g plaćanja, doprinosa, samodoprinosa, komunalija i kopanja septičkih jama krenulo se sa postavljanjem kanalizacije kroz mjesto. Kad ovo gledam osjećam se bar 35g mlađi jer su i tada ulice slično izgledale.
Ljudi blagosiljaju EU što financira projekt a ne znaju da im mi, država, damo '100kn da bi dobili 70 nazad' i to za projekte koje oni odobre. No dobro je i tako, inače bi prije do kolonizacije nego kanalizacije.
Uokolo se skupilo mještana skoro kao navijača na dinamovoj utakmici, pametuju i srču prašinu ali neumorno gledaju kako bageri kopaju i drobe kamen, ne bi da moraju.
Mate komentira: 'unda kad smo imali šta posrat jer se imalo šta i poist nije nan tribala kanalizacija a sad činu veliko sranje za malo sranje'.
Na svaki metar prekinu cijev od vode, normalno kad je to svako stavljao po svome samo da se priključi pa nema ni plana ni boga jokina. A onda zatvore vodu cijelom naselju pa smo ko u sahari dok to ne premoste.
Sreća da imam onu 'titinu' gasmasku da ne čujem koliko tuknem po jarčevini, dok se ne bućnem u more.
Iznenada je neko povikao: 'Kosti, kosti…'
Svi su se sablaznili i upačili pogled u pravcu ruke.
Kako je Ante Vegeta brao pomidore u vrtu, skočio je kao feder i graknuo: 'stop, stooop, staniii…gasi, gasi'!- Stao je ispred bagera mlatarajući rukama.
Bagerista je otvorio vrata i pita šta se dešava a Vegeta je samo vikao: 'gasi, gasi…'
Nakon zagledavanja jedan drugoga s upitnikom, 'šta mu je', čulo se i pitanje, 'zašto'.
- Ništa ne pitajte, to je važnija i ozbiljnija stvar nego kanal i ja moram dojavit mome prisidniku.
- Ali Vegeta ovo je u kamenu…
- Nega di će bit nediljeti, nismo u Slavoniji…tišina zovem šefa.- i drži mobitel na uho.
- Ljudi, ja moram radit!- vikao je bagerista.- Gazda bolan, fosili bolan štatije…
- Momak nije meni do muzike, ovo su povisni trenuci. Prokleti komunjare svuda su rvate ukopavali.
Sad su i ostali vikali: 'Vegeta pusti čovika da radi šta ti je'? 'Vegeta makni se čovik će izgubit posa, makni se da radi'!
- Gazda bolan ovo su stari fosili…
- A šta si navalija na ote fosile ka da nema i drugih pivača…
- Okamina gazda, okamina, to je bolan staro nekoliko hiljada godina štatije.
- Hilj…tisuća godina?
- Jašta je bolan, nije meni prvi put da to vidim, a je se u sve mješaš.
- Zato i je vegeta hehe.
- Tisuće godina? Proklete komunjare! Ko bi reka da ih je i unda bilo? Dobro nas uopće ima kako su nas satrali.
Zanimljivo je da kako koja instalacija dolazi svako kopa svoj kanal, postavi, zatrpa i asfaltira. Ni u ludilu da nešto bude skupa u jednom kanalu. 'Nemojte makar asfaltirati jer se opet mora kopat'.
- Neka! 'Kopa svak za sebe, ko ga jebe'.
Tako imamo kanal za vodu, kanal za struju, kanal za telefon, sad kanal za kanalizaciju…i normalno, više nema mjesta za kopanje. Kad dođe plin na red njega ćemo dobit bežičnim putem.
U Žaboriću kod baba Karmele, gori po vr magistrale, došla tek propupala praunuka pa se odma prvoga dana s plaže vratila rano kući, taman se kokot oglasija. A baba je čekala da 'dite ne bude gladno', da je nedajbože debulica uvati, što bi joj ćer rekla.
A kako babu smantat kad je pita di je bila nega joj reć nešto iz vjerskog života.
- A di si do sad srićo babina?
- Ajme bako molili smo se pa nas je ponijelo i eto.
- A ko to mi blago babi?
- Bako danas sam upoznala pravog anđela. Baba jes ti kad upoznala anđela?
- Ne nisan nega san se odma rodila sa 70. A kakva je to bila molitva, blago babi. On te molija a ti klimala glavon a.
- Kaj, pa znaš kak se moli ne, i pokazal mi je more po mesečini i evanđelje po Marinu pa sam pristupila njegovoj vjeri.
- Po Marinu kažeš? Deboto je pravi virnik kad je virova da će te obrlatit?
- Kaj, i ja san verovala kad je imao pravo evanđelje...
- Čula san blago babi čula, deboto si ti bila Eva a on Anđel elda. A jel te blagoslovija blago babi?
- Je.
- A di, gori ili doli?
- Di gori baba, pa doli na plaži di će drugo.
- Tuko babina men se čini da je on tebe tapunao a.
- Babaaaa, kak vi za sve imate tak pogrdne nazive.
