- Ja ću to tebi dida ja ću.
I uzme Mala mobać da mi namjesti pozivni ton, ono da bude mrvu drukčiji i glasniji. Mobaću oslabile glasnice a meni uha pa nekoliko, i više od nekoliko, puta se dogodilo da ne čujem mobać a onda moji doigraju ili zovu na kućni baš u vrijeme dnevnika. Znaju oni kad će me ulovit i kako će mi podić tlak.
Paljba! 'A dis ti moš tako i umrit i ne javit nam a šta misliš da je nami lako a šta će reć pokvareni svit da ne vodimo računa o svome ćaći a ne može to tako ne moš samo o sebi mislit i mi smo tute bogati dica pitaju kako to da im dida od kad i kad ništa nije kupija evo ću ti ih poslat koji dan da nisi sam…'?
A je, u pravu su, baš razmišljam kako ću se javit kad odem kod 'Ere'.
Trči Mala s onim prstićima po botunima ki harmonikaš dok na dugmetari svira 'užičko'. (vele Srbi da radi onog 'U' mijenjaju naziv u 'srpsko užičko kolo')
Sredila je to Mala u čas posla i sad ga čujem na kilometar ali je ton isti kao na kućnom pa svaki puta kad se oglasi trčim prema vratima da se stignem javit i naravno, u žurbi zapnem o vratnicu, o prag, o nogu stola...a onda se sjetim da zvoni u džepu.
Tako ti je to, ko s unukom posla ima palci mu u zavojima!
Post je objavljen 22.08.2015. u 00:53 sati.